nijesu navikli dozvolj le, a da joj i dalje nebi Godina XIII. = Seevsapann s čio: la U Dubrovniku 6 Novembra 1904. Broj 45. Gijena listu, Za Austro-Ugarsku, Bosnu : flercegovinu na godinu Krana'11 i Za Srbiju i Crnu goru n dinu Kruna 12. Pig: Za sve ostale zemlje na ranaka 15 u zlatu. tuge Za Vubrovnik na godinu Kr, 10 Na po godine i na četvrt godine surazmjerno. Pojedini broj lista 20 para. nove : Salju se administraciji Dubrovnika X Dopgisi se šalju uredništvu. Rukopisi se ne vraćaju. Za oglase priposlano, izjave, javne zahvale, računska izvje ošćaislične objave plaća se 20 pare: od retka (sitnijeh slova). Ako se više puta štampaju, po pugodbi. Nefrunkovan« pisma ne pri- maju se. Pretplata i oglasi. Vlasnik, i —___ izdavatelj i odgovorni urednik Dr. Rudolf Sardelić, Srpska Dubrovačka Štamparija A. Pasarića. Svemu će se naći kraj. Kad će jednom doći kraju to nesretno uregjenje pravoslavne crkve i škole u Bosni i Hercegovini? Dokle će ge morati srpski narod boriti, da mu se dade ono, što je Mu- rat na Kosovu Turcima savjetovao: »Ne dirajte u njihove crkve »Ni u zakon, niti u poštenje“, Zbilja sad se ne radi samo o crkvi i zakonu već i o poštenju. Poznati dogogjaji u Carigradu krvava su uvrijeda za srpski narod, jer Joakim III sa svojim podlim or- tačima hoće prosto, da prodaje narodne sve- tinje Srbina, one luče prosvjete, koje je on krvavom mukom očuvao u pet vijekova smrtne tame, kad je ,kultura“ za zapada mirne duše gledala njegove muke i stra- danja. Zar se od Srbina traži, da i to trpi kraj tolikih zala, da grčki fanarijoti pazare sa najsvetijim, što ima? > Valjda očekuje Joakim III sa ortaklu- kom, da će mu Srbin potpisati tu trgovinu? Ljuto li se varaju svi oni, te takove fačune sa Srbinom prave. Srbin je mučenik, Srbin je trpio ko ijedan narod na svijetu, ali je i uvijek sve za obraz davao a obraz ni zašto. I baš radi toga nemože se više očekivati nikakvog riješenja iz Carigrada. Joakim III može potpisati trista konkordata, to će ostali gnjile mjenice nepoštenog trgovca — barem Za srpski narod. Što čeka austro-ugarska vlada iza do- gogjaja u Carigradu? Zar se ne osjeća uvri- jegjenom u svom dostojanstvu, te i dalje ostavlja riješenje spornih pitanja u rukama čovjeka, koji je u blato bacio ugled i čast stolice sv. Jovana Zlatousta i otišao, da vd kalife svih muslimana izmoli presudu, ko je od nasljednika apostola Hristove vjere izdao erkvu, ko je nedostojan. Takav čovjek nesmije presugjivati kul- turnoj državi a ni — Srbima. Ovako mi»li- mo mi, koji o poštenju i časti sudimo, koi svaki čestiti gragjanin, a čini nam se da di- > plomacki kodeks nemože ukinuti pojmove o časti. Naš je glas slab i nailazi uvijek na vo- sak u ušima onih, kojima je upravljen. Ali uza sve to kazaćemo, da bi austro-ugarska vlada učinila bolje i za sebe i za onu kul- turnu misiju, te hoće da vrši okupacijom, kad bi se neposredno nagodila sa narodom, a to može lako. Srpski je narod i odviše žrtava prinio na oltar narodne erkve i škv- u najmanju ruku barem onoliku brigu posvetio, koliku bi — po riječima — mogla očekivati od austro- ugarske vlade. Neposredni sporazum biće Ča- sniji i za jednu i Za drugu stranu a i ko- risniji a, što je glavno, jedini izlaz, jer Srbi da im obrazom trguju. Uvjereni smo, da bi narodni pr u nagagjanju bili toliko pametni, da ne ije mak na konac, jer su to do sad pokazali. Ali se vara, ko ' bi oni izložili svoju crkvu opasn nom dogju na upravu ljuc Za Srbina je časnije bez ! li gutra ondan sa kojekakvi kako ih i drugčije vabili. li tugjim patrijarima, kakve Grkve nego A avati ni svojim a kamo iz toga zaključuje, du osti, da jed- di kao Joakim II. m Joakimima, ma Carigradska je sramota najbolje dokazali, kako su opravdane želje narodnih prvaka. Dokle će trajati, da i austro-ugarska vlada otvori oči? Dokle će, velimo, biti presudno. za na- rode, kojima upravlja austro-ugarska vlada, nepoznavanje njihove duše i nepriznavanje njihovih životnih potreba? Dokle će se, u jednu riječ, smatrati manama i slabošću vrline i snaga srpskog naroda ? Dokle će napokon neka gospoda — nu dušeku sve duvan pušeći — varati sami sebe svojim pretpostavkama glede Srbina? Kad će to prestati, neznamo. Ali jedno znamo, da, ako danas ,kultura“ pobjedi kul- turu, već kašnje pri najboljem predomišlja- vanju neće ni zatezne kamate pomoći. 1 Tpujećure KYKOJB, (,IIraMna“ y Cp6uju.) Y BpeMeHuMa, Kan je y Cp6uju cBe Miuiumo Haonako, 3anyn je 6uno ynuparu npcroM y jenuo on MHorHx 3ana.. Anu naHac, kan je cyuue nujenux Hana o6acjano CprcKky KPYHY H Hapon, TeLIKO HAM je M NPEeTELIKO FJIELATH HA CBAKHNAHE CTHIHE TIO- jame y BenukoM nujeny 6eorpauke iuramne. To je 3/IO TOpe NaHac HO HFlA, A TO KAL Ce CpaBHH Ia- HALIHe CTaHbe CTBApH CA HEFIALIH>HM. He mMoxe 6uTHu rmoluTeHa u rmnpaBor Cp6una, a.la My CpLEe HE Np6eKHIIH OL Ooropueia rnenajyfiu, KAKO rnporpaM Benukor 6poja HOBHHA- H3JlA3H y CTBApH Ha NoKkA3HBaH€, KAKO Cp6uja Huje nocTojKa Kparba Ilerpa Bel Kako 6u 3ACIIJAKHBAJIA KAKBOF HepoHa, Kako 3a Cp6ujy. Huje ycTaB HO KaHljiuja, KaKO y Cp6uju HemMa HH jenHe rmoliTeHe nyiie, KaKO Iby6aB pony cBoMe Moxe Hali uspa3a caMO y TiJbyBa- IbY HA HApOlIHe CBETHHE M CPIICKH OGpa3 M Hano- KOH KaKO 6oracTBO cprickor jesuka cacToju HCKIBY- uuBo y o6uIby 6eso6pa3Hux pujeuu. Bap na ce To Tpnu naHac, kan Cp6uja uma cBe ysujere 3a Hanpenak! To Mopa, na npecrake non cBaky uujeHy. $ KyKOJbRA MMA y CBAKOj TIIIEHMLIH A MH Ce HE 6ucMo oGasupaju Ha Te mojaBe, kan He 6u 6uno OTIACHOCTK, NA HaCTpana u oHo, IuTo je 3upaBo. Tlornenajre caMo, KakO Ce Hapon no Buorpa1y IIpoCcTO OTHMJBE OKO THX HOBUHA. Hu Hajcupomalu- Huju He KaJIH NOTpolIuTH 20 4 BHIle napa, na xy- nu nHeBHo ro 4 u Buie HoBuna. Tlo Tome u3rne- na, na je Kyra Beli sapasuna noćap nuo napona, jep ou uaK »KpTBE TIPHHOCH, Na CpH& OTPOBH_ lUTO BHLIIE. A To je Galu oHo, iuTo je npu csemy Hajxa- nocuuje. Hujecy To UpBu, Koju cy ce uCKOTHJIH HA MpuuHu, Koju he je NoxnepaTu a oHna u JIMIICATH. Onnje ce panu o 3apasu OTPOBHHX MHKpOGa, KOjH je pasHoce mo 31paBoM Hapony. Ty Kyry Nonpxa- pajy uak M uHaue O36HIbHH IbYNH ynyuTaBajylin ce y pacrpase ca THM HOBuHAMA, Hma ux uak Tako- BHX, Koju u o36uIeH€ paloBe npenaBajy jaBuocTu TIpeKO HeHX. Ono Haj6orbe noka3yje, KaKO je KYKOJB yryiuuo mueHuuiy, KaKo ce TIOHHMJEY NOMETATH TOJ- MOBH O TIOLITEHY, HACTH H NJXKHHM o63upuMa, 4 y orihe KaKo je ups sarpusao Behi y TeMeJbe IpyLlITBa u npxaBe. Hurnje ce Ha cBujeTy cypa3smjepHo He uuTajy IHEBH& HOBHH& KAO y Buorpany a, Kan cy Te HoBuHe BEfHHOM OKYXeHE, KAI M3 CBAKOF peTKA CMTIJEY OTPOB, TIPOMHCIIATE, KOJI4KO je smo. Hek ce oBo He y3Me 3a rmnpujekop, arm na 6u ce Kon Hac Cp6a Tipumopana up3Hyo JHcT a Ma H nurjiu jenaH NyT HanucaTu HeluTo on oHora, IiTo ce cBaku maH y Bmorpany ruilie, ou 64 rnpecrao Guru y onhe uJmaHoM NpyluTBa, A unak HujecMo HH MH OPJOBH y MOPAJIJ. Ia ne Moxe 6uTu upyrunje, na je KPB Hapo- na uckBapena, Hyraju 6ucMo. Ari KAJ MOXKE H. TIp. , TproBuHCKH IT nacHuK“ yšsa cBy omosuuujy, Iuro npaBu no Kau M KAJ BJIAJIM, OHAKO 4ECTHTO NuCATH, na ra ce CByna ro CpncTBy a H JaJbe pano uHrTa, cBe M KO CE C IBHM HE CJIAXE, HE IIOJMHMO, 3alUTO Tpe6a na H&M NpyTH IIHCTOBH 3a6opaBibajy HA Haj- npocTuje BacnuTae u o63up. A CpricKH Cy JIHCTO- Izlazi svake nedjelje. —-— Bu u jenuu u upyru. Kps je jom 3npaBa y Cp6uju MOXNa u 3upaBuja Hero JIH KOJ HAC, H&My Ce rly- uuTaBajy IbyHH TPOBATH? OBaj Ham je' npujekop y TOJIHKO TEOXH, IITO 6u HoBuHapu y Buorpany no CBOM NO3HBy H TIpH- juKaMA MOrJIH 4 MOpanu 6HTH HAIIH YHHTEJBH, TIpO- cBjeruTemu uuTaBor CpricTBa. Tgje ce, MH OCTaJIuH Cp6u MopaMO KPBABO MY4HTH, Na M3NpXuMO H jen- Hy HenjemHy HOBHHy, y Buorpany ce 6ana HoBau 3a CMpTOHOCHy OTpOB. BMorpan, Koju uma cBe yBnjere, na 6yne KynTypHo cpenuiuTe uuTaBor jyxHor Cmo- BEHCTBA, ynpaB cyHue npocsjere u HarpeTKka cpn- CKOT, KAKO MOX€, A TpriH cTunuHe nojase y cBojoj WuTaMnuH. OBe cy noTne Hapon nmorjepane, na y orm- iTe He fie uu na uura o36MJeHO, KOPHCHO H JIHjerio, He hee na sna Hu 3a CpncTBo u3BaH BHorpana, a HATIPOTHB yXHBA, KAJ Ce MA KO TIPOCTAYKH H3FP/IH HJIH KaAKBA CpaMOTHA KJeBeTA M3Hece. M uum je ranuuju 6eso6pa3snyk, yxuBae je sele. Bau 3aTo HH He Mory ycnujesaru KOpHCHH JIHCTOBH. H, ako Huje mucT no6po yHlupaH HOB4aHO, CBE JIJ4& 3HA- IA H Napa Morne 64 Ha #eMy PaluTuH, nponanihe. Hajropu 6uorpauku nucTuli ore npona3su on Haj- os6ureHuje u Haj6ome ypebeHor. Hema npyre, Mopa cBe na ycTaHe TIpoTHB Te cpaMoTe a yjeuHo u Bejuke ormacHocTH. 3amyn je orpaHuuaBae cnoćoje, jep je cno6onua iuTamna noTpe6uTa y ycTaBHoj upxaBu. Hapon, cBe oHo iuro je uecT4TO H TOLITEHO, Mopa na Tpuje6ću KyKOIB. Huje TeluKo npecynuTu, Koje HoBuHe Tpe6a uucTuTH. HeK HX HHKO HE Ky- nyje, HHKO H€ UMTA, HHKO HE TIMIIE y H>HMA, HHTH ce Ha iux ocBphie, ode cy roToBe. H uuiTamMriapu 6u MOTJIH NOCTA Na NOMOFHY A HCTO TAKO BIJACHHLIH jaBHux Jmokaka. Ty rpeća nmoBecTH x«uBy aruraunjy a nodeTu MOpajy I6ynu CBMjy CTpaHaka H TO OHH, KOjH Cy 6uru HajMaHe u31oxeHu Hanajajuma a HajBehu y- rnen yxuBajy u y cBojoj cTpaHuu M H3BAH H€. Je- NuHO ce Tako MOxe 3mo uajujeuuTu unu 6apeM CTATH HA NyT FOp6eMJ. TilpuskajeMo, na TO 3No uma cBojux ny6Ibux yapoka, anu he 6pso momoh, y KOJIHKO Ce A, CaMO oBaj HauuH noHujeTu. , Cno6ona uwramne HuHje 3a To, na ce y- uTene KaHanu3aunjy Buo- rpana. TPOLIKOBH 3a * Osaj uckpeHu u 6pauku caBjeT HeMoxe a na He Habe 6paukor onasuBa. Puorpan je To nyxaH ce6u, KPAJby H UHTABOM CpricTBy. A LITO CMO ce Galu M4 ycynunu, na cBoj rmac gurueMo, To je c Tora, iuro 6pauku ocjeiaMo u nujenuMo panocT u X*aJIocT cBakor Cp6uHa a HapouuTo cBoje 6pahe y KPAJBEBHHH, A OHJA ILTO CMO MHCJIHJIH, Na je ymjec- uuje, na npurosop nobe ca crpaHe u TO 6pauke. Naši brodovi. Baron Leopold Chlumeceky pustio je preko bečke N. F. Presse od 25 pr. m. članak pod naslovom ,Dalmacija i Austrijski Lloyd.“ Tu ge on prosto ruga nama i našim brodovima, koji posreduju promet uz obalu a hvali napro- tiv brodove po širokom moru. Dalje kaže, da smo ,radi političnih trzavica nesposobni, da uredimo promet uz obale“, a naprotiv hvali našu preduzetnost po širokom moru. Iz toga izvodi dva zaključka: prvo, da bi vlada morala potpomagati naše brodove na paru namijenjene medjunarodnom prometu a drugo, da bi Lloyd jedini mogao. uzeti u svoje ruke i urediti pro- met uz obalu. Prvi je zaključak, da nam zasladi bar u nekoliko ruglo sadržano u drugome i to kopre- nom nepristranosti i naklonosti prema Dalma- ciji. Ali bojimo se, da g. Chlumeeky u tome nije uspio već samo ispunio čašu ogorčenja. Ne hvala g. Chlumeckome na licemjernim simpatijama, koje je mogao za sebe držati. Ali hvala mu inače na članku, koji bi mogao doprinijeti, da mnogi kod nas progledaju, koji su slijepi kraj zdravih očiju. Ovo naročito vri- jedi za neke korporacije i javna prestavništva, na koja se pozivlje g. Chlumecky; da svoje mišljenje o prometu uz naše obale podupre, a koja su u svoje vrijeme bila nasjela ulagivanju Lloyda. Što su Dubrovčani i ostali Primorci svo- jom mukom postigli i gdje ima lijepog uspjeha, to vrijedi, da vlada potpomaže — jer g. Chlu- mecky sam zna, da neće. A gdje bi trebalo, da nam pomogne i gdje bismo najveće pravo imali na pomoć kod prometa uz obalu — tu nas drži nesposobnima — za račun Lloyda naravno. Neka g. Chlumeeky nama kaže razlog, za- što je vlada do sada zanemarivala u opće naše brodove. Zašto nas je u najodlučnijim časovi- ma prepustila sudbini ? Onaj je članak izrodila bojazan pred bu- gjenjem svijesti naše, da smo dosad bili izme- ćari tugjih računa. Zlobno ruganje u tom član- ku moralo bi, da izazove muški odgovor a to je da ogledamo svoju snagu i da svim silama poradimo na tome, da postepeno čitav promet uz naše obale dogje u naše ruke. A ako su naša društva sa Lloyd-om sklopila ugovor ob- zirom na prilike — naravno ne onakav, kao što ga je želio naš ,prijatelj“ Chlumecky, zato nesmijemo ostati skrštenih ruka. Ono polje, koje nam taj ugovor ostavlja slobodnim, mora- mo da svim silama obradimo. Jer ako mi bu- demo spavali, neće tugjin spavati. Ugovor sa Lloydom mora biti primirje, u kome ćemo pri- brati svoju snagu, organizovati se, da nas vri- jeme ne zateče nepripravnima. Više nego li Lloyda moramo se bojati Magjara i za to mora- mo biti jaki. A ako smo slabiji noveem, orga- nizacija će nam dati snagu. To moramo učiniti i radi hrvackog primorja, kojemu prijeti opas- nost od magjarske politike. Kriza, koju su naši brodovi sad pretrpjeli, mora nam biti školom, na kojem putu treba da sebi obezbijedimo budućnost i da stečemo ba- rem neku ,privrednu nezavisnost. To nam sad i Chlumecky .svojim ruganjem i hvalom kazuje. Razlozi, koji su vrijedili pri odbijanju Hri- barova projekta, nesmiju ostati bez djelovanja za vrijeme ugovora sa Lloydom. Čim se srede poslovi potrebiti za vršenje ovog ugovora čita- vo Primorje naše mora, da stane odlučno raditi na spremanju svoje privredne nezavisnosti u onom smislu — mutatis mutandis — kako smo ga iznijeli u prošlom broju. Hacnibe o BacemeneRoj marpajapnnja. TlosHaro je, na cy on 12 unaHoBa BaceJbeH- CKOF CHHOJA H>HX OCMOpO ĆHJIH Y CIIOPHHM TauKAMA 6ocaHcKO-xepueroBaukor upKkBeHor ypebeia y3 npu- jenmore Haponuux npsaka, nok je caMo jena Tpe- huHa 6una y3 npujennore HernpaBocnaBKe aycTpuj- cke Bnaje, M oBy je TpeliuHy CBHM CHNAMA nNoTNO- Marao narpujapx Joakam 1IIl. u cunoM xTuo na o MaHHH€ CTBOpH BefiHHy. Tlouro je BehuHa Bunjena oBaj He3aKOHHTH NOCTYNAK, M NOIITO OHA HAJA3ZH NOBPEJY KAHOHA y KoHKOpnaTy ou 1880. koju je cTBopuo ucTu Joakum III., a koju cana Tpe6a na ce HanycTH, 4eMy ce y- nopHo npoTusu. narpujapx, To je no 3aKkoHy npu- cTynuo cuHon 36auuBaisy Joakuma III, * Taj sakoH, HauMe 12. umaH . Onpenaća o ca- CTABY CB. CuHoga“ rmacH: »AKO 64 naTpujapx npekopauuo cBoje nyxosKe nyxHocTu u o6Bese, u ako mocnuje npse u 1pyre npucToje npumjenće, yuuiseHe My On cTpaHe cH- Hola, He 64 xTHO TioCNyiaTH caBjere # nonpaBuTu Ce, CB. CHHOJ Ce criopa3syMujeBa ca 4IaHOBHMA Mje- IOBHTOT CTaJIHOF CaBjeTa, M 3ajeNHMUKH TIOHOBO uuHe narpujapxy npucrojie npumjenće, na ako um on Takor Kopaka He 6u uno ycnjexa, oma ce oća Tujena 3sajenumuKu o6bpahajy nucmeHo Bucokoj Tlop- TH Tpaxelit iWeroBo 36auuBaie. MHcTo Tako, ako narpujapx npekopauu cBoje rmoJIHTHuUKe NyIKHOCTH, crTanuu mjemoBuTu caBjeT, yuunuhie_npBo cam, a sa THM 3ajenHo ca CB. CHHOIOM, OHO WTO je Hanpujen HaBeneHo. Anu na 6u ce narpujapx 36auuo u na 6u ce TO MOTO H3BPLIMTH, Tpeća na cy carnmacne neuje TrpeliuHe (%) unaHosa cBakor Tujema mo- ce6Ho“. Nauje Tpeliuie cuHona pujemune oy 36auuBa- We Joakuma III. Ho u npuje uo turo je cuuon npu-