: < Godina XII. Broj 48. Cijena lista. Za Austro-Ugarsku, Bosnu i Hercegovinu na godinu Kruna 11 Za Srbiju i Crnu goru na go- dinu Kruna 12. Za sve ostale zemlje na godinu :ranska 15 u zlatu. Za Dubrovnik na godinu Kr, 10 Na pš godine 1 na četvrt godine surazmjerno. Pojedini broj lista 20 para. U Dubrovniku 29 Novembra 19083. JUBROVNIK Pretplata i oglasi Salju se administraciji Dubrovnika Dopisi se šalju uredništvu. Rukopisi se ne vraćaju. Za oglase priposlano, izjave, javne zahvale, računska izvje- šća i slične objave plaća se 20 para. od retka (sitnijeh slova). Ako se više puta štampaju, po pogodbi. Nefrankovana pisma ne pr! maju se. Vlasnik, izdavatelj i odgovorni urednik Antun Fabris. Izlazi svake nedjelje. Srpsku Dubrovačka Štamparija A. Pasarića. Dubrovnik, 27 novembra. Bože ti pomozi, biće rekli Srbi Dubrov- čani, kad su u izvodu pročitali, što je posla- nik Borčić kazao u dalmatinskom saboru o upravi srednjijeh zavoda i o uplićanju poli- tičkijeh vlasti u školske stvari. Borčić bio je profesor i upravitelj spljet- ske realke, dakle, pedagog, koji zna, kako treba upravljati i poučavati. Uz to nije pre- tjeran. Pripada narodnoj hrvatskoj stranci. Istina, Borčić nije direktno govorio o dubrovačkoj gimnaziji i o progonima, koji- jem su bili izloženi učenici i profesori Srbi, ali je oštro napao na školski sustav i poli- cajski duh, Taj sustav i taj duh stvorio je i izveo dubrovačke gimnazijalne afere; još je i dalja bio pošao; te je u vezi s posljednjom gimnazijalnom aferom ispreo i veleizdajničku aferu, kako smo to u svoje vrijeme dokazali. Može li biti gorega i bogumrskijega djela do škole i policije u savezu protiv na- rodnoga duha i naprednoga poleta. Da je škola i policija u savezu ili ti bolje da je policija u školi dokazuju bjelodano dubro- vačke gimnazijalne afere od godina 1896. i 1902. U prvoj je igrao glavnu ulogu onda- šnji upravitelj kotarskoga poglavarstva Tončić, u drugoj policajski savjetnik Mahkovee. Obo- jica jednako neraspoložena prema Srbima. Prvi je svoju preveliku revnost protiv bivše- ga namjesnika Davida platio premještenjem i zapostavljanjem; drugi u karijeri napreduje pored fiaska i poraza, što ga je doživio u veleizdajničkoj aferi i u debaclu popa Ortv- lani, jer on ne može da poreče svoje uče- .stvovanje u inicijativi za zapljenu pjesme u »Srgju“ kao ni često općenje i posjećivanje popa Ortolani u Hercegnovom. Zapostavljanje Tončićevo . i unaprijegjenje Mahkovčevo ne stoje u upravnom razmjeru; jer su obojica jednaka u svakom pogledu i odlikovali su se istijem podvizima. Osuda“ školskoga sustava i policajskoga duha u školi pala je s kompetentne strane, S toga zaslužuje svačije priznanje i odobra- vanje, koje je sabor u punoj mjeri iskazao. To opće priznanje i odobravanje povećalo 8, kad su poslanici ušutkali poslanika Carića, koji je bio ustao u obranu pokrajinskoga škol- skoga nadzornika Zavadlala i njegova upravlja- nja sa srednjijem zavodima. Poslanik Carić pri- pada istomu saborskomu klubu, komu i posla- nik Borčić. I on je profesor i upravitelj pomor- ške škole. Borčić je u mirovini, Carić je još u službi. To je jedina spoljašnja razlika izmegju njih, ali kolika je za to unutarnja. Poslanik Oarić, pošto je još u službi, mogao je barem mučati, te se ne ogriješiti o kolegijalnost i istinu, ali su uspomene na njegov boravak u Dabrovniku bile pretežnije: on se sjetio, da je bio takogjer revan pristaša poznate borbe protiv Srb& u Dubrovniku, on se valjda sje- tio i zahvalnosti prema nadzorniku Zavadlalu i mržnje prema prof. Vučetiću. Ovo posljednje osobito harakterizuje poslanika Carića. On je jedan od običnijeh tipova u našoj pokrajini, koji se prema gore klanjaju a prema dolje biju nogama. * a hardi = Držanje poslanika Bo : rasprave školskoga proračuna u pei. saboru prikazuje u neprijatnoj do Si sina u klubu poslanika narodne oaokai izvosti Iz ovoga dogagjaja može #2 * s ima po- zaključak, da u spomenutom u ća i Carića za slanika, koji odobravaju n. pr. policajski duh u školi. I u jezičnom pitanju bilo je iz po- četka podvojenosti u istom klubu. U ovoj posljednjoj fazi klub narodne hrvatske stranke pokazao se kao sastav raznorodnijeh elemo- nata, koji jedni uz druge ne mogu pristajati ni po čemu drugomu osim po onom svojstvu, koje je osebina svijeh većina t. j. po težnji za vlašću. Namjesnik barun Handel na osnovane napadaje Borčićeve na školski sustav odgo- vorio je, da on nije dužan na neke stvari odgovarati. Mi smo se nadali kakvomu »du- hovitijemu“ odgovoru, kad se već barun Han- del nije mogao pozvati na ušutkanoga pro- fesora Carića, kao n. pr. da srednje škole spadaju u djelokrug poslaničke kuće u Beču a ne dalmatinskoga sabora i t.d. i td. Inače onaki odgovor dokazuje, da se posla- niku Borčiću nije imalo što odgovoriti. Pošto je sabor odobrio Borčićeve na- padaje na školski sustav i mi velimo: Bože ti pomozi, da se dubrovačka gimnazija je- dnom otrese i oslobodi policajskoga duha, da u njoj zavladaju normalni odnosi, da se iz nje čuje iskrena riječ ravnopravnosti, brat- stva i ljubavi izmegju Srba i IIrvata, du bude lučom prosvjete i naprednijeh misli. TipocaBa DBA TOCOTIIETOTOZIIIIDNIJO U Crjenana Mur. Jby6ume. Byusa, 12 (25) uosemOpa 1903. BynBaneku CpGu, šnajykiu nujeHiru Kiou- SKEBHE H IOJIHTHUKE BACJIVVe CBOFA BEJIUKOFA BeMJbAKA NOK. Crjenana MurpoBa JbyGnuue, OMIY4unie — Kao mro je y cBoje spujeMe Ouro oGjaBJBbEHO — Za NaH nBaJeceT m Ie- TOPO/MNIBMINE CMPTU IBEFOBE, CBEHAHO HM /IO- CTOjHO IPOCJIABE. /la Gu upocnasa imuro Bujauje *ockounmna, CACBHM YMjeCHO METHYJIO CE y nporpaM CBEYAHOCTH KAO TJIABHM ZAZATAK, NA CE _OBOM UPUNO/OM YNAPU KAMEH TEME.BAN 3a rpabe- be ,/loMma Crjenaua MurpoBa JbyGume“. OBuM NOxBaJe NgocTOjHUM 4HUHOM GynBaHcku CpGu, KAO NOTOMIJ CBOPA BEJIUKOLA ITOKOj HM- Ka, € jenue crpaHe onyokyjy ce y HeKoJmuKo OL Ayra 1ITOo My nyryjy, a c upyre crpane BAOBOJbABAjV M NONYIbYjY KVJTypHe Tpa8- nuHe, koje ce Ha oKaJocr 360r CXBATJBHBHX NPMJIMKA V MHOFHM HANIIM KpajeBuMa Ha Ilpumopjy omakajy. lake, GygBacku Cp6u cy ce upocga- BOM 2Đ-FO/IMNIBUNe M NOKPTBOBAHHM Ba- NANUMA, CKONGAHUM CA IPOCIIABOM, IOYEJIIM BH/HO OJJXKMBATU NpeMA CBOM BEJIHKOM IIO- kojuuky, a gaj Boke, na ce cpekHo 3amo-. eru mogerak iro ckopuje nmornyHo y ije- JIO TIPUBE/IE. M YPO/IM GJATOCIIOBEHUM IIJIOZLOM! Cag hy y KPATKIM NOTE3UMA JA OIMIEM pujeTky CJaBy m cBeuaHocr, kojoj cMo y OBOM MAJIEHOM AJIM XMCTOPHUHOM Fpajuky yaecHunu Gu. Osmu ocjekaju, koju cy uasan 80 ronuna BJAJAJIM Meby OBHM CTAPO/IPeBHHM 3W/MHA- Ma, BPATNJIH Cy Ce NpeoGpaskemm u momMJa- benu jyuep ua 11 (24) nosemMOpa. Kao 1miro Cy onora nasnora jyrpa BYyABaHm, Te CpGu u3 okozinux cena u IlamrpoBuka Bppjejmu za qecrTurajy Kanerany Murpy pobewe cuna je- nuHna, TAKO CY ce jyue panuM jyrpoM cTa- JM OKYIJBATH NOTOMIH H3yMpJIuX Cp6a za ce mokgone cjeuu BekuKOra nokojuuKa, za ce 34 eroBy 21yuy Bory momoje. = Kaz ce OKYIMO HAPOA M3 OKOJIME, MB Koropa u us upyrux mjecra Boke, — y 10 caxaru np, m. sanouesa je cagyGa Gomja, y mjecnoj. napoxujaJmoj npkBu cB. Tpojune. OncaystuBaJo je y cBeqamuM ojopamMa re- cer cBekenuka, Meby Kojuma Gujaxy mpo- Tocuukeg r. K. MurpoBuk, napox Koropcku r. nporo J. Byiuu_ u nmapox pucaHcku r. nporo H. Muyop. Emo je nojurHyT:yepe/i UpPKBe CBe4aHu karadbaJrak okuheH BujemuumMa u cpuekuM TpoGojkama. IloGoxuora cBujera Gujanie nyHa nupkBa. Msa napacroca npskao ce noMeH Ha CKPOMHOM FpOGy mok. JbyOumle, koju ce ua- jas y upkBeHoj nopru. Ilo CBPIIeHOM IIO- MeHY OyABAHCKH HAYeJIHMK FOCII. CTeBAH Cpsenruk npxao je kpacaH roBop 0 o«uBo- Ty u mnojmruukoM pany JbyGumiuHoM, koju je ma npucyrHe caymaone Haj6oJ6u yrucak yuuuuo.*) 3ZaTuM NPHCYTHH HAPOJL C FOCTUMA HM CA CBEHeHCTBOM Ha Hey YNyTUO Ce y IOBOp- uu nupocropujama Mjecue , Huraonuue“. Ca CTpaHe ApyrurBede yrupaBe nosapasuo je rocTe r. Ho PakeHoBuk u pacryMauuo um njieMeHuTO_ npenyseke; saruM je Hacrymu- JO VIUCHBAIbBE_ HM NpenaBaie 1oGpoBOJ6BHNX npusora. 3a BpujeMe OBux uepemonuja Bojumuka je Mysuka cBupaja GupaHu nuporpaM . npe/i KaaHoM ,Cresau Mur. JbyGumia“, oja ce HAIAZH_ y Hemocpeznoj 6uusuuu , Hurao- HMIIE “. M osoM npuukom Cp6u GynBaHeku ey NOKAZAJIM M NOTBPAMJIH ypokeHo orJameno cBoje rocronpuMCTBo. TauHo y 8 caru y Bede oKkyrnmim cy ce TOcTu € NOMakOM IYOJUKOM y —BOpaHH » duraonune“. T. Mapko FperoBnuk orsoprio je akane- MHjY NOSApaBHHM FOBOpOM, Koju je umao OOJIMK KIGIIKEBHO-KPUTHUKOTA NpezaBaa To. BOp je Guo ou nyOguke ca KUBHM MATEpe- COBAIBEM CACIVINIAH M O/LYINEB.BEHO NOB/ApA- BBeH. 3aTuM je rocnohuna Mapuna fyza nekaaMoBaga 3majesy nmjecmy >Iljecma o nje- CMU“ BPJO mjemiTo Ha onke ogoGpaBare. Tocnm. Bvpo C. 3emoBuk ca uuraweM >Ka- oma Manegomosuka< nuajGosbe je ycnuo y ua3roBapaiy napouora jesuka. Focn. Hukoga JIykeTuk geknamoBao je >Y enomeu CreBauy MurpoBoM JbyGumuu« njecmy 0/1 Joana Cu- MeoHoBuka "lokuka, BpJIO BjemTO no esuma JLeKIIAMATOPCKUM 3AXTjeBHMA. IT. nemekraHTu ojurpajnm cy >Bay oxe- HY“ og J. G Ionosuka cacBumM njemro, y- NpaB npeko cBakor ouekuBawa. Vjory rpo da Tpuuka ozgurpao je r. M. Pakenosuki cacBuM zo6po. Cyarauy rpopuny Tpuduh omurpaja je r.ua Jby6uuna MurpoBuk sjenuro W CABPIIeEHO CKOpO Y CBUMA CTpaHAMA OBE BPJIO TENIKE VJIODE; EBEHO NPE/ICTABJIBAIBE Y- NpaB je 3a/)uBuJo u u8HeHanuo myGJmKy, Te je uarjezaja kao npaBa onpoGana ray- MuNA. Cpery uuamMapa, OBy Takobe remky yiory, ogurpao je r. M. AnsyaoBuk Tako Bjeniro m upupojuo, na je menpecraHu cMu- jex ca crpaHe nmyG;uKke CKODO BArJVIINBAO iberoBe pujeuu. Ilegmy okemy Cperuny o;u- rpaza je rua Mapra Ilerposu c BeoMa noGpum ycnjexoM. TFT. Maro ByukoBuk y VJO3U NOCJIJSKUTE.BA FpooBA nokasao je ZoGpo cxBaraie yaore, rakoje u ruma Mu- je 3amGeguki y cBojoj kparkoj yJosim moka- 3ajra je gocra BjeruruHe u goGpora CXBaTawa. Upema cjajuom ycujexy iouerka rr. /eJmek- TaHara Hanaru ce, ga ke ce c BpemeHoM NONyHMTH MH HEKH MAJIH HEJOCTALNM, CaMO ao Gyne zoGpa pacioJoxewa. >Anoreosa JbyOuniu<, KuBa cuka. Gua je OBAKO CACTABJBEHA: HA CPE/UHH KEBMKEB- Hm 3a mucakmM CTOJOM; zecHo, Jmujeo u crpara rpynucaHe cy najraaBuuje JuuHocTu u TuNoBu u3 JbyOunimHuxX KIbHKeBHHX nje- JA Y XAPAKTEPUCTHUHUM MOMEHTUMA. Ty ce »Kaiponr ManenonoBuki< saxBabyje Mjreun- kuma ua uybenom Gaary . , . Ilon AuprpoButi Harana namy Bymariujy; na Tana m8 >IIpekpaje sBona« Hoce 3BoHo; Topne y “AMIY je/IHOM PYKOM CE OTHCKUBA BECIIOM, A Y APYr0j pynu npoku 8YGI6y M TpaKu yTO- IubeHor Bjepeuuka, Illemdyra; C8 CreaH 2) Tosope ns y napezuom 6pojy. — Ypex. + x UIrmpanoBuk y ogopu jecnora eprekora; Narpujap Bpxuk; IlIkeran Majm (saokau nap) y pyckoj yuudopmMnu c nanarajoM y py- uu; lposniyp xoropcku npenaje /Ipymiky OTpOB 34 npeBaauke kaJybepe; Pyoka (»CKko- uuanjesojka<) m Creau KazakypjeBuk y mMo- MEHTy ujleaJine JEyGaBu; Byx /lojueBuh go- XBATa_ KJJIKO >u38 npusawa Byxa ]lojue- Buka«. sKuBa cuka je ua onke 3a/(0B0JBCTRO HajGOJbe yenjega, Te ce y8 Gypuu amiay3 MOpaJa no Apyru 1nyr upukasaru. la je cauxa Baupenuo zoGpo yenjega, Te 34 OBe KpajeBe Gua ynupaB usnenakeie, WMA Ce BaxBaJuTu caukapy r. Mapky I'pe- roBuky. MsMeby cBux KOMaza nporpaMa eBupaJa je Bojimuka Mysuka GupaHe KOMAjle BP-I0 Bjermro u Ha onke 34/10B0/6CTBO IyG.uKe. Ha noHoku je Guma Beuepa. BaruM m- rpaHKa o 3ope. OnGop je upumuo MHoro GpsojaBHux u NIMCMEHUX 4eCTHTAKA OJ CPIICKHX PO/LO.BYGA 4 pasuux kopnopanuja. ZloGpoBoseuux npmaora nano je raj gan npeko 1800 xpyna. Y ouke or moderka 10 CBPNIeTKA CBeuaHocTu_ Branao je uaj6oJbu CKJAL, A CBE TauKe NporpaMa Guge cy naj- 6O.be MBBPIIeHE. : 3a ycnjemuu ueranak oBako pujerke CBe“aHOCTU 3acayra je KOJUKO ynpaBuor ojiGopa, TOJIMKO M HEKUX XOGPOBOJBHHX NO- Marasa. Esaa um cBjeMa, Kaz ce oBako 3najy OxywuBaru cBojujeM BeJukanumMa! X. GOVOR Dr. Krste Kovačevića o ratarstvu u V. sjednici Sabora Dalmatinskoga dneva 28 Oktobra 1908. Visoki Sabore! U ovoj Visokoj Kući čuli smo u raspravi o poljodjelskom predračunu raznih mnijenja, je li zgodno i potrebno da se ozbiljno bavimo ovim predmetom. Bilo je nekoliko gospode, koji. su smatrali da je to ozbiljan predmet, a bilo ih je koji su držali da je šaljiv. Neki su ga za šalu uzeli, a neki su ga ozbiljno pretresali. Prema mnijenju, da ne vrijedi baviti se o- vim predmetom obzirom na nemarnost Vlade u izvršenju naših želja, u toliko godina izjavlja- nih i potaknutih, bila je nastala potreba da se i ne govori, ali ja držim, da se ovo ne smije smatrati s nekoga psihološkoga gledišta ni sa osjećanja zastupničkoga ili ličnoga, nego se ima smatrati s gledišta prava. Kad bih ja dijelio o- vo mnijenje, ja ne bih sada govorio, nego bih mučao, nu ja držim, da smo mi ovdje poslanici povjerenja narodnoga, da je u nas prelivena sveta dužnost, da njegove potrebe i interese ov- dje predstavimo, da se njima bavimo i da ih pretresamo, imali mi uspjeha ili ne prama Vi- sokoj Vladi. Ja držim, da mi dijelimo s vladom suverenitat, jer je jedan dio suverenitati u nas preliven po ustavu, da mi imamo i pravo da taj dio suverenitati vršimo i branimo i svojim djelovanjem potvrgjujemo. Ograničila se Vlada ili ne kakovim izgovorom, da ne može da radi za ovu zemlju, spravila ona kakve god neutralizatorne aparate, da do nje ne mogu dospjeti naši vapaji i želje, i ako je to žalosno, da vidimo sa svih strana neuspjehe, na svaki način mi smo dužni boriti se. Borba je sveta dužnost svakoga, koji hoće nešto da izvrši, koji ozbiljno uzima prava čovječanstva, ko po- zna pravila razvitka čovječanstva..Borba je na- ša baština, borba je da rečem u isto doba pra- vu istinu, naša žalost i nesreća, jer bez nje ni- šta ne možemo da izvojujemo. Bila ta borba : pod sjajem žarkoga sunca ili pod svijetlom bli- jedoga mjeseca ili zvijezda, ili u onoj staroj zgradi što je jednom bila odregjena za druge svrhe a danas se zove kućom Visokoga Sabo- ra, nama je dužnost boriti se uvijek. I za to sam, gospodo moja, odlučio da o ovom pred- metu ozbiljno govorim. U lanjskom zasjedanju, mogu reći da sam ovaj predmet iserpao, pa zato onako dugo kao lani ne ću vas zabavljati, ni vašu ustrpljivost stavljati na kušnju (Biankini: Zašto ne? Izvo- lite samo), ali koliko bude potrebe, toliko ću govoriti (Živio!). Govoriću prema onom uvjerenju u kojem sam uzgojen, govoriću istinu, koliko ja po zna-