Numer:; koliko se može Dubrovnik, 16. novembra 1920. Godište od Elecijoni Izlazi: danaske 9 ec foju. 1 Dinar sAbonamenat: ne ' ezisti VAN VANSTRANAČKI Dubrovnik, 18. novembra. Dragi moji prijatelji i prijateljice, Nemojte me ćerat, ako vam zazujim, jerbo nijesam jopet tako perikoloza | kako vi mislite. Jes istina da užam kagogi i upeknut, ma to je sve stvar “od ništa. Malo oteće — pritisni pata- kun — pa jopet sve pasa. Na ultimatu | sam i korisna živinica, a ne od štete kako Jež, Kokot ecc. Dunque nemojte biežat od mene, nego fermajte se i slušajte me da Vam se spjegam. Rodila sam se na Konalu, u jednom 'lijepomu palacu, što nam ga je zgradio | Dotur Baldo i Cesare. Tu sam lijepo živjela dokle nije došla epoka od šjo- pera. Siccome smo mi organizovane kako i drugi lavurenti, a Dotur Baldo i Ćesare nam više dižu meda, nego nam ostavljaju, tako smo Vam deći- dale šjoperat. Ja sam evo prva za provu izišla, a ako rebuškam kontinuat će i druge izlazit. Naiprije sam odlećela put MNunci- jate.gje sam Vam oašla Nika Lizu, Manjifik je. Za liberat se Muncijate, obričio je brke i obuko kotule, pa svakoga persvadava da je muški, ma | rara da mu niko ne vjeruje. Kalala sam se u Gruž. Vigjela sam Križmana. Kurijozo du je Šuckor pošo činit nove monture i to baš sad kad | je roba tako skupa. Otole sam ćela poć na konsulat Grčki, ma su mi rekli _da je tu sad — talijani, _kzuputila sam : “se put Grada. Sjela sam ispred »Mer- kura“. Merkurci, to su Vam prava če- jad od fatige: trču skaču, nosu, pri- našaju, znoju se i debjaju. Paralo mi je bit u ulištu. Prave pčele, samo što oni ne davaju nikomu meda. U toliko je paso tranvaj, i za prije doj u Grad, | sjela :sam na njega. Puton sam se araj- | davala lijepom panorami. Spećalmente me pogustalo što imamo kala Majsto- = rovića novi škver; bilo je jedno pet- 8 5 4 SARODNA REP šes velikijeh vapora porinutijeh. Lijepo su nam konservani i oni banketi što ih je gospar Mato Šarić pjanto; pa i sam put od Gruža lijepo je konservan. In poke parole: manjifiko. Iz jednoga diskorsa u tranvaju mogla sam ra- zumjet da ona baraka na poju gruš- komu, nije baraka nego tribina za du- brovačke olimpijske igre (bravo! Ma što ovo hoće rijet, nerazumijem). Ar- kitetura kuća do Boninova: splendida. Jedna lijepša od druge, a najviše me pogustala skalinata ,,Ville Grbić“ koja bi mogla libero stat s druge bande od Montovjerne. Na stacijoni kala kuće Sambunjaka poćero me kontrolor. Kad sam se kalavala prolegala sam bulikan programa i aviza od kenćerata teatara i diferentijeh divertimenata kojijem je tranvaj tapecan. Sad mi je kjaro final- mente zašto komuna tasava fureste po 10 kruna na dan. I pravo je. Ja bi im krešila, nebi ja nego da se mukte di- vertiškaju. ,Guten Tag Herr Ministe- rialrat! Guten Tag!“ ćujem odizada, obrćem se i vidim jednoga ofićala (pa- ro mi je rumunj) gje govori sa jedni- jem postarijem gosparom. Q1| Servus Herr Hauptmam. Wie geht's Dir ? Gut? — Tadelos Herr Ministerial Rat ? Wie geht's Ihnen in SHS-Staate? Ovi se postariji gospar obrnuo dva-tri puta naokolo, pa mu je nešto prišapnuo u uho, a ovi se nasmijo. Nije me to ništa interesalo i pošla sam naprijed. Pasala sam priko, bele viste i arajda- vala sam se gledat kako je sve lijepo uregjeno i koltivano a spećalmente one lijepe pome i agave bez trunka pra- šine. Toka persvadat komunu da sva- kako kreši furestijem tasu. Kad sam pasala put od Graca ugledala sam na vra- tima izmegju kuće Miloslavića i Ven- zilovića peću tabele ,,Mjenjačnica“. (za mene novitat, ne znam kojega vraga može promjenjivat, Kapaća dinare, ka i i& Redacijon : sekreta. - Arini- stracijon : islo. - Rukopisi se vraćaju. - Pisma hez bula primaju se. - Vici bez šuga neka se šalju SILU“. — LIST zrarskimmsmit perke fali sitna.) U toliko vidim krcato: ćejadi ispred onijeh vrata su dva lava. Pošla sam iz kurijozitati vigje što je, kad jedan veliki gospar u bjelim brci- ma djeli lemozinu siromasima. Pogu- stalo me! Došla sam na Brsaje i koga vidim: Mela u balunu. Ma mu ja ni- jesam vjerovala, znam da čini aposta, perke i jedan dotur sostenja da Melo nije nigda pijan. A za rijet pravo, više ću vjerovat jednom lijećniku nego moi- jem očima. Iza kako sam pasala onu imensu vetrinu u vratima od grada što t6ka da pogusta svakoga forestoga, našla sam se na Placi. Kostantala sam subito, da su poćeli popravljat ferale; tolike su dja dispjantali i imadu ih bit poslali Tonku Zori u Prag na ripara- _cijon. Kapaća će za koje brijeme jopet Luko Lovac užeživa ferale. Ova ripa- racijom nebi imala puno durat, i zato neka vrag ne natanće koga proponjat da se za ovo brijeme kala forestijen tasa. Mislim da će i sami foresti uzet ovo u konsideracijon, perke sva fatiga nemože durat — che pochi giorni, a a najviše per qualche anno. Pogustalo ame anke vigje kako se je provigjelo za naše golube. One buže po ploća- ma od Place nemogu bit za ništa dru- go nego da golubi uzmognu pit vodu i kupase. Neka .se i za ovo foresti ustrpu, perke će isto voda brzo arivat iz Rijeke, a ondar će golubi pit vodu s fontane, a ploće će se riparat. Pa- zienza per qualche anno. U toliko sam ugledala jedan aviz gje ,Pćelice“ zovu nekakvu sedutu. Kako ovo ima bit nekakva nova soćetat za činit doturu Baldu i Ćezaru konkorenzu, idem Vam u njih, i sikura sam da će me lijepo primit. Mislim da neću bit od štete nego od koristi a ako se kogoj najedi oli se ofengja, ja mu nijesam kriva. Neka pritisne patakun pa Bog! Do svidanija! Vaša Pećela. NAUČNA BIBLIOTEKA, DUBROVNIK e 49