StA .DUBROVNIK“ Br. 55. krugovima, tajni šifrovani pozdrav, koji je bio otrovni kolač ne samo za Srbiju. I to je bilo oko Boži- ća, da Božić bude veseliji i slađi. > Ponavljam: spoljašnja politika Srbije, koju su vodili Novakovići, Garašanini, Đorđevići, i drugi nji- ma jednaci, bila je jedino oprav- dana i srpska. Ruska hipnoza mo- ra da ostavi do skora i ostale če- stite sinove Srbijine. DA M. Bečki list i zagrebački proces. Bečka ,Zeit“ donosi ovaj članak o škandaloznom zagrebačkom ,vele- izdajničkom“ procesu ; » Već mjesecima oteže se u Zagre- bu ovaj proces, za koji se gotovo više ne može reći, ni da je interesantan. Rasprava se vuče u vječnoj jednoli- čnosti, u beskrajnim govorancijama, . koje katkad — gotovo da čovjek. kaže — ugodno prekidaju burne scene, koje izazovu čas predsjednik i drž. odvjetnik, čas opet optuženici i brani- telji. Danas je (naime u petak. Pr. Ur.) opet iskrsnula nova oaza u pu- stinji ovoga sudskoga života druga- čija od ličnih uvrijeda i kazna bra- nitelja. Glavni urednici pariških listo- “va, kako je nedavno javljeno, obrati- še se na peštanske novinare pozivajući ih, da interveniraju u interesu optu- ženih u zagrebačkom procesu, a ma- džarski novinari su juče (25. 0. mj.) odgovorili na taj poziv vrlo lakim odgovorom. Oni su se prosto uhvatili za krivu adresu, na koju su pari- ški novinari svoj poziv upitali. Oni ukazuju na to; da Hrvatska ima svoju vlastitu jurisdikciju i svoje vlastite sudove, i da bi miješanje madžarskih novinara u raspravu jednog hrvat- skog suda izazvalo u Hrvatskoj buru | ogorčenja. Ovim svojim odgovorom, koji se vješto koristi poznatom fran- cuskom slabošću u pitanjima geograf- skim i državo pravnim, oni formalno zaista nemaju krivo. Ali u stvari je sasvim krivo tvrditi, da budimpeš- tanski novinari ne mogu imati nika- kva utjecaja na zagrebački proces. Jer trebao bi sam jedan mig ugarske vlade, samo jedna zapovijest hrv. banu i naduveni drž. odvjetnik bi po svoj prilici odmah sutra dan iz- gubio svu naduvenost. | 1 time bi bio učinjen početak, da se zagrebački škandal dovrši. I u drugim zemljama bilo je dosta vele- izdajničkih procesa, ali nijedan nije — što pokazuje baš ova akcija pa- riških glavnih urednika — toliku i tako ugodnu senzaciju izazvao kao ovaj. Ovdje već mjesecima sjedi više od pola stotine ljudi, iz ne niskih so- cijalnih klasa, u istražnom zatvoru i na optužničkoj klupi, a još se uop- će ne može ni predviditi kraj ovog tobožnjeg procesa. Ako bude volja aranžerima ove žalosne igre, može ova igra još godinama trajati dok u opće dođe do osude. Jer dok je inače u takvim procesima glavna svrha . suda, da iznese dokaze, u Zagrebu se sav rad iserpe u nedokazanim tvrdnjama. Tu stoji govor prema govoru, tvrd- nja prema tvrdnji. Preslušavanje go- spodina Nastića, koji se navodi kao krunski svjedok protiv optuženika, trajalo je duže od nedjelje dana, a za čitavog iskaza toga vrlo sumnjivog svjedoka, koji je isprva sam radio na veleizdaji, a kasnije postao izdaji- ca veleizdajnika, — nije se saznalo ništa, što se već nije iz njegovih bro- šura znalo. Jedino što se može pred- baciti optuženicima, koji će dugim zatvorom i još dužim procesom biti materijalno upropašćeni, jeste veleiz- dajničko uvjerenje. Ali gdje je još u kulturnim državama samo uvjerenje kažnjivo? Dok ono ne pređe u čine, mora se nakažnjeno ostaviti — inače “moralno se može i naj oštrije osuđi- vati — i ne može se učiniti supstra- tom kaznenog progona. Ali u Hrvat- skoj je ono (uvjerenje) dovoljno, da dade podlogu za najmonstruozniji proces, kojega smo doživjeli. Dosada zagrebačkom drž. odvjetniku nije za rukom pošlo osim veleizdajničkog u- vjerenja dokazati i veleizdajničke čine. A da tu nesposobnost ili nemoguć- nost dokaza prikrije, pobrinuo se za- grebački sudbeni stol za što brutal- nije vođenje rasprave. Kakav utisak to čini u stranom svijetu, vidi Hrvaiska iz ove akcije Franceza, kojima se zaista ne može prigovoriti, da su neprijateljski ras- položeni ni prema Hrvatima, ni pre- ma Madžarima. A utisak, koji će u Franceskoj izazvati odgovor peštan- skih novinara, teško da će biti bolji od onoga, koji su izazvali dogođaji u Zagrebu. Buđimpeštanski novinari naravno nisu pretpostavljeni zagre- bačkih sudaca i drž. odvjetnika, i zvaničnog utjecaja oni nemaju. Na to nijesu ni parišk inovinari mislili. Ali oni (peštanski novinari) vladaju za hrvatske vlasti najvažnijim dijelom javnoga mnijenja, naime madžarskom štampom. Tu bi se oni mogli i tre- bali zauzeti, da se ovom procesu, koji se već davno razvio u jedan ne- podnosivi škandal, učini kraj“. Cpricke 3emMJbe. CpGuja. H3 PuGapcke barwe jaB/bajy na je Tamo Guo u MuHHCTAp NIpelcjeJ- HuK r. Crojau_HosakoBuh, Te je Guo or Kpasba Ilerpa npumMsbeH y aynujeHuujy. H3a aynujenuuje, uajauo je MuHuCTAp npencjenuuk, na je namao Kpasba y BCOMA NOGpOM 3/.paBJby, a Bujecru, Koje cy gomujeme crpaHe HOBHH€, LA je Kpas Ilerap omacuo 6ogecTaH u za je Buie nyra nao y uecBjecruiuy, MH- Hucrap HoBakoBuh Ha3Bao je npocruM H3MHILIJBOTHHAMA. — CprcKkH MHHHCTAP H3BAIbCKHX nocjoBa, np. MunoBaHoBlih, u3jaBuo ce je npen jenuumM H3BjecTHTeJ6EM JIHCTA »Le Temps“ caiujenehuM HauuHoM o 3arpe6auKOM ,BeJeusnajuđUKOM“ IpPO- necy: Mu cMo BaHpenHo 3axBaJiHu OpaHuecKoj IITAMIIH 34 ECHO IPKAE IpurojoM 3arpe6auke = ,BeJmeu3/aj- HHuKE“ napuune. Y 3arpe6y He camo na ce nporu onry»«eHuuuMa u 6GpaHu- TEJBHMA BAHPEJIHO CTPOTO IIOCTJIIA, Beti HHTH HE y3HMJb€ OG3Hpa HA KpAJbE- BuHy Cp6ujy, HaTH Ha naniera Kpajba. Huru je cprcka BJala, HuT4 u jena cayxGema oco6a y uujemoj Cp6uju uKaJIa 34 TO ATHTHPAJIA, /lA CE KPAJbE- BuHa XpBaTcka u CnaBonuja orprne ou xa6c6ypruike moHapxuje. Y uHre- pecy muro 6pxer cnpujaresbema Cp- Guje ca cycjeuuom MoHapxujomM, Oujio 6u 34 IKEJbETH, JA CE 3aTpeGauka nap- Huna imro npuje cBpiuH. Y ocranom Ha- onaru ce je, na he mjeponasuu_dakTOpu, IIOHYKAHH UHIGEHHILOM, ZA Ce 34 BPH- jeme TOKA nujese pacnpaBe, uje MOrJIo y nujeguom ciyuajy gokasaru, a je cpricka Baza uru Koja cnyxGena oco6a y TOM cyujemoBaja, npama CpGuju IPYTOM TaKTHKOM noCTyNaTH. Hajam ce Hajabe, za he TproBHHCKH YTOBOP u3Meljy Aycrpo-Yrapcke u Cp6uje 1o- CKOpa GHTH CKJIOILJbEH. Bocua u XepueroBsuHna. Y merak je sajeguuuku MuHucrap dunancuja 6apyu BypjaHu Bujehao myua jiBa cara Ca MHHHCTPOM H3B4IBCKHX IIOCIOBA Gapyuom EpeuTaJoM. TipeumeT Buje- kama je Guo o npuiupemamMa 3a yBetje- ibe ycraBa y bocHu u XepueroBuHa. OBa cy ce MuHHCTpA HAKOH paCnpaBe CIOXKMJIH V TOM nuTawy. BapyH by- puaH Guo je y Ty cBpxy y moceGuoj aynjeuuu KOJ BJanapa,Z Koju ce caza Hnanasu_ y Huyy, Te My je nonuuo OCHOBY O yBokety ycraa y BocHu u XepueroBuuu. OBOM NpuJuKomM| H3BH- jecruo je Gapyu BypnaH BJanapa 0 CBOM 34/UbeM HCNeKUHJOHOM| NyTy IO BocHu. — 'TnoGe imuro ux je Mopama 10 ca da ,Cpncka Pujeu“ nal] ucngaru, npenuie cy cBoTy o 10 xu.baJa KPyHa. CperHe Ju bBocne! Domaće vijesti. »Veleizdajnički“ proces. Suočenje Adama i Valerijana Pribičevića sa Nastićem, svak je velikom napetošću očekivao. Svak se je nadao tim toliko razglašenim otkrićima. A kad tamo, ništa novoga, ništa važnijega. On je u istinu pokušao da optereti Adama i Valerijana, kako se iz njegovog iz- kaza vidi, ali to sve iz mržnje i osvete prama Svetozaru Pribičeviću, bratu optuženih. Na upite predsjed- nika, da li je sudjelovao revolucijo- narnoj akciji, konferencijama, Adam Pribičević odlučno odgovara: Ne. Kašnje je Adam P. postavio nekoliko vještih upita na Nastića, koji se je na svaki način izmotavao. Kad je više vidio, da upada sve to više u škripac i kad mu je Adam P. jasno dokazao | kako je on trebovao statut i pisma za njegov ,plan“, Nastić u neprilici odgovarao je: Na to sam već odgo- gorio. Dakako, da bi i drž. odvjetnik i predsjednik prihvatili: Da, na to je već odgovorio. Čitajte njegov iskaz (A gdje? kad su stenogr. zapisnici još u Nastića za korekturu!) Adam P. je dalje pobijao iskaz Nastića, i do- Walter baron Ljubibratić. Pregled talijanske književnosti u Dalmaciji. (Program ć. k. velike gimnazije u Dubrovniku za šk. god. 1908—1909. str. 1-29). Iza pok. Adolfa Mussafije! nije niko pisao pregleda ove zname- nite književnosti, pa sam osobitim ljubopistvom uzeo u ruke posljednju radnju g. prof. Ljubibratića i pročitao Mussafijinu raspravu na našem je- ziku; digneš li nekoliko rijetkih biografskih, sveopće poznatih podataka i par citata, pišćev je samo — potpis. No prof. je Ljubibratić bio oprezan, nije citirao izvornika i pohrvatio ono par mjesta u Mussafijinoj raspravi, gdje proviruje njegov talijanski osjećaj. Metoda gosp. Ljubibratića, na koju sam upozorio u ocjeni njegovih Slika iz Danteove Komedije, ostala je, dakako ista. Zato da budem kratak na- vodim par uporedba Ljubibratićeve rasprave s Mussafijinom. 1 isp. Die &st.-ung. Monarchie in Wort und Bild. Svezak Dalmatien: Zur Literatur Dal- Mussafia str. 226. Er hat nie ein čffentliches wissen- schaftliches Amt bekleidet auch dann nicht, als er am wenigsten zu besor- gen hatte,... und zufrieden, mit dem kargen Lohne der Arbeit sich und seine, im reiferem Alter gegriindete Familie... zu erhalten. Und er ar- beitete immer; als er durch die Ab- nahme der Sehkraft... auf fremde Hilfe angewiesen war. An seinen Uberzeugungen hing er mit unver- briichlicher Freue; dass seine politi- sehen und seine religičsen Gesinnungs- genossen meist in verschiedenen Ljubibratić str. 24. nije se htio primiti nikakve (?) javne službe, zadovoljan, što je mogao knji- ževnom svojom zaradom prehraniti sebe i svoju obitelj, koju bijaše osno- vao tek u zrelijoj dobi. Uvijek je marljivo radio, dapače i onda, kad mu vid bijaše tako: oslabio, da se morao služiti tuđom pomoći. Svojih | se nazora držao veoma čvrsto, te mu je malo smetalo, što su njegovi politički istomišljenici pristajali uz različite stranke i t.d. i t.d. matiens. Italienisehe Lit. von A. Mussafia str. 213—281. Eto odmah u početku: Mussafia str. 213. Wie auf alles geistige Leben der Bewohner Dalmatiens, so besonders auf ihre literarische Titigkeit iibte stets Italien den naehhaltigsten Ein- fluss aus... die Kirche endlich kniipfte zwischen den zwei Lindern enge Bande, die um so grossere Bedeutung hatten, als zu allen Zeiten die Mitglieder des Clerus an der geistigen Arbeit Dal- matiens sich eifrigst beteiligten. In grosser Anzahl wiirden junge Theo- logen nach Italien, zumal nach Rom gesendet und dann konnte es nicht fehlen, dass sie dort wie von der alt- klassischen Literatur, so von italie- nischer Poesie und Beredsamkeit an- gezogen fiihlten, von letzterer beson- ders im Hinbliek auf ihre kinftige Thitigkeit als Kanzelredner. Ljubibratić str. 1. Italija je od davnina imala silan upliv na sav duševni život dalma- tinskoga naroda, pa i na njegovu književnost... Ne malu ulogu igrala je i crkva, koja je tijesnim vezom spojila obje obale Jadranskog mora. To je za Dalmaciju bilo od osobite znameni- tosti, jer je kod nas u prvom redu svećenstvo gojilo lijepu knjigu.... Mladi su bogoslovci išli pretežno u Italiju, a najrađe u Rim... Tu su imali prilike ne samo da se izuče u staroj klasičnoj literaturi, već tako- đer da se upoznadu s talijanskom poezijom i govorništvom. Ovo je po- sljednje bilo za njih od velike zna- tnosti, jer im je osobito služilo za njihovo buduće zvanje propovjedničko. Lagern standen, hat ihn nicht beirrt. . Tako je, da ne citiram dalje: str. 4 Ljubibratićeve rasprave — Mussafijina 914: str. 5.6. — 214.215; str. 7. 8.-9. — 215. 216; str. 10. 11.— 216. 217. 218; str. 12—218, 219; str. 13. 14—220; str. 16—-220; str. 11—221; str. 18. 19—299; str. 27—228; str. 28. 29—228. 229. ja X Pa i ono što je umetnuto u tekst Mussafijin, prepisano je vise ili manje tačno iz poznate Medinijeve knjige i to gdje je govora o Filippu De Di- versis (str. 4. — Med. 60. 61). Cervi (strj 6. — Med. 69. (0. 71), Gozzi (str. 7. — Med. 73.), Maruliću (str. 8 — Med. 78. 19.), Bobali (str. 18 — Med. 110.), Zlatarić (str. 14 — Med. 112), Monaldi (str. 14 — Med. 110. 111), Ranjini (str. 15 — Med. 101), Zuzzeri (str. 15. — Med. 108)! Uza sve to g. Ljubibratić nije citirao Mussafiju, i ako se radi o pro- stom plagijatu. no : Novije priloge o talijanskoj književnosti i školstvu u Dalmaciji (Jireček, Benevenia, Molmenti itd.) ne pozna, ili ih ignorira: za to je ovaj put kom- pilacija pd ei ali je ipak teško razumjeti, kako je g. pisac došao na. misao da plagira Mussafiju ; Das Dalmatisehe 1, 97) Mussafijina rasprava u Dalmaciji slabo poznata; ali — svezak je , Dalmatien“ već i preveden na naš jezik! Da ovakovi samozvani književnici bez ikakve naučne spreme mogu na- šoj stručnoj literaturi da budu samo na štetu, svakome je — osim njima — jasno. Imaću skoro prilike, da se na drugom mjestu osvrnem na neko- licinju naših savremenih kritičara, jer prof. Ljubibratić nije sam. Dubrovnik 20/VII. 1909. Henrik Barić. računao je nedvojbeno na to, da je (Bartoli: