\ Br. 29. Dubrovnik 19. aprila 1910. God. XIX. IZLAZI (UTORKOM. i PETKOM Cijena je listu na godinu: Za Austro- S opo-dra Bosnu i Herce- govinu K 12; za Srbiju i Crnu Goru K 15; za sve ostale zemlje franaka 1&.u zlatu; za Dubrovnik K 10 na po i četvrt godine surazmjerno. Pretplata i oglasi šalju se admini straciji lista a dopisi uredništvu Rukopisi se ne vraćaju. Nefran- kovna pisma ne primaju se. — DUBROVNIK POJEDINI BROJ 10 PARA Za oglase, računska izvješća i sli- čne objave plaća se 12 para po petitnom retku (sitnijeh slova). Ako se više puta uvršćuju, onda po po- godbi. — Za priposlana, izjave i javne zahvale plaća se od petitnog retka 20 para. Plativo i utuživo u Dubrovniku. Vlasnik i izdavatelj Kristo P. Dominiković. Srpska Dubrovačka Štamparija Dr. M. Gracića i dr. Odgovorni urednik Nikola L. Brkić. UrnaHOBUMA cpnek8 Haponue crpakke Ha Mpumopjy. Ha 3Hnawe. Ilo Tpu, uerTupu mMjecena ucrTe- hu he TporojiHnulivH pOK, 34 KOju je ua ckymurnuu 15. aBrycra 1907. y CIubeTy HMEHOBAH ynNpa- BHH OJLGOp CplICKE HAPOJIHE CTPAH- ke Ha [lIpumopjy. JeceHH pole .TORHHE, CPIICKH ZACTYOHHUHM: HA HOBOH3AGpAHOM ca6opy JaJIMATHHCKOM NPE/LY3€IE Ha ceGe 3auarak na nokymajy ypenuTu jou necpeljene 1oJmMTH- uke npuiuke Mey Cp6uma na [IpaMopjy u na ce no6puHy '3a najnpeue rioTpe6e crpanke. OBaj KOpak CPIICKHX 3ACTYNHH- KA Ha 3eMA/BCKOM CaGOpy, KOju je yuH>eH LOFOBOpHO CA 4AHOBH- Ma ynpaBuor ouGopa u koju je ca cumMnarHjoM nipuMIBEH KOJ NpH- MOpckux Cp6a, craBuo je yrmpaB- HOM OJLGOpy Y YXKHOCT A Ka- KBOM CBOjOM YCIOPelHOM AKIH- joM y ucroMe npaBuy He omera 3AN04eTu pai CPIICKHX.3ACTYTIHHKA. C Tora mopano je npecraru, KAO IITO je, OHHM NAHOM (AKTH- UHO H IIPeCTAJIO JLAJbE = JLJEJIOBAEE€ yupaBuor ouGopa, koju je c naj- JbeNINIMM KOJBAMA Hy HajđoJOJ HAJIH OCcTABHO = CIIOGOJIHO = NOJBE pay CprICKHX 3ACTyTIHHKA, 103- upaBsbajyhiH -Ka0 npBH NOoBOJbaH ycrijeX IbHXOBA pO/lO/6BY HOF NOJI- XBATA INTO CY Ce HC CAMO CBH ZACTYTIHHUH CPIICKH H3 = FOpIbe Nanmanuje u IIy6poBuuka y Tome HALIJIM CJIOXKHH, HEFO INTO CY H CpGu BOKEJ6H, HA IPHXOB FJAC, pacnyiuTujiH cBojy noce6uy opra- Hu3auujy u usjasnju ua he u onu PALO CTYIIHTH C OCTAJIHM NPHMOP- CKHM Cp6uma y jeziuo caMO KOJO, Te 3ajeuuo paguTH y Kopucr u 3a HATIpe AK CTPAHKE. IlpeMa TOME, a HA H3MAKy TPO- TOJIHlIIbe — Nepuoje 3a Kojy je .u3aGpaH ynpaBuu ojGop, uacr MH je noHujeru ua spujeMe K 3H4tby CBHM UJIAHOBHMA CPIICKE CTPAHKE Ha IIpumMopjy, na yrpaiu on6op, KOj4 je y OCTAJOM TOTOB, UHM npusuka 3a TO notje, nojgaujeTu u3aBjeruraj O OHOME IHITO je panuo H NOKYILAO VPARHTH, CMaTpa 3a ce6e CBpIIeHHM 34/ATaK, KOjH My je noBjepeH Ha CKYIILITHHH CPII- CKe HAPOJIHE CTPAHKE, OGuP)KAHOJ y Cmoery 15. aBrycra 1907. Y 3a0py, 1. (14). atpuna 1907. M. Karypuh. npencjenHuK ynpaBnor oućopa cpneke Haponue crpanKke Ha TIpumopjy. U Dubrovniku, 18. aprila. Donosimo gornje saopštenje pred- sjednika Upravnog Odbora Srpske Narodne Stranke na Primorju, kojim objavljuje, da Upravni Odbor smatra za sebe svršenim zadatak, povjeren mu na skupštini stranke, održanoj u Spljetu 15. avgusta 1907. godine. Saopštenje sadrži i objašnjenje ovog negativnog postupka Upravnog Od- bora, u čijoj se pripravnosti, da ka- kvom svojom usporednom akcijom u pravcu sređivanja još nesređenih po- litičkih prilika među Srbima na Pri- morju ne omete započeti rad srpskih poslanika, razabire i opravdanje, pot- krijepljeno dobrom voljom, da i s pa- sivnošću posluži opštim interesima. Još nam je u živoj uspomeni pro- glas poslanika Srbima na Primorju, kojim su prošle godine, u sporazumu sa Upravnim Odborom stranke, na- javili akciju za sređivanje naših po- litičkih prilika, čime su ujedno ispred Upravnog Odbora stranke objavili prestanak odborove aktivnosti, ranjem polazne tačke posvjedočiše i članovi Upravnog Odbora stranke i gospoda poslanici, da im je opšta stvar mnogo preča od kojekakvih separatnih formalnosti. 1 uprav stoga, što je, po našem mišljenju, tako sre- tno nađen modus vivendi, koji je o- bradovao.sve Srbe na Primorju, odu- ševljeno smo pozdravili najavljenu akciju poslanika, ubjeđeni a priori u njen svestrani uspjeh. Koliko možemo da shvatimo, go- spoda poslanici nijesu pošli najuspje- šnijim putem. S glavnog svog zada tka prešli su na jedno sporedno pi- tanje, uslovivši s njegovim riješenjem uspjeh svoje akcije. Prvi realni ko- rak naših poslanika, za koji je trebalo relativno mnogo, previše mnogo vre- mena, nije naišao na ono i onakovo odobravanje, na koje je naišao njihov prvi proglas na narod. S njima su, po našem staloženom ubjeđenju, dje- lomično diskreditirali mogućnost sve- stranog uspjeha svoje blagodarne, patriotske i plemenite akcije. O tome su se bez sumnje i gospoda članovi Upravnog Odbora stranke osvjedočili. Pa kad je to tako, u što teško mo- žemo da sumnjamo, i kad su gospoda poslanici ispred Upravnog Odbora stranke “objavili prestanak odborove aktivnosti, onda nam gornje saopšte- nje može da važi samo kao kakovo nastojanje, da se s Upravnog Odbora otkloni: svaka odgovornost za even- tualni neuspjeh poslaničke akcije i ujedno kao jedan razlog više naše, opravdane ili neopravdane, bojazni, da će se riješenje pitanja sređivanja naših političkih prilika, kakav je pra- vac uzelo, protegnuti na nedogledno vrijeme sa problematičkim izgledom na uspjeh. Kod nas je, koliko znamo, uvijek bila udomaćena praksa, da se odgo- vornost za rezultate izvjesne akcije, ako se predviđa negativan uspjeh ili ako je problematičan, unaprijed pri- pisuje ljudima, koji se sa najboljom namjerom, makar i ne izabrali naj- bolji put, laćaju teškoga posla, da na svojim ledima iznesu opšte i svima Stva- , zajedničko breme. Sve se to čini je- dinom tendencom, kako bi se na koncu, a u slučaju neuspjeha, sva odgovornost bacila na one, koji su s toga, što su u dobroj namjeri ipak nešto radili, najmanje za to odgovorni. U protivnom slučaju svi se natječemo u prisvajanju ,velikih zasluga“. Tako nam stvar izgleda i sada, prilikom rada poslanika za ostvarenje jedne potrebne akcije. Imamo pred sobom veliki broj više manje privatnih pisama, sve sa ogra- dom da nijesu za javnost, u kojima se odobrava naša kritika, a_ potpuno omalovažava rad poslanika, čime do- tični — neka nam dozvole — doka- ju da ne shvaćaju našu kritiku, koja ima jedinu svrhu, da se pametno i istinski radi i uspješno poradi za opšte dobro. Koliko je to s njihove strane opravdano, najbolje nam po- svjedočava neosporni fakat, da se svi stavljamo u pozu pametnih kritičara tek onda, kad vidimo, da su rezul- tati izvjesnog rada negativni. U sli- čnim pitanjima na uspjeh kritike može da se računa jedino prije svr- šenog čina ; ona je tada opravdana, makar i ne bila ispravna, ako samo nije tendeneiozna. U politici neuspjeh jedne akcije smatra se rezultatom oskudice kritičkih pogleda na prilike koje vladaju. Prema ovim opštim pogledima, koji su po našem mišljenju na svome mjestu, za svaki neuspjeh poslaničke akcije biće u mnogom čemu odgo- vorni svi Srbi na Primorju. Da je poslanička akcija bila ograničena na vrlo kratko vrijeme, kroz koje ne bi bilo moguće pretresti njene pošljedice, odgovornost bi se mogla i ograničiti, ali kako u konkretnom slučaju stvari stoje, ona postaje opšta svojina. Upotrebili smo sva raspoloživa sred- stva, da za ovo naše životno pitanje za- interesujemo srpsku javnost, čim smo opazili da gospada poslanici nije- su izabrali najuspješniji put. Rezul- tat svega toga bio je, da smo pri- mili nekoliko privatnih pisama, u kojima se odobrava naš postupak. Za sve drugo ostala je stara i obična naša pasivnost. U poznatom svom proglasu posla- ci su očitovali nadu, da će ih u nji- hovom teškom poslu poduprijeti svi Srbi na, Primorju, što drugim riječi- ma znači, da su oni pripravni saslu- šati svačije mišljenje, kako bi što bolje odgovorili svojim dužnostima i što ispravnije riješili svoj zadatak. A recimo sada istinu, koliko nas je bilo, što smo se odazvali pozivu po- slanika i odgovorili njihovim nada- ma!? Iza leda i na ulici lako je kritikovati, ali nije lako raditi ispred naroda i na otvorenom javnom polju, naročito kad je broj javnih radnika, koji imaju da dadu izraza opštem mišljenju, skučen i ograničen. Položaj naših poslanika prema naro- du dava nam nadi, da će oni, po- imajući potpuno razloge jedne opšte potrebe, učiniti svoju dužnost i, od- redivši pravilan put, do kraja izvr- šiti svoj zadatak. Međutim davamo izraza želji, da poslanici, ili kao po- jedinci ili skupno, javno i čim prije pretresu ovo pitanje, da, dakle, udo- volje potrebi, koju su htjeli podmiriti tek pošto se ostvari zamisao osniva- nja ,organa“, ne čekajući to ostvare- nje. U toliko ponovno apeliramo na sve Srbe, da učine ono što do sada nijesu učinili i time otklone od sebe suodgovornost za eventualne neus- pjehe. Kad se gospoda poslanici uvje- re, da postoji opšti interes za ovo pitanje, onda će oni dobiti više i vo- lje i snage za rad, koji su najavili. Ca nyTa Kpasba Ilerpa. (Hapouuru u3sBjetuTaj). Conyn, 12/4. — ILlapeka jaxrTa no- nazehu oz oGaze Manacrupa XugeH- napa, npeunura je uuje;y ucrouHy crpaHy CB. Tope. Kpas je c KpoBa jaxre rIo- CMATpAO CBE rpuk€ H pyCK€ MaHaCTHPeE. Ha nyry 3a Conyu Guja je Maja Gypa anu je jaxra unak OKO noHohu crTura y ConyHcko npucranuiure. Cpricka KO- joHuuja c My3HKOM u3amua je Ha Ha- pouuToM napo6pojly Kpasby y cycpeT u npupenuna My Gypue oBanuje. Ilo- ja3zak Kpa/beB y COJIyHCKO NpPHCTAHH- iiTe nosupaBuna je TOnoBcka naJbGa. Kpasb je npemohiuo ua jaxru. Jyrpoc Cy Ha Gpou NOuuu H NO3Z1paBuju Kpasba, Bajuja HGpaxum Gej u Ko- Manjlaur CogyHckor kopnyca. Ha o6anu cujua Bojcka nmocrpojena oraBaja je Kpasby mouacr. # Conyn, 12/4. — Jyue y 8 uacoBa y jyrpy cosyucku Bajuja HGpaxum Gej u KomaHnaHT Kopryca, IuBH3HjCKM. enepan Xaju Ilama, NOBe3Ju4 cy ce. ua Llapcky jaxTy u NO3/paBuJu cy Kpasa noGponomuinuoM. Kpasb um je | oca ycxuheibeM FoBOpHo 0 1oueky y Typekoj. KpaseeBa cBuTa C BaJujoM u KOMAHJAHTOM KOPILICA H3BE3JIH CY CE uanpujeji u ua oGajiu nouekaJiH Kpa:ba, KOju Ce 1OBe340 BCJIHKHM ,MYLICM“. Crynawe Kpa;ba ua 0Ga1y No3supaBuo je 21 TonoBcKku METaK Ca paTHux 6po- noBa. OrpoMmua Maca cBujera mo3upa- Buja je Kpa;ba OJJINEBJBEHHM KJIHLA- IbeM ,Jalua“ 4 ,3uTO“. uekaJjiu cy Kpasa npencraBiuiuu Boj- Hux u rpakjauckux Bracru, koje je Ba- nuja npeucraBuo Kpaby. Cpncka KO- nonuja nosapaBuna je Kpaz»a rpoMKuM ,»2KuBuo“. Pajuuza khu BHHEKOHCyJA Tomutia npenana je Kpa/by_Jiujen 6yKeT uBujeha, — Kpab je nujere rmoJbyGuo. 3JarumM je Kpa/b yuao y 6oraTo yKpa- uieHu marop, ruje je NpuMHO KOHCy- zapno Tujeno u csemirencrBo. Tlocnuje nedunoBaia Bojcke, Kaz je Kpab cuo Y KOJA, Ja Ce y NIpATI6H CBHTE OJIBE3E y Bapoli, xop Cp6a oroMaHcKux rmpa- BHHKA ornjeBao je cprcky Hapojiuy XHMHY. CogyHcke ysiMile, KyhHH KpO- BOBH, GAJKOHH H NPO30pH GHJH Cy npenyHu cBujera, Te cy OJ HaBane Hapona KpasveBa Koza jena mMorza nposa3uTu yauuaMa. Kpab ce npBo onBe3sao y XyhymarT, rje je Guo nmpu- Maibe a 34THM NOCIyKeIbE. Kpab ce GupaHum pujeuuMa 3aXBAJIHO HA BCJIH- UAHCTBEHOM NOUHEKY H NpujeMy y Co- nyHy. Tlpeg KOHaKOM H y CBHMA YJIH- uaMa OKHHCHHM CPIICKHM H TYPCKHM 3acraBaMa, ynapaljeta Bojcka ojaBaja je Kpasby nouacra BOjua My34Ka CBH- paga je cpricky x4MHy. IIposasehu Kpo3 -Ha oGagu 110- |