a Br. 13. Dubrovnik 18. februara 1910. God. XIX. IZLAZI UTORKOM i PETKOM Cijena j& listu na godinu: Za Austro-Ugarsku, Bosnu i Herce- govinu K 12; za Srbiju i Crnu Goru * K 15; za sve ostale zemlje franaka 16 u zlatu; za Dubrovnik K 10, na po i četvrt godine surazmjerno. Pretplata i oglasi šalju se admini- straciji lista a dopisi uredništvu. Rukopisi se ne vraćaju. Nefran- kovna pisma ne primaju se. — DUBROVNIK POJEDINI BROJ 10 PARA Za oglase, računska izvješća i sli- čne objave plaća se 12 para po petitnom retku (sitnijeh slova). Ako se više puta uvršćuju, onda po po- godbi. — Za priposlana, izjave i javne zahvale plaća se od petitnog retka 20 para. Plativo i utuživo u Dubrovniku. * Vlasnik i izdavatelj Kristu P. Dominković. Odgovorni urednik Nikola L. Brkić. hustrijska kriza i ravnopravnost, Za 24. januara sazvan je bečki parlamenat na kratko zasijedanje. Rijetko je kada parlamentarna si- tuacija bila tako neodređena “kao pred ovo zasijedanje. Slaveni su još pod utjecajem bezobzirnog njemačkog postupka u nekim po- krajinskim saborima, čiji je rad bio obustavljen usljed drzovitosti Ni- jemaca, a pod takvim utjecajem stoje danas na nepomičnom sta- novištu pravnog i političkog iz- jednačenja dviju jakih struja: sla- venske i njemačke. Svi oni, koji poštuju pravo svojine pojedinaca i pojedinih i skupnih nacija, pri- svojili bi kao potpuno ispravan princip ravnopravnosti i, relativno prema odmjerenoj snazi, priznali svakoj naciji i skupini nacija pravo izvjesnog samoopredjeljenja i sve- strano slobodnu, ni sa koje strane ne ugroženu egzistenciju. Nijemci, koji su do sada bili privilegisani i usljed toga prisvajali sebi neko čudno pravo supremacije, nikako nijesu mogli, niti sada žele, da se realizira opći princip ravnopravno- sti, već hoće da i nadalje ostanu kao neka gospodujuća kasta. Naravno da se Slaveni u tome s njima ne mogu složiti, niti se s njihovim stanovištem mogu po- miriti. Kao neminovna pošljedica takvih suprotnih pogleda nastu- pila je borba, koja je postepeno rasla, uporedo sa jačanjem svijesti slavenskih naroda. Kroz pošljedni decenij parla- mentarnog života austrijske drža- vne zajednice, proklamovana borba potlačenih naroda dobila je mnogo više poleta no što su protivnici mogli očekivati, premda ni do danas nije dobila pečat svijesnog solidarnog rada na polju narodne obrane od tuđinske najezde. Poje- dine nacije bore se samostalno, ne provodeći njenu intezivnost na uspješnije polje zajedničke i soli- darne borbe sviju Slavena u Au- striji. S toga ta pojedinačna borba nije mogla da postigne nužne re- zultate jedne uspješne samoobrane. Shvaćajući to vrlo dobro, veći dio slavenskih naroda našao je jedan njecma. modus, da se i u tome učini ko- rak unaprijed. To je pokaza liko moći, da su Nijemci počeli strahovati za svoju supremaciju, znajući da je novi vijek ispisao na svojoj zastavi princip ravno- Pravnosti kao cilj društvenog po- retka. Zahtjevi Slavena u Austriji sve Se više gomilaju i oni padaju dana- šnjem državnom uređenju kao težak memento, koji se ne može ignori- sati. Razumljivo je s toga, što jedan veći dio neslavenskih austrijskih parlamentaraca smatra potrebom | djelomično udovoljenje opravdanih zahtjeva slavenskih kao preduvjet mirnog parlamentarnog života u državi. Neosporno je, da bi Sla- veni, videći uspjeh jednostrane so- lidarnosti jednog većeg dijela, iz- vojevali potpuni željeni uspjeh, kad bi se svijest slavenskih naroda ma- nifestovala općom solidarnošću ba- rem na polju zajedničkih interesa. Zahtjevi za rekonstrukciju dana- šnjeg austrijskog kabineta i sigurno ostvarenje njihovo stoji u kauzalnoj vezi sa ispravnim shvatanjem sla- venske solidarnosti. Ako pobijedi drugo, prvo dolazi kao njegova neminovna pošljedica. A na to imamo prava vazda računati. Slaveni su izazvani, a kao ta- kovi, oslanjajući se na svoje pravo, ne smiju dozvoliti ničijeg tutori- sanja. Borbu su prihvatili, pa je moraju i nastaviti. Nikakvi obziri ne smiju ih baciti postrance. Dr- žava je skupina sviju naroda, dakle i njihova svojina, a ne njihova robija. Ako se pođe tim pravcem, Slaveni će izvojevati svoje pravo, a država sačuvati nepotrebnih tr- zavica, koje joj sada potkopavaju temelje. To je u interesu pojedi- nih naroda i opće državne zaje- dnice. Moramo biti svi za državu ravnopravni, jer. se u protivnom slučaju ne da zamisliti solidna za- jednica. Npornac Gpnekom Hapony y Bocuu u XepueroBiu.“ Cpitcku Hapode ! Y noBuje Bpujeme yauma cBe Beher Maxa y Hnamoj /lomoBuHu jenaH »a- JIOCTAH IIOKPET, KOME je OCHOBA Oua- jawe jemuor nujena Hamer Hapoza, nokpeT, Koju 6u Morao za 6Gyne Ko- GaH 34 cBy Hamwuy Hauujy, 3a Haniy JlomoBuHy H 3a Te, Cpncku_Hapoje. Hama Gpaha MycnumaHu cezme ce y He3HaHu Tybu cBujeT, a 34 KpaTKO BpujeMme MOxe noHocua Boca u Kp- UIHA XEplleTOBHHA IIpECTATH JA CIA MaTepuHCKy pujeu H3 HCKOJIHKE CTO- THH€ XMJbAJIA TpJA, A Ha OrycTjeJTuM he ce mMjecruma 3saopuru TyljuucKa Tu TO BHJIHII H UHHH Ce He CxBA- hali CBY BAKHOCT OBOrFa MOMEHTA, Te- Gu He naja Ha yM, za ce caja JIHBJbH ApHayTHH NIHPH H CPNCKY CHPOTHIBY nporouu Ha mjecruma, koja je uekaja MAJOJIJUIHO OCTABHO jezaH zuo Cpn- ckor Hapona Gjexehu oz sma y ro- pe, kao caza naumu Mycnumanu, Koju Ce CeJe y ne3upaBe u noru6e;eHe kpa- jeBe, y IpxaBy, npoTuB Koje cy iwu- * Osaj npornac, Koju je ynpasien Cpnekom Hapony y BocHu u XepueroBuHu, MOxe ma ce npumujeHu u Ha jyxue kpajeBe uauier Tipumopja. Srpska Dubrovačka Štamparija Dr. M. Gracića i dr. XOBH NjeNOBH Ca BCJIHKHM »XKPTBaMA uyBajiu mpasa cBoje loMoBuHe, u Koja ux je HCJABHO 34 HOBAL HANyCTMJIA. Tu hyTHiu u ITA BHIIC MOXKJA Ce Y/bylukaBaru njecMmoM cBojux Kajuiia- pa, za heMO H MH KyrnuTH (Gap zece- THHY !) oz nponarora nočjena, ra Ma- Kap H 34 Tylje HOBLIE, H H€ BHJIHII JA heru TaKkO CBOjuM JeljuMa noynuparTu MOCT NpekC Kora he Tylju KarHraJ ocBojuru TBojy kyhy, TBojy NOMOBH- Hy H yuuuuru Te cayroM Ha poljeHoM OTIbHILITy. TH K40 na Cu 3a6opaBHo, na u Ce64 H IbHMA yTyGHLI y FZABy, la y Tyljuuy 6para Huje. C Tora Tu mu, Cpncku Hapoje, no- pyuyjeMo, na ce He caMO He TpeGaru HAJLATH HHKAKBOM 1OGPY OL TOFA IO- KpeTa, Hero za ra TpeGani 1p»aTu 3a Hauiy najsehy Huanuonajuy Huecpehy u H€ CAMO H€ IIOMATATH TA, HETO CBHM CHJIAMA PAJHTH IPOTHB Ib€TA H TIPO- THB OHHX, KOju Taj NOKPET IPONOBH- jenajy HIH NoMaxy. Ba«HOCT HAILE NOMOBHH€ KAO Cp€- . KHIUTA 36MAJBA y KOjuMA Ce CPIICKH FOBOpH, KaO ješsrpe cBera Haller TiJe- MeHa yBuljeiu cy no6po cBu HaniH Hanujomajiu HenpuhjaTe/vu u pajiu Tora uM je no6po zomao crpax Haniux cy- rpaljana MycaumaHa 3a cBoje Bjepcke CBETHIb€. CaMH MOKHH, KYJITYPHO H eEKOHOMCKH HMAjyhH jaKO 3aJI€he H 34- nahy Iupeia npeMa HCTOKY H KOJIO- HH3HPAIbA, Aa y Ty CBPXy NOTILOMATAHH OL MOhHHX DAKTOPA, HAIJH NPHPOJHH HanujoHaJiHu Henpujare/bu cripeMHH Cy na no6po ynorpe6e y cBojy KOpucrT Ouajaibe 4 MAJIOLJINHOCT HAIIHX Cy- rpaljana. Jasna u Tajua, nocpenina u Henocpenina aruranuuja 4 TO FOTOBO HCKIBYUHBO Y UHCTO CPIICKHM KpajeBH- Ma CBjegouu HaM, za Hanu Henpuja- TEJBH C TIJIAHOM pAJE, A ZOCAJNALIHE OCHHBAE TyH)HHCKHX KOJIOHHjA CaMO Y UHCTO CPIICKHM KpajeuMa jacHO HAM noka3yje cmjep, kojum he ce y Gynyhe KOJIOHH3ALHja KPETATH, KAO H TO — NpoTHB KOTa je y NpBOM pezy ynepena. Y3MEMO JIH y OG3up, Za he, aKO ce BeTHKH —uo MyciuMaHa uceJu, ocma- GuTH OTILOPHA CHATA OBOF INPEOCTAJIOF nujema, TO Tpe6a za yBHnuMO, za he- MO u3ry6uTu jenmuora nocana BjepHor Apyra y 6Gop6nu 3a Hapojna rmnpaBa u npaBa /lomoBuHe. A He Tpe6a myHo HarzaniaBaTH, na je CBAKH HALI Ty6H- TaK yjeiuo nenpujaTe/beB moGuTaK H la Ce C THM pA3IHKA y CHA3H NOJ/IBO- CTPyuaBa. Tum lakJe ako Gu ce BeJuK JIHO MycauMaHa OJICeJIKO H3 3EeMJIb€, OCJIA- Gua Gu ocjeruo cara gomaher eme- MEHTA, a TyljuucKu 64 ce yTuuaj no- jauao panu crpanana, koju 6u My- CIHMAHe 3aMHjeHHJIH, TAKO, TE CE IITE- TA y TOM IIOTJEeJIY HE MOXE jOLI HH onMjepurTu. H3 3eM.be ce cenu Behn- HOM HajGOJb6H €JIEMEHAT, MAJH IOCje- HHH, COJIHIHH H pelurHjo3Hu 7uo Hapoja, Koju y MHOTO ClyuajeBa 0- Gpaljyje cam 3eM/by H KOju Huje Hu- KOME HA TEPETy, OHAj JAKJIE APYILITBE- HH CJOj, KOjH y CBAKOM HAPOlLy Ipe/- CTABJbA IbETOBY HAjGOJbY HAPOJIHY CHA- ry. IIpu TOM he OBu uaHujeTu u3 3e- M/b€ TOTOB HOBA, KOjera y 3eMJbH HeMa, Hero he ce MOparTH y Hy yBe- CTH CA CTpaH€, 4 C THM H TIpeCkyIa Hanjara Tyije momohu. Musu sap Mu HMAMO KAIIHTAJIA y 3EMJbH NA OTKYTIH+ MO HMawa, Koja can mocjenyjy My- CIHMAHH, KOjH Ce MHCIIE HCEJIHTH ? 3 CMO Ce MH IpHnpaBuju 3a oBaj He- cperaH cnyuaj ? He, uujecmO Hu xrje- JIH, HHTH GucMO Gumu morau. Onaj MAJIH IHO 3eMJb€ IITO Obe y Hamume pyke, TO he Guru 34 Tylje — y maj- Behoj Behuuu cayuajesa TyHux HOBua- HHX 34BOla — HOBLE, KOjuMA Ce Omer CEJBAK — A4 OH 3EMJBY H TIPABOM HAj- Buie Tpe6a — cna6o MOXe KOpHCTH- Tu, jep Gauka naje ua MjeHuuy ca oT- IJIATOM TPH NyTa TOJHIlI:E, NOK je Ha KYIJbEHOj 3EMJbH XKETBA CaMO jetaH NyT y roguHu. H y TOM JAKE MAJIOM nujeny Mu heMo GuTu CaMO NOCPelHH- uu. A u onaj uesnaTHu uuo, Koju Gani notje y Hame pyke 3a Haiie HOBIE, raj uehe npunacru OHOM, KOjK 3EMJbY Tpe6a, koju 6u je cam oGpatjuao — CesbaKy. Y TOM 6u cayuajy Hari rpa- ljaHCKH CTAJIEK JLOINAO. y HCKYUIEHĐE, Na yJOxu CBOj NOKPETHH KANIHTAJ y HCIITO LITO Ce Mate Hucrmahyje Hero OGpTHa u TproBauka nonyseha rpaj- ckora paza, Koju je weMy G7umxu u 34 i& NIPHPOJHHJH. H Tako cjene crpaHe, 1ok 6u ce ocJaGuo noMahiu CIOBEHCKH GJEeMEHAT name JlomoBuHe, Koju 6u ce cBe BH- Ile € BpeMeHOM Ocjehao jeuuo ca ocTa- JOM OpahomM jenue KpBu u HcrTora je- 3HKa, € Ipyre Cu ce crpane BanpejiHo nojauao crpaHu emeMeHaT, HaMa ro npuponu nmporuBan. Koguko je nak OBaj Ip34K H CHJIAH, NOKAJZ4O HAM je HELABHO CIIYuAj Ca TPFOBAUKO-OGPTHOM KOMOpOM. A_KaKO 6u TEK 6MJIO, KAJ Gu ce macemuju v jom Behem 6pojy ? OHu cy u KyaTypdqO u ekoHoMcku ja- UH OJI HAC, OCHM TOFa uMajy MohHO 3ajelje, a y I>HXOBOM LHjeTOM IIPOJIH- pai»y mocrToju HeKu u3BjecHu Tian, KOj4 H3BOJLE OpraHu3oBane cuze. “H Y 3eMJbu, rije Cy HM H IO CaJA pyoke uBaJe, TeKa0 64 HM OJL Caza Mer u MliHjeKkO. Y3 cBe OBO Huje nmorpe6no HH HATJAIATH HanoCe, za Gu onaj l1HO Haller Hapoja, Koju ce uceJau, 34 ' CnoBeHcTBO Guo u3ryO;beH. Cpilcku Hapooe! M3 cBera OBOra, INTO cMO Tu caja MOTJIH TEK TAKO KPATKO JA Npen ou craBuMO Buljehem, Kako je u 3a Te H 34 3EMJbY NOTpeLIHO H NOTy6HO MH- LIJb€Ib€ HM PAJI OHHX, KOj4 — MHOTH H3 HeynyheHocrTH a BHIIE HX H3 JIHUHC KOPHCTH — NOTIOMAXy CeOGy MyciH- MaHa uJiH je MHPHO rJELAjY CA KEI6BOM na Ha jeBruu HauuH 1oljy no 3emMbe. TakOBHx he ce Hahu Ha »KAJIOCT H ME- hy TBOj4M CyrpaijaHHMA H CEJbAlHMA, KOj4 M3 KDATKOBHJIHOCTH HJIH H3 JIHUH€ KOPHCTH, ILTO h€ KYIHTH NeCETAK IJ- HYMA 3eMJb€ IOJEeBTHHO, IOTNOMAXKY Ce06y HJIH He pale IpoTHB €, He BOJehu pauyHa O TOME, KO he HM 6u- Tu KOMIIHja H CyrpaljaHun. Take Tu, Hapoe, Ipe3pu Kao He- nocTojue cBoje cuHoBe, a csojy 6pa- hy, koja ce y ouajaiy &ohkie za cegme, onBpakaj cum cuJama 2 TOra u xpa- 6pu ux: Illro 6yze BaMa, Guhe u Ha- Ma. Ocrajre oBuje! Tpku cy TaMO 34- goraju x.be6a, ruje cBora Hema, rije Gpara uuje. Y Beuy, 17. janyapa 1910. Cpiicka akademcka OMmnaduna. t kis