Utjecajem umne i skladne Dalmacije do- godilo se nešto sasvim suprotno. Hrvatska je postala svoja, hrvatska i srpska. Ona je pro- klamovala princip slobode naroda, koji perho- rescira svaku ulogu mosta ili rezerze. I otuda bečki ijed i bijes na Dalmaciju uopće i na_slo- bodne predstavnike srpskog i hrvatskog dru- štva u Dalmaciji napose. U Beču kalkuliraju: Iz Dalmacije je po-. teklo sve. Talasi ,novoga kurza“ zapljusnuli su otuda u Hrvatsku. Tamo je: izvor svake akcije, koja ima za svrhu preporod Hrvatske i Slavo- nije. Treba dakle pritisnuti Dalmaciju, podrezati njena krila i zatrpati izvore, iz kojih erpe svoju snagu i Hrvatska i Slavonija. Zato je i inaugurisan u Dalmaciji sistem »biča i zobi“, koji treba da Zaplaši i privuče k Beču i Dalmatince i nas. Zato se tamo onako plijeni štampa, kako se kod nas plijenila u naj ernjim vremenima. Zato su bile udešene i one maljušne i sićušne osvete u Dubrovniku i Spljetu, koje nikako nijesu u skladu s tobožnjom moći i snagom bečke politike. Međutim u Beču se varaju, ako misle, da će Dalmacija klonuti. Ona se malko uvukla u se, da vidi, dokle će to tako i da joj se ne pri- govori, kako je lako upaljiva, Ali, ako se ovo ovako produži, odgovoriće ona na izazivanja onom ozbiljnošću, koja je uvijek bila njena odlika. A uza se će imati i nas, sve slobodne Srbe i Hrvate u Hrvatskoj i Slavoniji. Svi mi jako dobro znamo, da je naj novije bečko pašo- vanje u Dalmaciji u glavnom zavladalo zbog nasi da je napereno protiv nas. I osjećamo, da, pomažući Dalmaciji u današnjim teškim trenu- cima, branimo i svoju poziciju, koja je danas odista prvi uslov za našu ljepšu zajedničku bu- dućnost. Zato ćemo kao jedan čovjek stati uz Dalmaciju, kad god to bude zahtijevala naša narodna stvar. Mi jamčimo dalmatinskim srp- Skim i hrvatskim prvacima za našu solidarnost u svakom narodnom pitanju, a u ovim danima iskušenja i borbe pozdravljamo ih s toplim bratskim pozdravom. -— x: so Naši dopisi. MocrTap, 5 okro6pa 1906. (Ypeo6a. Pac- iipasa iipoiliue uwiipajkawa. Jedan ap). — Ilucao cam Bam, Kako je enapxujeku caBjer y Mo- CTAPy NOHMO 3AKIBYU4AK, Na Ce Bnaja y norneny Ie3HHA 3aXTJeBA 34 yuuTeJcKe LeprTupukaTE on6uje, a y3 TO, La Ce cTBap ynyTu_ Benukom CaBjeTy Ha NpoTyMauewe. IlpeMma oBom 3AKIBY4UKy uMana je enapxujeka ynpaBa, na usa6panum YYHTEIBHMA H3LA H TIOIIAJBE JEKPETE, A KAKO uyjeMO OBu CY NeKpeTu Behi roroBu, uapabeHu; anu ynpasa ux jou uuje Pa3aCnaja, H&TO Cy 3aupxaHu, BaJbJa NO KoHauHOr pujeweiwa B. C. Hama uynuoBaTo H3rnena oBo ca- MOBOJBHO NOCTyNaHe ernapxujeke ynpase, Kan ce 3Ha, na je caBjer jemuornacio Pujeluuo, Heka ce NOIAJby NEKPETH, NA CMO pagosnanu, na nu he una- HOBH El. CaBjeTa TpaxuTu pasjanineie 360r osor: 3ZA1pxaABaHa. TluTaise KaruKku3anuje ua IPXKABHHM IIKOJAMA, Koje ce orsapajy nocnuje rnpornatueia ypenće, jom “ BHCH HepujelleHo. JloKne MycnuMaHcku u PuMOKA- TONIHYKH BJEPOJUHTEJBH U BOJKROM H Tpynom npenajy BjepoHayky, jep cy sa To nnahteHu, npasocnaBHe Ka- TuxeTe rnpenajy je cunom HahiepaHu uri HuKako, jep HM TPyn HHje HarpabeH uukako. ITlosonoM pa3Hux nuTaa, koja cy nperpecaHa y caBjeruma ManuM u BenuKoM, u36uno je ua ja- BHOCT H&KO YYIHOBATO IpAHE, KAKO MHTponoJIKTA TAKO H ĆUBIIUX NpencTaBHuKA cBjeToBibaka, Koje cBe To Behma yTBpbyje Munsee ga Meby BJanom C jeune u TBOpnuMa ypen6e c Npyre crpaHe rnocToju HeKH TajHH cnopa3yM — na 6uno YCMEH HJIH TH- CMEH — KOjH Ce onHocu Ha nojenune Baxuuje onupenće y ypen6u. Tako u. Np. uHibeHuua, ga Mu- TPONnon4Tu 3axrujeBajy, Heka cBetureHunu npxe KATHXH34UHjy ĆecrjiaTHo y HoBo OTBOPEHHM Ipa- BHHM LIKOJAMA, oHJA npxae jenHux u NPyTHx rmp- vodu i zvučnije i zgodnije, pa čak i ,kriftiger“, Begovićevo hoću! hoću! slabije je od: onoga jednostavnoga hoću, jer je prošlo bez ikakve opaske u izgovoru za predstavljača, po čemu bi rodoljupka Walewska izgledala veoma malo rodoljubiva suprotstaviv Poljsku Heloizi — do- čim Hauserovo gewiss! gewiss! puno je snažnije i za smisao zgodnije, a ja! gewiss! nešto ma- nje. Dakle obratno. Ane smije se smetnuti s uma da je akcentuacija ovdje od presudne važnosti; na gewiss udara akcenat na drugu, a na hoću na prvu slovku. Pa na kraju krajeva Jewiss nije isto što i hoću. * Da svršimo. ,Gospoda Walewska“ nije uspjela, kako što nije ni ,Venus Victrix.“ A pogrješno je mišljenje, da je za nas već dosta i predosta, što je pisala povoljno ,Presse“, koje su stupci tobože nepristupačni za slavenske stvari (ne govorimo u politici); ja bih prije . kazao, da je ,Prossi“ dosta, što je to pisao g. Otto Hauser, U Dubrovniku. Frano Kulišić. Baka y norneny XIV. Tauke ocHoB. oupenaća ypen6e, Koja ocnoćohasa npaBocnaske og usnpxapata up- KABHHX IKONA, Te HajHOBHje IpXAHe y nmuray UepTUdHKATA yuHTEJBCKHX npuHybaBa Hac, ga osuM NyTeM.JaBHO 3AnuTAMO, KOJIHKO HMA HCTHHE y CTBApH cneuuajnne mnoronće usmetiy Bnaje u npsaka. 3HAMO NOJSNAHO, Na HEKU dbaKTopu o6pasnaxy cBoje upxaise pujeuuma: ,Mu cMo TaKO Hu TAKO ca BNAJOM YCMEHO yrOBOpHJIIH“, TE šaxTujeBaMo Heka Ce OTBOPeHO KAXE; HMA JIH TAKAB CIIOpA3yM, KAKAB je u Ko ra je cknomnuo. Y ucTo noga nporecTyjeMo NpOT4B CBaKOr yroBapaia u norabama, koja 6yny (yuMieHa 6e3 snama u 6e3 ogo6peia Hapoja. Osujex gana onpxana je KoHdepekuuja cBe- NITeHHKA XepljeroBauke ernapxuje, Koja ce 6asuna NHTAHEM OCHOBAHA CBEIUTEHHUKOT YIpyReHA M MHPOBuHCKOr donja. PujetneHo je, na Ce; To TOM Mocny noBeny nperoBopu ca csjelureucrsoM 6ocan- CKHX emapxuja, y KOjy cy cBpxy usa6paHu neneratu. O63supoM Ha cnaće marepujanie npunuke e napxujeku casjeT y Mocrapy npenro.kuo je ocTaJtuM CABJeTuMA, Ja Ce IIKOJICKH HAJZOPHUK MjecTo 3a CBAKy enapxujy sace6no usaćepe sa no neuje &nap- Xuje, Te na ce capajecka u MocTapcka 3Upyke. * 22/10. 0. r. npxahe ce Y OKPJAHOM CY1y y MocTapy pacnpasa nporuB oHux, KOj4 CY om 1p- *KABHOT OJIBJeTHHIITBA OnTyxeHH 360r pageHuukor uTpajka y Jby6yukom. OnTyokeHo je y cBe 39 ocoća, Meby Kojuma 9 *KEHCKHX, TIO3BATO je HA Npec/yuiaie 24 csjenoka. On ONTyxeHuKa KAXEBEHO je seh 6uno no nonuTuuKj Bnacru isux 27 u To 21 myukux u 6 xeHckux no 15 gana 3ATBOpAa, KOj4 CY Ka3Hy u3upxaju. Joso Bykojesuhi u KocTa Bornannonti OTNy- UITEHH Cy 360r IiTpajka y nyxaHckoj ba6puuu, “ * Uyje ce na he Hamu puMoKkaTonuuu y MocTapy nogufin cupoTuiuTe u ga he ra nocBeTuru y cnaBy 6uckyriy _Byuouuhiy NPHJIHKOM HberoBa jy6uneyma, uujeM BjepHo cTano xeru, na H3H&HAlH CBOrA ma- cTupa. [la nu he npecsujernor opa rocBeTa U3HEHa- Ouiliu mac ce ne TH4€, 4JIH HAC u3HeHabyje onakne HOBUH 34 IIOJH34He HapeueHor cupoTHiuTa. NamrpoBuiiu y cenTemM6py 1906. (IIlowila u hupunosuua — Hcenasawe y Amepuiy). — Pehu_ he mu ce: ,Ko o “eMy, 6a6a_ o yuru- nuaMa“. Tako u ja ysujek o nomru. Amu IUTO je mmoro-mnoro! Ysanyn wam ,Dubrovnik«“ uecTo H3HOCH Nporaawa hupunuue Ha nomrTu: rocnonu Ha HAJJIEXHOCTH HH y IETH, A KAMO JIH y naMETH. Hekieny na nosHany hupujmuuy, na KBHT! IlucmMa fin- PHIHUOM aAnpecupana uny 'u_y Cp6ujy u y LUpaHy Topy 4 y Typeky, caMo ne NHPeKTHO HA anpecy. CpaMoTa, saucTa, cpaMoTa | Tlocjenyjem jenmuo nucmo u3 EyeHoc-Aupeca uujemo HupunuuoM aupecupaHo u NpHMHO caM ra, a u3 Koropa u lly6posuuKa HujecaM KAJAP TIPHMHTH, npuje He, koju na He BEHTMJIHPA NO CPNCKUHM 3e- MJBAMA, Na OHe ue u non Typekom! Huje nu oso 6pyka u rpnuno, a uyjre me! JenuoM MoM npujaTejby ympna cynpyra y Ko- Topy. Ilocnao mu je OCMPTHHLIy, HA KOojoj je neuaT u3 Koropa og nada 31. aBr. T. ri Ocmpruuua je 6una fupunuuoM anpecupana, na crora mopana je BunjeTu Lleruise 31. aBr. T. T., Ta usa Hekojuko nana IueTie, TeK oHna na je npumum. OneT jenau npujarem us PucHa nucao MH je naHa 30. aBr. T. r., Kao WTO ce BHIH HA NolTAp- CKOM IEdaTy, anu eTo Genaja, 6uno je anpecupaHo fupunuuom nucmo, na je u omo CHPOTO MOpaJO Ha Llerue nana 31. asr. T. T., M K MEHH noINO Ha- KOH 3-4 pana. KonuKO OCMPTHHULY, TOJIHKO H nucMO TOTOB CaM y cBaKO o6a, MA KO HX XTHO, NokasaTu My. ITlucax_jenuy monmucHuuy y 6nusunu on jenuor cara OTpary 6-7 nana, anu je aupecaHT no gaHac HHje NnpuMuo. Buie usmuiana, Ko nony Jlecy Hora! E, uuje upyre, Hero Mu Baja 3a6opaBuTu fiu- Punuuiy, na oneT nohu cjecru sa ckamujy u yuu- (SURE ? Hex mu napene rocnona Y HanneuTBy nowuTA! A u uuje, Hero Boky nonnaBunu 4HHOBHHLIH NoluTa cBe ckopo perchč-rauu, a Cp6u u Xpsaru OHAMO, TaMO! Xole nu Beh osaj ukaHgaj nipecraTru_ u fiu- Punuuu nara ce oHo mjecro, koje sacnyxyje? Ta npaBo 6u 6uno, jep cmo y jenuoj npocBujehenoj npxaBu! Videant consules! -— Hapon natwurpoBcke Onhiune BPNO je panuiuaH, ANH ysa cBe To Mopa, na cenu, jep je Bpno mpuiasu NPHXOJ NJONA HeroBux seMama. OHo ornpuje no- HajBHlie ce cejiHine y lapurpan, ruje 6u Ty na CBOjHM MayHaMA panumu u HoBau sapahuBanu.. H naHac ux umane ujenmu 6poj y Llap4rpany, anu MNANOCT NaHaC noHajBnile cenu y Amepuky. Ty no- cToje, BehiuM nujemom, 3-4 TOlHH€, Ta, HX 6B0 oneT KyhM, aJIH He na norpome oHo imro CTEKOLIE, Beh na cBoje Bune, a 6orme u za page. TlawmrpoBuhi TeK Ce HCKPLA, A OH OJIMAX NPHOHE y3 MOTHKy 4 OČTAJIU nomaliu pan, kao na Hu nape Huje nomuo. Hero ca TAM HCEJBHBAHEM IIOLINIO Ce NajeKO, Ta de ganac u njena ma;sy M TO no: KoMe nparo. CKOpo oTnyToBanie 3-4 njene ca jenuum onpa- cnuM lLipuoropuemM, Koju je u nipuje 6uo y Amepuuu. Meby oBom njenom, Gjeme u jenaH y6oru cupo- Max, KojeMy je OTau yuyxuo myrHu TpoluaK, Opa njena onome ca NoMeHyTuM IIpHoropuemM us TpeTa y XaBpe XeJbe3HHIOM, a OJ Xaspe paHuy- CKHM HOBHM IPJYLITBOM y 6 naka no HeB-Jopka. Ty CY HX TIPETJIeNHBAJIH H HCIIHTHBAJIH HEKO BpujeMe Ha jeNHOM OTOKy, IA HX onMAX SATBOPHJIH 5 nana, a 34THM HCTuM napoGponoM C Kojum nobonie Kyliu HX BPATHIIC, TIPOTOPJUHBIIH HX KaneTaHy, KarteTau HX ONeT Npenopyu4uo Ha xeesHHH H TAKO CE oHH CHPOMacu BpaTuie Kyhiu cTuuHu u npasne iKece. Ha jeny u cnasawy njena ce XBaJIe. , Hek ynasu Hau Hapoj osake HE3FOJe, na Hek He IiHJI6E Djeuy cBojy, KO MauKy y Bpehiy, jep rpje- xoTa je yraMaH 6anaTu oHonuku HOBAL, a 3aucTa je uyuuoBaTo, kako ce njena caMu nujeno spaTuuie | Mornu cy ce nako y Tyhem NpocTpaHoM cBujeTy u usry6uTu. CBojy njeuy Baja uuyearu Ha CHTypHO M NO CHTYPHOM YEJBAJETyY, KOMy Cy no6po mosHaTe OHAMOLIHE TIpHNHKE. Kan ce yamucnu nocnaTu cBoje nujeTe y Amepuxky, Baba ce npuje Kon Kora uH&bop- pi MHPATH, KakaB je TAj MCIIMT M y ueMy ce caCTOju, mi ra npaBe Ž ocTpBy 6nusy HeB-Jopka. <a njeuy cBojy _npuje NOJ4HTH TOM HCIIHTJ, na nocnaTu | ZA : i . Pexox mus nacnE nyiuiy. mojy | XY, sd JA Šibenik, 80. septembra. — (Učiteljske kon- ije). — Učiteljske su konferencije vijećale ovdje 28. i 29. septembra. Dnevni red potpuno je iserpljen. Izvjestitelji su vješto i temeljito pro- učili odnosna pitanja, a to im na čast služi. I ovom prilikom učitelji pokazaše da kulturno napreduju, jer znaju dase prosvjetom k slobodi dolazi. Milo nam je bilo gledati kako učitelji u raspravama m. i osobitim marom raspra- vljaju pojedine reso 1 na sreu leži napredak ove zemlje. Kad takovih imamo sinova, boljem se napretku nadati mo- ramo. š sA eA Poslije dovršenih Kalesija učitelji su držali zajedničku večeru u ,Hotel de la Ville“. Duh slobode i jednakosti milog nam. naroda zahvatio je i učiteljski stalež. To se dalo lako vidjeti iz onih zdravica, gdje nazdravlja brat bratu. e C. K. Kot. Škol. Nadzornik g. Slavomir Sinčić napija slozi i napretku učitelja. Veseli ga pod stare dane, jer vidi početak sloge i ljubavi, pa ga to sjeća na mlada doba kad je sloga u narodu vladala. — G. Dinko Sirovica napija hrvatskoj domovini, pa slozi Srba i Hrvata. Pjevaju se: ,Lijepa naša domovina“ i »Onamo, onamo“, U ime učitelja Srba diže se g. Dane Petranović, pa biranim riječima zahvaljuje braći, veseli se slozi Srba i Hrvata, učiteljima stavlja na srce da uzdrže i rašire tu slogu u krv je- dnog nam naroda. Navodi riječi našeg pjesni ca »Za Hrvata svoga brata, Ka posljednju Srbin daće“ i češkog rodoljuba: , idje se slavenska riječ. čuje, to je moj narod“. Želi slogu sviju Slavena, osobito Srba i Hrvata. Pjeva se +Oj, Slaveni, jošte živi“. Još je nekoliko govornika bilo i oni su napijali slozi i ljubavi, ne zabora- vljajući ni svoga opće ljubljenog g. Nadzornika, kličući mu od sveg srea ,živio“. Učitelji se di- goše na 11 i po sati, prateći svoga Nadzornika do njegova stana. Tu se g. Nadzornik s njima oprosti, a oni ga još jednom pozdraviše sa »Živio“, Da saberemo i završimo. Učitelji su važan faktor u narodu. Na njih se mora računati, jer oni sami sebi krče put. Doći će doba da će se ljuto kajati oni, koji sa- da od njih okreću glavu. Kuda učitelji krenu, krenuće i narod, a gdje je narod, tu je i snaga. Veseli nas što se i učitelji sjetiše sloge, prizna- doše narod sa dva imena u zajedničkoj nam domovini. Taj narod i zajedničku budućnost ima, Pravo je da ga povedu pravim putem oni, koji u rukama imaju budućnost svoga naroda. Živjela sloga Srba i Hrvata, živjeli uči- telji! Posmatrač. : ara onin Domaće vijesti. Naše zapljene. Dogodilo nam se već ne- koliko puta izasebice da nam je državno odvje- tništvo zaplijenilo neke stvari u listu i da ov- dašnji okružni sud nije odobrio zapljenu. Na žalbu državnog odvjetništva Protiv tih presuda prizivni sud u Zadru rješavao je stvar uvijek u smislu zahljeva državnog odvjetništva. Nus odista iznenađuje ova konsekventna suglasnost neodvisnih, visokih sudija sa drža- vnim odvjetnikom i nadodvjetnikom. Ona je svakako vrlo značajna. 40.-godišnjica novosadske »Zastave“, List Dr. Svetozara Miletića danas slavi četrdesetgo- dišnjicu od svog postanka. Za naše skromne prilike odista rijetka slava. Nas u toliko ona više veseli, jer je to slava »Zastave“, koja je kroz toliko decenija bila zastava Srpske misli, pod koju su se kupili Srbi: iz Svih krajeva, prema kojoj su se upravljali Srbi svi i svuda. Prilikom ove proslave uputilo je naše uredni. štvo uredništvu , Zastave“ ovaj brzojav: Ime osnivača ,Zastave“ značilo je jednu ideju. Za jednu ličnost i za jedan list ne može bi- ti većeg uspjeha. Za današnju ,Zastavu“ ne može biti većeg zadovoljstva, ni veće dužnosti, nego i na dalje služiti na čast tom velikom imenu i toj lijepoj ideji“. Proslava će teći ovin redom: U 9 i p6 sati prije podne biće pomen na grobu osnivača ,Zastave“ dra. Svetozara Mile- tića, koji počiva na Uspenskom groblju. Pri pomenu pojaće šest pjevačkih društava, a g0- Voriće prota vršački g. Božidar Popović. . U LI sati prije podne biće u velikoj dvo- rani hotela Majera svečana sjednica. U prosto- rijama hotela Majera biće izložena slika osni- vača .Zastave“ dra. Svetozara Miletića. u pri- rodnoj veličini, koju je sliku slikala slikarku g.ca Nadežda Petrovićeva iz Beograda. I biće izložene ,Zastave“ svih 40 godina. . Svečanu sjednicu otvoriće_ dr. Đura Kra- sojević. "Govoriće Jaša Tomić i dr. N. Đurđević. . Zajednički ručak u velikoj dvorani hotela Jelisaveta“ u 1 sat PO podne. (Na ručku će učestvovati i ženskinje). 5 sati po podne u velikoj rani ho- tela Majera dibodna zabava. Hg uke i Milioni za Dalmaciju. Iz Beča dolazi vi- Jest da je vlada stavila u ovogodišnji proračun 9 miliona za ekonomsko podizanje Dalmacije. Ali sve iza riječke resolucije. IlapacToc aa NoK. Hriwara BakoTuha. Tlumuy us CkpanuHa : Tipupenucmo napacToc sa ucije. Tim pokazuju da im hem ; o6ojuua cy yriopuot6panuju cBoje CTAHOBHLITE, jena kao Cp6uH, IpyTH Kao uJau ayTOHOMH€ CTPaHKE H €BO, LO IIOCIBEJLELET uaca ysajaMHo ce prie: ieni Ha cpen upkse Ćjerue «pcT, Koju ce spese o UpHHM OLPOM, IO Hy OBora Bunjeno efi o Koje je Pan iva oi Pao bed i Po “guuufika. GITyiK6) OTA een Daj koa "Kamu Bouwxosihi, 4 xop na njesao je Tyxuy rjećmy : o moda < un namjar. Ha epnexoj ce uHTaoHuuu4 a jeo 0 no korsba, ipeByueHA upHoM KolipeHomM: m . *BajbyjeMo Gpafiu_Haruoj Ape poj koe ša : wanie y Hamioj xajtocTu;'xBajia 4 roćnoju agi: HH: iWtuMA, Koju Onamotite nouacT oHoMe, Koju je St za IKHO "na će mnomryje. as dass e pajaja chiyx6a y uprBu, cpneku njhanu 66y- oka cy co panisy. CBu emo GejeTnjid I nad fero6y, «oja nam je npufucna njiiy, a y oBoj ry- cToj Hohid, Hatue oue Tpaxe u3na3Hy omri domu YekaMo Bora Cnacajyuiuaro: : : li. K. = # Marko Kamenarović. Pišu iz Kotora: Ovijeh dana umro je u Dobroti čestiti i ista starina Marko Kamenarović, nestor boke . I učitelja, koji je preko trideset sferu: tei a ali plemenitu zadaću kao odgojitelj našeg pod- mladka, tako da veliki dio današnje generacije u Boki duguje njemu temeljno vaspitanje, jer je pok. Kamenarović služio kao učitelj u mnogo mg, da kad su naj otrovnije deke bile naperene protiv svemu onome što je djedu Boki, pokojni Kamenarović — prode atolik, ostao je uvijek dobar Srbin te je ljubio sa ža- rom najvećeg patriotizma svoj rodni kraj — našu Boku. Neka je ovome vrijednome Dobro- ćaninu, čestitom i poštenom meštru Marku vječna uspomena. ž i PoxdHidka društvo Milinkovića. Iz Kaštela nam pišu 3. oktobra: Od nekoliko dana pred- stavlja kod nas Društvo g. Milinkovića. Dok smo čitali, gotovo u svijem dalmatinskim novi- nama, hvale i pohvale putujućem Pozorišnom Društvu g. Milinkovića, mislili smo da su to obične pohvale i proste fraze već uobičajene, iz raznih mjesta naše pokrajine, od pojedinaca koji više ili manje s raznih razloga simpatišu sa putujućim društvima, odnosno sa pojedinim čla- novima njihovim. Prevarili smo se. I to nam je osobito milo. Društvo g. Milinkovića odvaja od običnih putujućih družina u svakom pogledu i mi ga možemo mirne savjesti preporučiti sva- kome. Da smo mi imali i do sada ovakih pu- tujućih družina, vjerujemo da bi se i ova Sa mnogo većim povjerenjem predusretala svugdje gdje bi došla! Ali na žalost — nepovjerel je je donekle opravdano i razumljivo. Ipak m ga još jednom preporučamo. Plovidbeni red ,Ungaro-Croata“, Sa 1. oktobra 0. g. nastupiće. slijedeće promjene u plovidbenom redu društvenih redovitih pruga: 1. Brze pruge: Uzdržavaće so i nadalje četiri brze pruge do Kotora tijekom mjeseca septem- bra, dočim u oktobru uspostaviće se opet stari plovidbeni ted sa dvije pruge u sedmici“do Ko- tora (pruge br. 1L. i IL)i dvije do Gruža (pru- ge I. 1V.); satovi dolaska i odlaska u pojedinim lukama ostaju isti, kao i sada. 2. Brza pruga Trst-Kotor: Odlazak iz Trsta biće kao do sada svake subote u 6 sati po po- dne, mijenjaju se pako satovi dolaska i odlaska u svim drugim lukama, koliko na polasku to- liko na povratku, tako da će Se parobrod vra- ćuti u Trst srijedom u 450 po podne. Obustavlja se ticanje Malog Lošinja. Na ostalim dalmatinskim prugama ostaje sadašnji plovidbeni red nepromijenjen. XpBaTcKa NOsbOLjeneka GaHka 1. 1. y 3a- rpeGy orsopuna je Nonpyxnuuy ua Pujenu, Koja je OB4X NaHa.cBoje njemoBare oTnouena. Tlonpyxuuua CaBuTu he ce OGuuHuM ĆaHKOBHUM NOCIIOBEMA H *KEJIMMO My cpeTan yenjex. : Poštanske Vijesti. "T < Ž rgovačka Lloydova pruga Trst-Aleksandrija Ploviće od onda aki sedmice te će Stizati u Gruž Svake subote na 3 po Doda do Ž jej po p. "putovaće iz Gruža za Brindisi Krfi Aleksandriju isti dan na ponoći. : Nloxsajuo. r. ITlerap PamagaHoBuhi us Ko. no«K. MuneBe Josanosuh TIPMJIO- Kg , XM Y donu_ Cpneke njeBojauke mkoje y Koropy EP::25::0, . Rea Onaronapu r, PamananoBuhy ua o- Mnogostrana upo z i 4 i e Mollove £ - je i soli“, koje se Potrebljuje Kao bol ublažujuće kod tro. iki a0 djejstvo koje i išice i daa Koo iak kauč Pijo koje ada mie nabavljača Bos prisko ljekara_A. Moll, c. k, dvorskog skim zahtjevaj indguo Mbam 9. U skladištima pokrajin- štitnom markom p OIOV preparat sa njegovom za- otpisom, Srpske zemlje. Srbija. K; : Primila “ono Što je Poznato, srpska vlada lok da Beta na svoji mia Srpsk a "Zjavljuje ona jsta želja, Prije dovedu u slu ida. zadahnuta, da se što Srbije i Ugarske, "Sovinski odnosi između a bi se isky i odnosa zasvjedoči, a uređenje trgovinskih eine la, u VABovoru se navodi kako zi, oSovorima do najveće pre- ono Na susret srpskoj vladi, treovinsko- oitičkor, o da oh aba i se iz nak, o Polju dođe do sporazuma, o nadao . Vidi, da se gledište srpske Pogledu ne odlikuje od starog