Strana 2. Pričestio je na forcu. U vrijeme repuplike došli Postranjani zvat dum Marina da dođe ispoviđet i pri- apetit jednu staru na smrti, Dum Marin infotan što ga je tokalo da u ponoći po gi- api ide tako daleko, Kad je došo dočeka ga sa skalinama jedna stara i reče mu: dobro došli! Dum Marin sapita đe je bolesnica, & stare odgovori: »Ja sam, dum Marine, nešto mi je bilo skantralo pa sam se pripala.« Dum Maria, da nije došo zaludu, ispovidi -Je i htio da je pričesti, ali mu stara peče: tNe mogu jerbo sam malo prije izjela bo- šun laerđa«. Đum Marin, pun fote, uzme iijetiju i vikne: «Ma kad si larda onđa češ i Boga !« a Izlečelo mu. Prije dvadesetak dana rašparala se ban- dižjera na ov. Vlahu. Nastala velika konfu- aljon među tabricijerima, Vlahušićem i Bar- bićem. Zato zu se svi sastali u crkvi sv. Visba ma sedutu kako da dobevu novu :han- dškjeru. Pošto je skupa: svila dećiđaju da diupu nekoliko metara kambrika za ućimit govu damdijeru. Ali je bilo najteže naći ko: a ne njoj napengat slika av. Vlaha, Murat ije skup a i-svi drugi bolji pituri. U to pane ma kemet dum V. Barbiću »mali« Drobac. Kad je to čuo Božo Moreti, koji je nešto ihrčko po sakristiji, reče: »Ben fatta! Apođavam, perke »mali« Drobac dobro penga oriđinalet« Dobra vista. Na Porporeli se sastala dva nautikaša. Jedan se zvo Antun; njemu je svak, s malo spirita, mogo da nešto prišije. Drugi se zvo Lujo, koji je prišivo svakomu. i Lujo fuma zadnji dim i sve nešto gleda za fortecu na Srđu. — U što si se to EE upita ga An- tun. — ei koliko ih ima! usklikne Lujo mirno. — Što...? reče Antun, zine i izbeči oči. — Goluba... oli ih ne vidiš? — Goluba...? Đe to? — Eno ih na forteci, impjaštru! — A... a... čini mi se da ih vidim. Bogati kako imaš dobru vistu! mmay Špijertica. Proprijetatnašijeh goluba. Jedanput sakristijan sv. Vlaha ćero tr- stikom golube sa faćade sv. Vlaha. U to se itu odnekle namjeri jedan stari vlastelin i infotan raskrivi se na sakristijana: — Što ih čeraš? — $S... Bosparu, -- odgovori sakristi- jan. : — Neka a2...! reće vlastelin — s... na njihovu! = Šilo za -ognjilo. Još u vrijeme repuplike prolazio jedan vlastelin konavoskijem poljem u momentu kad se u polju kopalo. Ugledavši onu sile- siju erljenijeh tak zove vlaste- lin usklikne: EE “Koliko ode te“ vlastele! Na to mu odgovori jedan stari Konav- ljenin: — A koliko Konavljana sjedi u Veli- kom Vijeću! Dubrovački diplomata. Republikanska dubrovačka vlada pošlje jedne godine bosanskom paši nekog. goba- vog vlastelina kako poslanika. Turčin se uvrijedi i "reče vlastelinu: Zar tvoja gospoda nijesu itneli koga boljega da mi pošlju? Na to mu vlastelin odgovori: -— Zafali Bogu da su ti i mene poslali! Gje su pravi dubrovčani? Kad je onomadne jedan Dubrovčanin iz Sarajeva govorio u Dubrovniku sa gosp. Dum Matom Pištom, ovaj ga je zapito koji su sve Dubrovčani u Sarajevu. Kad mu ih je nabrojio, reče mu Dum Mato: — Dragi moj, čini mi se, da imate da- nas više pravijeh Dubrovčana u Sarajevu nego mi u gradu! mamin ar ZVE + Veliki dar. Sinoć su naši festanjuli primili iz Du- brovnika ovi telegram: Danas smo preko Dubr. Trg. Banke po- slali na ruke festanjula u Sarajevu 10.000 Dinara kao maš dar i skromni prilog za uveličanje svečanosti Sv. Vlaha u (Sara- jevu. i Don Federiko, Dr. Martechini i Dr. Podić. Ugledali se i drugi! — Festanjuli. riječi; Godište: gladno. Ko je prid Bogom viši, sv, lahe ili sv. Antun? Pokojni dum Paše Narančić, kanonik cr: kve sv. Vlaha, nije nikako dolazio u spiča- riju Šarićevu par dana prije i poslije sv. Vlaha. -— Znao je da će zli jezici, koji su se sastajali u spičariji započeti razgovor: koje prid Bogom viši,deliAntun iliVleho,i is s toga jer je dum Paše običavo useć svijećar | sv. Amtunu, da mu udijeli lijepo. vrijeme na sv. Vlaha. Što će mu interćesion šv. Aa- tuna, kad je tu sv. Vlaho sam? : AR oem Zaboravio naški. šeđan dubrovčanin, nastanjen u Saša- jevu, kad je bio došo na permes u Dubrov- nik, &doperavo je non volendo priko objeds: bujrum i -bezbeli; Majke ga čudno pogleda, i reče mu: s Ah, sinko, što se dagodilo ad tebaf Grubo sovariš! fak ti samo fes! PEREM Kontentecadubrovčanina Gespar Tomo Birimiša, koji je imtijest. , |život gjiravo po svijetu, bacili su ga im al. tima za brijeme gvere u Arbaniju. U Ska- stru se trefi s nekijem protom, te mu ova ju poslima, reča: »nemojte zaboravit ona dva. soklinića. Paslije 25 godišta, gospar Tome je arivo ćut ovu dragu dubrovačku riječ £ to gje — u Arbaniji. Proto je lito Muslađic.. Puno fatiga. Pred imaretom šetala jedna gospođe, & na kađeni vodila kučku, u to dođe jedan čaršijski kučak, te se odviše namuro .w kučku., : Gospođa. smetena i afanama ne zna bil& diskučala kučku ili bi je dalje potezala; de- ćida da malo počeka i obrne glavu. i Na to jedan fakin, koji je poso i to ami-- ravo, primakne se gospođi, pa je smijajući se potašuta po škini i reče: _ Milostiva, nemojte ga čekati, poznam je njega, on zna, da dugo grli... Dijalog dvojice ratnijeh ludova: U brijeme rata sastala se na Gradcu dva luda: Inko Job i Antun Arnautić. Bili su sami. Antun pita Inka: . Jesi li ti lud? Inko će — Ako si ti lud onda sam ija. Antun: — Ma ja ti ne vjerujem, danu: | počni govorit.