Str. 2. .DUBROVNIK“ Br. 91. Srbija na poslu. (Pismo iz Beograda). Srbija na poslu. Tri ove riječi crtaju vam cio naš život, prikazuju cijelo naše trenutno stanje. One su program danas sviju nas u Srbiji, jer Srbija ima danas svoj program, jasan i određen ; on je u tome, da se ona predala cijela ejel- cata radu. Srbijica mala utonula je u rad veliki. Koliko malo riječi a ko- liko mnogo kažu. Najprvi vidni činilac u životu na- roda i države je vlada, a današnja naša vlada zaslužuje potpuno, da se nazove vlada na poslu okupljene Srbije. Radikalsko-samostalska vlada po- dnijela je i raspravlja u skupštini niz zakona u cilju reforama po svima granama državne uprave. Zakon o trošarini, kojim će se stvo- riti novi prihodi, već je primljen, novi zakon o opštinama, koji unapređuje njihovu administraciju, raspravlja se baš sada, a usvojen je i zakon, koji bolje reguliše otkup zemljišta potre- bnog za građenje željeznica. Novi budžet za 1910. god. je kod skup- štinskog odbora i doći će uskoro na pretresanje, isto tako i zajam, kojij je Državni Savjet već uputio; skupštini s povoljnim mišljenjem. Pored toga spremljen je već i novi zakon o pre- ustrojstvu vojske, od koga se oče- kuje napredak naše vojne snage. Iz niza ovih poslova treba izvaditi samo ova i uporediti njihovo rješa- vanje sa prošlošću, pa da se odmah uoči grdna razlika između nekad i sad. To su zajam i budžet. Poznato je sa kakvom galamom, sa kakvim bitkama, preprekama i naporima je bilo propraćeno zaklju- čivanje svih naših pošljednjih | zaj- mova, a što vidimo danas? U najvećoj tišini i nenađanoj br- zini zaključen je ovaj naš pošljednji zajam ; raspravljanje o njemu u ja- vnosti je trezveno i hladno, a biće tako i u Skupštini. Poznato je, kako se prošlih godina natezalo sa svrša- vanjem budžeta, da se raspravljanje o njemu obično protezalo duboko u godinu, za koju je imao pri kraju prošle da bude uzakonjen. Toga ove godine neće biti. Poslije dugog vre- mena biće ovo prvi pui, da će se naš budžet uzakoniti na vrijeme. Uz ovaj uspješni ozbiljni rad vlade na stvaranju zakona dolaze uspjesi njeni u politici spoljnoj i unutarnjoj. Dolasku kralja Ferdinanda na Ko- paonik uslijedila je njegova posjeta neki dan u Biogradu, a u izgledu su i drugi važniji događaji, koji će u- skoro još bolje objelodaniti uspjehe Srbijine u njenoj najnovijoj akciji na polju politike spoljne. Sa pribli- žavanjem između Srbije i Bugarske stoji u vezi putovanje Milovanovića po Evropi, a znak naklonosti Evrope prema Srbiji je i brzo zaključivanje zajma, koji je dobijen pod najpovolj- nijim uslovima, koji su se mogli u- opšte dobiti. Uz uspjehe u politici spoljnoj vidan su znak popravljanja naših prilika, napretka i preporođaja, staloženi mir- ni odnosi u pitanjima unutrnje poli- tike. Stranačka zaoštrenost je popu- stila, tužbalice protiv policije i njenih organa su rjeđe, a ima ih i u obrnu- tom pravcu. Cio ovaj uspješni rad na konsoli- dovanju Srbije ne bi bio mogućan, kada vladu ne bi potpomagala u nje- nom radu cijela javnost, glatko rije- šavanje sviju državnih poslova ne bi išlo, kada se opozicija ne bi držala umjereno i predusretljivo. I jedno i drugo je danas u Srbiji. Cijela javnost prati rad vlade sa odobravanjem, a opozicija sa uzdrž- ljivom lojalnom kritikom. To vrijedi naročito za nacionalce, koji su izla- skom iz četvorne koalicije pokazali, da imaju razloga da budu nezado- voljni. Predusretljivost javnosti (štampe) i opozicije vidi se najbolje u pitanju zajma i prijemu zbliženja sa Bugar- skom. Svi oni, koji nisu prijatelji sporazuma sa Bugarima (istina nema ih mnogo) uzdržavaju se od svakih izjava i omogućavaju tako glatko iz- vršenje zbliženja, a prilikom zaklju- čivanja zajma nije bilo borbe protiv njega ni s koje strane. Javnost, dakle široko veliko dru- štvo, odobrava program energičnog rada, kojeg se drži viada. Ali nije samo to. Q-a. 8 ga ak a SRJ šije .. , DO , Na sve strane u društvu u nas osjeća se vrijenje komešanje, težnja za radom i već se vidi u tome na praksi djela i uspjesi, Sva kulturna i humana. društva u Srbiji su oživjela. Na sve stra- ne se propovijeda živ rad privat- nim putem u narodu: na širenju pismenosti, jačanju sokolstva, raz- vijanju strijeljačkih družina i dru- štava za čuvanje zdravlja, na držanju predavanja, razvijanju nacionalne svje- sti, boljem obragjivanju zemlje i t.d. Inicijativu za sve te radove preuzela je poznata ,Narodna Odbrana“ koja se iz zimušnjeg društva za skuplja- nje priloga i dobrovoljaca preobrazila u veliku organizaciju rada na kul- turnom preporogjaju društva u svima pravcima. Nju pomaže ,Kulturna li- ga“, društvance univerzitetskih pro- fesora, koje se bavi specijalno šire- njem prosvjete u narodu. Narodna Odbrana održala je već mnogobrojna predavanja, osnovala nekoliko čitao- nica, a izvršila i sjedinjenje dosada- šnjih dvaju društava ,Soko“ i ,Du- šan Silni“ u jedno sokolsko društvo. O njenom radu pisaću vam uskoro zasebno i opširno, poglavito za to, što se ona u peštanskim i bečkim novinama tendecijozno prikazuje kao neko revolucionarno društvo. U ovo oživljenje društvenih radova dolazi i ponovno pokretanje ,Sloven- skog Juga“, koji će izlaziti svakih deset dana u obliku književno-publi- cističke smotre. * Srbija na poslu. Te tri riječi karakterišu cio naš sadanji život. Rane na našem narodnom tijelu, rane dugotrajne prošle megjusobne borbe, još su svježe, mi smo vredo- vni još uvijek. Mašina našeg naro- dnog života škripi, cvili i zapinje na novom putu, kojim je pošla. I put sam je težak. Obrastao je korovom i kamenjem. Taj korov i to kame- nje su naša nespremnost za velike nove radove, naša neumješnost. Ali sve će se to dati savladati, kad je vo- lja tu, svijest, da je Srbiji potreban rad i opet rad i samo rad! Ta svijest postaje u nas danom jača. Dignite nad Srbijom veliku zastavu i ispišite na nju riječ rad, i vi ćete znati sve, što se danas dogagja u Sr- biji. Tešku prošlost smo imali, prošlost policijskih nasilja, prošlost kapidžin- ka, intriga i spletaka, senzacija i iz- nenagjenja. Ima ih još megju nama, koji se ne mogu da naviknu na novo vrijeme, ima ih još, koji u sred novog bijelog dana žive životom prošlog mraka. Malo ih ima — ali ih ima. Senzacioni glasovi, koje i danas,. pored svega našeg napretka, šire stal- no sa računom naši neprijatelji o na- ma, nalaze osnovanost, primjenjeni na naše stanje, samo u vezi sa mi- slima tih pojedinaca. Mi se tome samo smijemo. Veliki zapadni svijet zna danas dobro, ko je i šta je Srbija. Mi u Sr- biji još bolje znamo, ko su i šta vri- jede ti pojedinci. Demokratska Srbija, svjesna bla- godati svojih današnjih sloboda, sa uzdignutom zastavom rada nad so- bom, prelazi sa osmijehom sažaljenja preko takvih izvještaja o njoj, jer: — Onome, kome je do posla, nije do komedija ! »Srbobran“. Cpncke 3emJbe. CpGuja. Cpncka Brana je Ipe/yio- XKHJIA CKYTINITHHH 3AKOHCKY OCHOBY O HOBOM 3ajMy On 150 muunona nunapa ca 41/% NOJIJTOJMINE>HX KAMATA. 3a- jam he ce ynorpeGuTu: 1. 3a ornjaTy NpuBpeMeHOT LyTA _ y M3HOCY OJ 3,000.000 zuHapa; 2. 34 )KCJBE3HMUKE rpaijeune 5,500.000; 3. sa H3FpaJUIby XKCJ6BEZHHILA HP BO3HOFA — MaTEpHjaJIA 56.000.000; 4. 3a Boju marepujaji 44,000.000 muHuapa. Ocrarak he ce y- norpe6uTu y Bojumuke cBpxe 1,500.000, 3a yrpaBy MOHOTIOJIa 700.000 3a yrnpaBy noimrTe u 6psojaBa 500.000; paBHaTeJ- CTBY AP)KABHHX XKCJBE3HHLA 990.000, a OCTATAK 34 TpA/Uby 3Tpale Hapojine CKYIILITHH€. CKYTILITHHA_ MOpa OJO- 6puru 3ajaM IO KOHLA OBE TOJIHHE. * Tenepar CaBa T'pyjuh, npencjenauK Ip«aBHor caBjera, ornyroBao je, kako HEKH JIHCTOBH LLOHOCE, Y HHOCTPAHCTBO ca u3BjecHoM BPJIO BAXKHOM MHCHjOM. : še Per6u, na he IOoueTKOM HapelHe rojuHe KpaJb IleTap npeny3eTu4 myTO- Baib€, Ja NOXOJIH CBPOIICKE IBOPOBE, Te za he najnpuje noxonuTu pycku UApCKH /IBOP. * Eyrapcka Brana onoGpuna je ca cBoje cTpaHe IpoBo3 cpricke cToKe Kpo3 byrapcky. Upua Topa. BacojeBuhka adepa je noBpuiena. Tlpujeku cy y Kosaniuuy uapekao je crpamwuuy npecyny, kojy je YTBPJIMO NONpCKAHOM KPBJBY ,6YHTO- BHHKA“. Ceumopuuy je cy ocy uo Ha CMpT, a ocrane 40 Ha 6pojy, o 2-20 rojuna TeniKe poGuje. Hum je npecy a u3peueHa, ogmax je u u3Bpriena. Ocy- jede ua cMpr jaBHo cy crpujeJbaJin. 3a nBojuuy 3HaMO JETAJbHO. HM3BeJu Cy MX Ha CTpaTHIITE. JenaH Open Bojuuka yrpaBuo je ua sanoBujeu cBoje nyumke npema ocyljemuMa, a uuTaBa KoMIIaHuja okpeHyTa je Guma npema 3HATHXKEJBHOj IIJOJIMLIH, JA ZA BATPJ, aKO Ce MA KO ycy lu 3anpujeuuTu u3- BPllleEe npecy/le, MJIH AKO KO IIOKyUIA OCBETY 34 NPOJHBEHY KPB. JeZaH OJ ocyljeđuka mnorHyo je rJaBy M CHYX- J€EHO OYEKHBAO KOHALL CBOTA XKHBOTA, a upyru je yckmukuyo: ,Becema je CpGanuja !“, ,2KuBjenu KnyGamu!“ u 1. PMS E. “ [IpacaK nyuiaka npekuHyo je Nonubeju»u ImokJuK. OGa ocyljemuka crponomirajy ce MPTBH Ha 3EMJbY. a: Y 3sMebu je crawe yxacHo. Case je IOTHILTEHO, GE3 CHTYPHOCTH, CBAK Ce Goju nane Gyne oGujeljeu u 3aTBOpeH. Maja BapHuua MOXe 3amaJi4Tu uujesy LIpuy Fopy. HekoJuKo Tupana u 6e3- NyiuHuKa xapajy Ha cBe crpaHe u uuue WTO rog ux je BOJba. O HApOJIy, Ibe+ rOBHM NOoTpe6aMa 4 HHTEPECHMA H O IbETOBY PACIIOJOKEIBY yONke Ce ne BOJu pauyHa. bojaru ce je npeokpera, KOju _6u Morao nporyrTaTu Hecpaamjep- HO MHOTO KPTABa. OBaKO HAM IIMILIY H3 VHYTPAIIIOCTU Llpue Tope. Hemamo pasJora CyMiBaru y MCTHHHTOCT CBeTa OBOTA. ŽKaJIHMO necperHy lIpuy Topy; go oBora jy je NOBEJIO HEKOJIHKO HECABjeCHHX JIPXKAB- Hux uumGenuka. KuexeBa yBuijaBHocT MOxe jom ga sanpujeuu crTpaliHe 10- raljaje, Kojuama LIpua Topa uze y cy- cpeT. Ha TO MHOTO IIOJIAKEMO. ŽKEJIHMO caMO la He 6y/e IOLKAH. * Ilpua Topa je 3sak/;byuuna y Jlon- noHy jezau HoBu 3ajaM. Ilomro je KOTHpAaibe TOra 3ajma Ha JIOHJOHCKOJ Gepsu onoGpeHo oj crpade eHrJecke BJaJe, TO he OBHX JAHa OTINYTOBATH HAUeJIHHK MHHHCTAp. ČuHaHcuja ca remepajiuM myHomMohujeM, za 3ajaM u NEeQUHHTHBHO 3AKIBYUH H IIOTIIHIIE. Boca u XepueroBuHa. ,bocaHcka Kopecnozenuuja“ . uaBjeruhyje, na ce npuBpenau ojjeg Gocancke BJaJe pa- cnurTyje KOL CapajeBCKHX TPTOBAana, rije KOj4 OL IbHX nolMupyje cBoje norpeće, jep za oBe nonarke ca6upe Y CTATHCTHUKE CBPX€. OJITOBOpH JIH TproBau, za cBojy norpe6y 3a cama nonuMupyje y aycrpujckoj 1oJiu MOHap- xuje, Tal My BJAJIHHH OpFraHu u3pa- 3yjy IK&/bY, Ja TO y Gylyhe NOJOBH- uHO nokpuBa u y Manapckoj. Hsjasu JIH TPFOBau, za cBojy Iorpe6y HCKJby- uuBo noumupyje y Manapckoj, Tana MY BJIALHHH OpTAHH 3ANOBOJBHO IIO- Bnahyjy. UyhemMo ux 6e3 CyMibe jorni u ropnx. * OGjaBsbeHa je napeBa Hapeji6a, ma ce cBu gerehiu orpena (mwurpadyHn) ca rpanuue bocne u XepueroBuie pa- cnycre go kpaja uoBeM6pa. oBe ro- ZIHHE. * BenuKu cprcku npocBujeTuu caBjer y CapajeBy sak/byuuo je ma cBojoj NOCIBEJIEOj cjezuuiu, na y3 CBOj 3Ba- HuuHu opraH ,BjecHuK“ noKkpeHe JIHCT »3a cepaka“, Koju he GuTH BPJIO KO- pucraH 3a Gocanckor cebaka, jep he MY NaBaru pasa ynyCcrTBa #3 IIOJ6O- npuBpene. Te Hapojine HOBHHE LITAM- nahe ce mjeceuno y 10.000 mpumjepa- KA O TPOLIKY BCJIHKOF CaBjera u pa3- nasake ce GecriaTHO CPIICKOM CEJbAKY. Domaće vijesti. Proces Friedjung i ,Reichspost“. U četvrtak, 9. o. m., počinje rasprava pred bečkim porotnim sudom na tu- žbu srpsko-hrvatske koalicije protiva Dra Friedjunga i odgovornog uredni- ka ,Reichspost-a“ radi] podvale, da je srpsko-hrvatska koalicija plaćena od srpske vlade. Rezultat ove raspra- ve s napetošću se očekuje. Jasno je već sada, da on ne će biti povoljan po Friedjunga i one koji se iza njega kriju. Nesumnjivo je, da će se na 0- voj raspravi iznijeti dosta materijala, koji će istoričaru narodne borbe ra- zjasniti neke bolesne pojave društve- nog i političkog života. Mi smo se postarali za svog naročitog izvjesti- telja, te ćemo o stvari redovno iZ- viješćivati. ,Jadran“. Pišu nam iz Križevaca: Javljamo vam ustrojstvo našeg klu“ ba ,Jadran“, slušatelja Dalmatinao8 na kr. Višem gospodarskom učilištu u Križevcima. Uprava se sastoji iz slijedećih čla nova: Rudolf Viličić can. agron. pred“ sjednik, Ljubinko Vučenović, cand« agron tajnik, Uroš: Benson, stu agron. blagajnik.