Br. 41. i “ kom Dubrovnik 31. maja 1910. God. XIX. IZLAZI UTORKOM i PETKOM Cijenk je listu na godinu: Za Austro-Ugarsku, Bosnu i Heree- govinu K 12; za Srbiju i Crnu Goru K 15; za sve ostale zemlje franaka 16 u zlatu; za Dubrovnik K 10; na po i četvrt godine surazmjerno. Pretplata i oglasi šalju se admini- straciji lista a dopisi uredništvu. Rukopisi se ne vrućuju. Nefran- kovna pisma ne primaju se. — UBROVNIK POJEDINI BROJ 10 PARA Za oglase, ručunska izvješća i sli- čne objave plaća se 12 para po petitnom retku (sitnijeh slova). Ako se više puta uvršćuju, onda po po- godbi. — «Za priposlana, izjave i javno zahvale plaća se od petitnog ' retka 20 para. Plativo i ituživo u Dubrovniku. Vlasnik i izdavatelj Kristo P. Dominković. Srpska Dubrovačka Štamparija Dr. M. Gracića i dr. Odgovorni urednik Nikola L. Brkić. Poslije izbora. Sarajevo, 29. maja. Dovršeni su napokon prvi iz- bori za bosansko-hercegovački sa- bor. Učestvovanje naroda u ovim prvim izborima bilo je vrlo veliko. Osobito su Srbi pravoslavne vjere pokazali uzornu stranačku discipli- nu i pravilno shvaćanje potrebe suvremenog ustavnog života. Sa svim tim, što je izborni princip, kojemu se je stanovništvo moralo pokoriti, skroz nastran i nesuvre- men, pravoslavni su Srbi s uspje- hom manifestovali zrelost za kudi kamo slobodnije ustavne garancije. Zbacili su sa sebe koniesionalnu togu i otvoreno istupili sa jednim čisto nacionalnim programom bez ikakve vjerske natruhe. Sam ustav stavljen je na labave temelje koniesionalne , proporcije, a Srbi su znali otresti takvu tendenciju i staviti se na stanovište nacionalne zaštite. Stoga je svaka borba bila nemoguća; intriganata je bilo, ali su morali podleći i ustuknuti is- pred zdrave narodne misli. Mirno- ća pravoslavnih Srba, trijezvenost - njihova i jedinstveno brojno uče- stvovanje pri izborima iznenadilo je sve one, koji su računali na unutrašnje beznačajne trzavice Srba Bosne i Hercegovine. Cio svijet, koji je pratio razvitak ovih dviju naših zemalja, naročito koji se je interesovao ovim našim izborima, ostao je zapanjen pred gotovom činjenicom, da je u ovim prvim izborima učestvovalo 95%, izbor- nika. Ako se ima pretpostaviti, da su ovi izbori bili neka vrsta is- pita zrelosti, onda najmanje s nji- ma mogu biti zadovoljni oni, koji su neprestano vikali, da naš narod još nije zreo za ustavne slobode. Pravoslavni Srbi potpuno su uspjeli pri ovim izborima. I druge su grupe — u neprilici smo kako da ih nazovemo! — dosta živo učestvovale, ali ne u tolikoj mjeri i sa toliko smisla kao pravoslavni Srbi, sa svim tim što su jače bile izazvane. Muslimanska Narodna Organizacija i Muslimanska Samo- stalna Stranka stupiše u međuso- bnu borbu više kao skupine koje idu za tim da osiguraju sebi što više mandata nego kao stranke koje se principijelno razilaze. Isti- na, Samostalna stranka smatra se konservativnija i vladi u svakom slučaju pristupačnija, ali u stvari od nje se mnogo ne razilazi ni Narodna Organizacija. Jedna i dru- ga stoje na stanovištu zaštite aga i begora na štetu malih kme- tova. Najbolje se to vidi iz pre- kinutih pregovora, koji su vođeni naročito zato, da ,svi“ muslimani sporazumno izađu“ na izborno po- prište. Pregovori su prekinuti sa- mo zato, što se nijesu mogle spo- razumjeti o podjeli mandata. Pri- znaćemo da je Muslimanska Na- rodna Organizacija mnogo jača. Age i begovi su joj neoborivi stubovi. Oni su je i stvorili. U prostom, kmetovskom staležu ona je prividno učvršćeha. Tu je stvar- no jaka jedna danas tako nezna- tna grupa mlađih ljudi oko ,Sa- mouprave,“ koje masa još ne ra- zumije, jer još stoji pod utjecajem vjerske borbe. Zaslužuje da se posebno osvr- nemo na ovo kolo mlađih musli- mana. Otresli su se manije da u slične borbe uvode isključivo v,er- ske tendencije. Shvaćajući potpu- no težnje starijih oko Narodne Organizacije, istaknuše princip za- štite kmetova i riješenja agrarnog pitanja na način koji je i Srpska Narodna Organizacija prihvatila. U tome — a to je sada najglav- nije — potpuno se slažu s pravo+ slavnim Srbima. Već sada može se konstatovati kod nji i zdravo shvaćanje narodnosnog principa. Stoga je ova grupa muslimana pravoslavnim Srbima najbliža i najmilija. Katolici su pri ovim izborima nekako čudno prošli, kao što su čudno k njima i pristupili. ,Hr- vatska Narodna Zajednica“ odni- jela je veliku većinu mandata ; »Hrvatska Katolička Udruga“ pro- šla je dosta rđavo. I ovom ćemo prilikom istaći jednu srednjevje- kovnu abnormalnost, da su obe katoličke grupe vojevale jedna protiva druge u ime katoličkih interesa. Zajednica se je, istina, nešto *emancipovala, ali nije imala smjelosti, da, makar i sa većim žrtvama, otkloni potrebu isticanja vjerske zaštite, te se nacionalna svjetlost izgubila u mraku kleri- kalizma. Ipak, skupno uzeti, Bosna i Hercegovina dokazaše, da su zrele za ustavne slobode. Možemo biti zadovoljni, da su pravoslavni Srbi najbolje shvatili svoj položaj. Hoće li i unaprijed biti iste sreće — to je pitanje vremena, na koje je sada vrlo teško odgovoriti. Polo- žaj je poslanika težak. Kad ne bi imali vrlo jakih formalnih zaprijeka u pospješenju stvarnog rada, taj bi problem već sada matematički bio riješen. Izabrani poslanici takovi su ljudi, da se od njih možemo samo dobru nadati. Njihov patriotizam, ozbiljnost i trijezvenost u shvaćanju i rasuđivanju pojedinih pitanja po- daje dovoljne garancije, da će poći pravilnim putem, koji vodi k općem narodnom dobru. O tome drugi put opširnije. na ce cBujer ue mraniu Tepopa. KakBuH | cy usrneuu KyenoBu y noGjeny naj- 6o;be noKka3yjy eroBu Hajpa3HOBpc- Huju nokyuaju 34 naKT Ca pa3HOJIHKHM crpaukama y Yrapckoj.| Ila pa3rjenaMOo Malo Te nokyuaje 34 M36OpHHu caBe3. M. ““ TiporuBuuuu cpnckO-xpBaTcke «oa- H36opua 6op6a y Yrapckoj. H3Gopua 6op6a y CBHMa Ip»kaBaMa oGuuHo je Bp1o xuBa, aju uurjije, HH y jenmuoj šem/bu Huje Ta Gop6a TaKO Y«aCHa, KPBaBa M OLBPATHA KAO y Yrapekoj. CBeMy TOMe je y3poK CKAHJAJIOZAH u36opuu 3akoH, Koju je HenpaBuuan, šacrapjeo, u KOjH JIOHEKJIE CAM OJO- GpaBa u 1Wuupu nonMuhuBaie u KOo- pyriuujy uajrope BpcrTe. IlopaBHaibeM beua ca _Maijapuma, Beu je xprBoBao Matapuma yrapcke Haponuocru. To My je Guja najnakinia u najjesruuuja MOH€TA 34 IIOTKYCYPH- Baibe. H Maljapu cy ce Ha xaJocT y OHO /LOGA 34 1OBOJBMJIH H TUME. CTBOpeH je peakuuonapau, HapouuTo rmpema yrapcKHM HAPOJIHOCTHMA HENpaBHuuaH u36opuu 3akoH. H36opHo InpaBo Guo je orpauuueHo, #4360pHu Cpe30Bu4 3a0- KPJXKABaHH Cy TAKO, KAKO he HApO/I- HOCHH FJIACOBH GHTH NOLHjeNaHH H nonujesbeHu. Muiio ce Ha TO za ce Maljapuma ocurypa IpeBJacr Ma ro KOjy uujeuy. AJIH Ce HLIJIO M HA TO, na 6yny cysGujeuu CBu CTOGOJoyM- HHjM CJIEMEHTH HM CTPAHKE, TA MA TH enemenTu 6unu Matjapu 4 Te crpanke Matjapcke. H mopano je Hacrynuru Bpujeme, na ce nporuB Tor Huakapajiuor 4360p- HOF 3aKOHa GOpe H€ CaMO HApOJIHOCHC CTpaHke Hero 4“ Maljapcke NeMOKPATC. H XpBarcka u CraBonunja uma caza HCIUTO GOJ6bH H36OpHH 34KOH, GOJBH OJL CAJALIIbET yrapckor, Gap Iuro ce ueu3yca THue. H cysuuue je jacHo a y Yrapckoj He MOX€ OBAKO OCTATH. 36or Tora ce cazanii»a Maljapcka BJa- na yneJa #3 CBE CHAT€, La HCKOPHCTH OBY NOCIbCJIbY NIPHJIHKY H JA HA OC- HOBY OBOF peakuHOHApHOT H36OpHOF 34aKOHA CTBOpH CeGH BehiuHy. Moxe CyxIHTH KAKO KO XOh€, AJIH jacuo je oBo: za je calaniia Baja y Yrapckoj, Brana rpodba Kyena Xe- NEpBapcKOT BPJIO OMpaXeHa Baja Mey Mabapuma, KOju Tpaxke cBojy EKOHOMCKY He34BHCHOCT OZ Aycrpuje u ompaxeHa je KOJI HApOlHOCTH, KOje Tpaxe Gap TOJIHKO, za ce npumjeiyje H NPABHJIHO BPIIH MaKAp CAMO H /O- CAJLALIIBH 3AKOH O HAPOJIHOCTHMA. HehemMo za npejyauuupamMo, netieMO na roBopuMo jom cana, Kako he ce NpxaTH OHux 40 nocnaHuka, 43 ca- Gopa XpBarcke u CnaBonuje, Koju cy Beh neJeroBapu 3a yrapcku ca6op. Moxe Guru, na he oHu cauekaru pe- 3yurTaT u36opa y Yrapckoj, na he ce TEK OHLA OnpenujejiuTu. Anu 3HaMo 0oBo: H ako je yrapcka Baja pa3- rgacuja Ha CBE crpane, Kako je cu- rypHa y cBojy noGjeny, uHieHunie r10- Ka3yjy Gaui npoTuBHo. H36opna crera HuKana uuje 6ula oBako jaka Kao caza, jep jom uujecy mu NOdeJu u3- Gopu, a Beh uMa NyHO MpTBHX M pa- IbeHHX. Tepop je BEJIHKH, AJIH H3TJIEJLA nuuuje TBpue, ia nar uaMeby yrap- CK€ H XPBATCKO-CJIABOHCKE BJIAJLE IIO- \ cTOj4 34 yrapcku ca6op. AJIH y HCTH MAX rpo KyeH je cKJIO- TiHO 6uo caBe3 u ca KJy60M Hapoj/- 1mux nocianuka #3 Yrapcke. Hsrnena na je crBap Guua Beh roTOBa, aiu ce NnoKBapujia. PyMyibH H PYMJYIbCKA HA- ponuocHa crpaHuka caza je najojviyu- uuje mporuB KyeHa. CnoBauu ce jorui Hujecy TauHO H3jaCHMJIH, AJI4 HM OHH Hehe NOMATATH OH€ J6Y LE, KOjH HujeCy 3a omure, jenuakO M TajHO u360pHo 1npaBo. Cprncka Hapojina panukaJina crpauka y Yrapckoj je OJJIvuHO NIpO- TuBHa KyeHy. JI-p. TloiuT HP beroBH JuGepajiu HH He ZLOJIAZE y pPAuyH. H Kan ce je TaKO OKPEHJJIA CTBAP, rpoo KyeH je nokyuiao caBe3 ca Ma- apckOM IIYUKOM CTPAHKOM, KOja ra je onG6uma. Ilocanje Tora rpob Kyes auje npe3sao Hu _ on caBsesa ca KoniyToM. Heku TBple za nocroje usBjecue TajHe TauKe TOra caBe3a, u za he rpoo KyeH nomaraTu KouwiyToBue u oGparHo OHH Ib€Fa y OHHM H360pHuM Mjecruma, y KOjuMa Gu MOTJIH IIKOJIHTH JyIITO- BOj crpanuu. Ajiu_rjaBHu opran Ko- LIJTOB€ CTPAHKE IOpHue, Na u3mMehy BJazIHH€ H KOLIyTOBE CTpaHK€ HMA MA KaKAaB H36OpHH CaBe3. H ona cy rpoby KyeHy no6po zo- JIH H T. 3. ,RAapaGaHTH“ TO Cy OHH J6Y LH 34 Bpujeme peakuuje &DejepBa- pujeBe Blajie, Koju Cy TOKYLIAJIH IA Blanajy MHMO ycTaBa. Takux 10 ,za- paGanaTa“ KkaHuuzoBao je rpop KyeH cala 34 NOCIAHHMKE, ILA UA4K H MUMO HajBeher onmupawa TucuHor, jep ce OHHX IJ6YIH uaK H rpod Cr. Tuca OJIpHue. AkO nojaMo joru mosuB ,flecrep Jlojna“, jegHor OJ BJIanuHuXx Oprana, la BJAJa Ha CBM #36opnum Mjecruma noniube Bojcky, ,jep he cBujeruna za cy3Guje xauuapmMepujy, koja onpxaBa pelI“ 4 pal BJAaJIHH HA 34CTpalluBaHy Gupaua u TOJIHKa yGujerBa ONo3H1u0- Hux Gupaua, omga je jacuo, za ce Blala He ocjeha NOBOJ6HO CHTypHA H na he TeK u360pu GuTH cTpaninn. Ja8op. Naši dopisi. Grbalj, svrhom maja 1910. (Opravdan strah od krčama). Op- ćina Grbaljska bila je u mnogim stvarima nesretnija od najnesretnijih Bokeških i Dalmatinskih Općina, ali je uza sve to ipak imala nešto, što drugi imali nijesu. Ostale općine i krajevi mogli su joj zaviđeti, što u općini Grbaljskoj živi samo srpski narod bez primjese drugih elemenata, što u općini Grbaljskoj nema niti je bilo kmetova i što nije imala onog velikog socialnog zla, koje iz seoskih krčama izlazi. Baš na ovo pošljednje hoću da se danas obazrem, ostavlja- jući ostalo za drugi put, ako mi to uredništvo dopusti,