Godište: Nije skladno pitat. DUBROVNIK, (Epidauro) 28. Đenara 1910. Lumer prvi i ultimi, TELEFON REDACIJON Ee AMINI- .. TELEGRAF STRACIJON Br. 00 U KUĆI FOLJ ZA PAZAR. — Organ partita ne boj se. BEZ VRATA Edituri i redaturi bez responsabilitati Peckalo i Štipalo. Svaki lumer kosta 10 solada u i. Izdaje se u 10 miljarada eksemplara, Mojim leturima. Drage moje gospođe i gospodo! Evo me dopo tanto, da vam se danas, na dan | moga svečanoga izlazenja prezentam i i da vam kažem, ko sam i što sam. Ćaće mi se | rodio u mačjem mjesecu go- dine 1906. na 11, februara [a iste noći bio je kondanan i spaljen na lomači u kući supro starom tribunalu, u ulici između ,Bačvara“. Majku su mi zvali ,Labara“ | Bog joj dao vječni pokoj! Kad se rodila nije mi rekla, a umrla je od kolpa na stomku, na 24. đenara 1904. u teatru na balu, kad su | tamo oni činili bal za nji- hovu mužiku. Dunkve moji dragi leturi i leturice, ja da- nas kompariškavam pred vas, a hoće li i meni biti isti destin, kako mome čaći i mami to ne znam. Zašto sam danas prvi put izišo iz kuće, to vi svi dobro znate, da vam preporučim našu mužiku komunalu, i da vas invitam sutra svih na bal u Sokolanu. Preporučam | vam, da se lijepo prodiver- tiškate, a divertimenta će | biti, jer komitat radi dan i noć. Prije nego se uputite iz doma pogledajte u špag imate li takuin, jer bez njega se ni u crkvu ne može. Ja ču biti diskret i ne ču se prtit u nikoga i ne ću ni- koga ni ofenđat, zašto me je strah, da me kašjer od mužike ne baci u špaher Roberta, pa da tako i ja ne finem, kao moj ćače i mame, Bog im dao pokoj vječni“. A što bi onda naše ženice i kundurice počele govorit, da smo po raci prokleti, kad ne možemo da poduramo više nego jedan dan. U to- liko dok sam još u životu, kličem vam dobra zabava sutra svijem u Sokolani, a kad iziđete, onda možete i ne gledat imate li takuin u špagu. Vaš reverendi Prculin. Pismo iz Zagreba. Dragi moj Niko! : Pročitao sam sve i upravo sam uživao, kad sam obazno po tvome pismu, da nas još pravih Hrvata ima. Bravo moj mili dubrovčaninu, ako su nas tradiškali u Zadru, dr- žite se vi tamo kao pravi junaci. Ja sam odma pošo u Josipa NARODNA REPUBLIKA HRVATSKA ise e, te mu sve pripo- vidio i opisao one ovacione na čast njemu, kako što si mi piso. Pozdravi tamošnje moje prijatelje, a ti ćeš sutra primit onu pikolecu, govorim pikolecu, jer si se baš junački podnijo i uspijo. Zdravo da si tvome Josefu. Iz Grada. Rutine i putine. U jednom mašem svratištu. — Lanjske godine, kad su počele smokve i kukumari, došo u jedno naše svratište, jedan bogati trgo- vac iz okolice (ali tropo žgurav), da objeduje. Putem je sve mislio, što će naredit, da dosta izjede a da malo spenđa. Došo u hotel i pita ga kamarijer što zapovjeda ? On naredi juhu i kruha. Kad je to izio, repetiška opet juhu s kruhom, pa voće. Lokandijer, koji je dosta lukav, adoća to, pa aviza kamarijera, da kad bude go- spar zvat za platit, da će on poć, Gospar iz okolice izio je voće i krivi se calen, Lokandijer dođe s kartom u ruci, te mu reče; »Molim što ste imali?“ — Jednu juhu odgovori gospar. Lokandijer piše 10 solada, a 30 mesa, to čini sve zajedno 40 solada. Lokandijer što još? Gospar: opet juhu. Lo- kandijer kontinuava pisat 10 so- lada juhu, a 30 solada mesa, to čini zajedno 40 solada. Gospar skoči i zapita: ,Molim vas, zašto kontate meso, kad ga MAUČNA BIBLIOTEKA, DUGROVNIK