toeOĆ $ 0000008360 oo se se0e08 soo galiuiuliooihloaoa ooo 2000 0000000000 sa ea 00000 000 £ 3 ee 60 MI e II se 0000 ee ce = PREC: = ee ce se € e00 e. ee 00 ce se = = e ee so se ee eo ce se e se .e s = te e e _08 ee ee ee ee 60 ee o = = ee ee e ce. eo 600 600 e e e. ce - = e ce 00008 00 60 se e 6c..e MIITIIĆ = DINARA == e ce 20. 0 80 Go 00 20 00 eee = = ee eo ee 6 oo e000 e. će se ee z Redacijon na = g u se se sa se Go we o e = Đenatucu = Q0800980080060 so ce e 00 0000000000600 se .. = = MTTITITITTITIT se ce se 00 000000000000 za se sevvioc po po Godina: Super krize | NA KANDELORU 1934 GODINE Lumer 0006 Dragi redature! kog čičerona. Kad sam se kala- vesti aciojou za kakvo humano Arivo je zeman od maškarata, te sam se i ja dečadala maška- rat, pa me evo poslije jednog đireta kroza Stradun, da ti ofrim terneke novitati. Primo di tutto hoću da ti senjam moju trađedi: ju, kojo mislim, da neće biti sa- mo moja. Malo sam ti škampala' od onijeh godišta, dokle nas fa- mozi paragraf čuva. Kako ti je ovo stađon od svake imitacijoni, tako sam i ja hočela da imam vagiđanata kao i ostale moje vr- snice. Jedne lijepe ljetne večeri škampali smo ti iza grada, da go- dimo n freškoj ariji. Kako su banketi bili piturani, mi smo se ritirali u jedan bošak. Dok mi je spjegavo o nebu i zvijezda- ma, najednom ti se prizenta uš- jer i reče, da je zabranjeno pa- rovima fermati se iza određene ure. Od straha da nebi finula među inferijate, tako me drhta- .nje agvanta, da sam pala u zve- nimenat. Prokleti neki skulari, koji su kantali po Gracu, sikuro tičima, oservali su koOnfuzijon i brzo arivali, pa me vidjevši ona- ko u tremi, intonali vikati: DRN- DA! Drnda! Đegod bi me po- slije vanka oservali, udarili bi u viku: evo Drnde! Intine sam de- čidala ne izlaziti za neko brije- me, ali kako je era Karnevala, to sam zgrabila okazijon, da đip- nem do Straduna maškarana i da vidim imali što mova. Kad sam arivala u vrata od Pila, nabasam ti na nekakvog tudeška sa dvije fureste. Kad sam boije adočala, prepoznam ti u onom furestom našeg Makiju- da. Para mi se da ga je šjor Bepo Pegula dobro rakomando furestima u Splitu, kao manjini- vala niza skaline od grada, za- gluši me neka galama, tako da sam mislila, da je kakva demo- stracijom. Polako provirim iza 'kantuna, kad pred Batom burdi- jo naših mladića. Tu je Ivo s banke, Milo i Mingo, proto Jo- ško, Ugo mali, Miško, Ecijo Vi- soki, Erman, Đusti, Pero lijepi od garaže, Mirko Šipanjac, Ivo od kafe, ecet. Čitava dreka. U- pitam jednog zašto galame, a on pokaže na tabelu đe piše: ŽZen- ske po 39 Din. Dok smo tako čakulali, provi? na vrata vas u strahu novi diretur Zvonko i in- terpreta ono proklete tabele, pa kako nije bilo mu mjesta za ri- ječ: crevije, pa da je zato ona- ko ostalo napisano. Naposlijedku su se razišli preteči mu pestima. Otole sam pošla niza Stradun. Apena sam pasala nekoliko ko- raka, koja senzacijon? Matija i Jozo urari, zlatari, draguljari, puncari, graveri vesele se i in- kročavaju, golicajući rukama po trbuhu, a Niko i Karlo uživaju i blagoslivlju. Koga se vraga to dogodilo? Raskijariškavajumi, da su se prepali đaponeze konku- rence, pa da se zako svi skupa pomirili. Zatim' provirih maio i u naše tete Lize Tužaka se, da bibila kontenta ida se pola od o- noga, što neki ostave u zxospara Steva. Ali, reče mi, da njoj ne prema za to, jer da u nje vazda joj donose mladost i smijeh, i da joj tako produžuju život. Kad sam izašla iz Tete Lize, oservam ti kremu naših dragih gos- pođa. Sve su bile naslonjene na lakat Manona. Bila sam kurijo- za da čujem njihove brige i me- volje ili stu sikuro dečidavale po- 6 djelo. Imala sam što i čuti. (i tava debata o tome, koje će ka- rte imati večeras kad se sastanu oli frančeze. oli talijane, dok na finalu nijesu elegali domaće od našeg ženskog pokreta. Kako mi je na sve to marignulo, začike- tala sam i pošla dalje. Najed- nom čujem neku muziku. Ko ti to nego, pan Harvejka uda- uz lijericu govoreći: Zivjela konkurenca. Ostavih ga da gu- di, a ja htjedot pasat na drugu bandu Straduna. Kad sam bila na sredini zanjorim, te ti me neki skulari sa numerima na bo- netu u zadnjem momentu zadr- že da ne padnem. Pogledam na Ploče a u sredini intjeri kino. Upitam skulare otkada taj vrag, a oni mi reku da je to dotur Cvijeto učinio od svojih solo-pa- seđata. Malo dalje inkotram ci- jeli vagun naših kapetana svi u fili i u mezokanama. Đavo bi ga zno jesu li ušjeri volontjeri prin- ca Karnevala, ili se rugaju sa soldima u špagu, što su ih spa- renjali u navigacicni. Para mi se da nije ni jedno ni drugo, jer su one sada najcjenije. Kad sam i tu klapu pasala, podjem ti do ex-urednika u tabakjeriji Jadrana. Ali kako je učio Kine- zi (sikuro je zato i dobio titulu Kinez) i pratiko s Nitom i Či- zmom, to me šupira iz butige. Kad sam izlazila iz butige vi- dim neku gospodju kod veltrine Moraveca. Gleda neđe put To- lentina. Vadi nekakvog vraga iz bursina. Videla me je đe je škvadravam, pa reče mi da spe- čalim zrcalom gleda modele u vetrini..... Već sam se krenula prema no- /IRERODNA REPUBLIKA HRVATSKA ui 3r42 QAvčnA BIBLIOTEKA, DUBROVNIK Ć- 34 yi .