Str. 2. DUBROVNIK“ KU Br. 53. sve što je srpsko, a osobito naše Srbe gimnazijalce. To jasno pokazuje nje- gov način pisanja. Ne znam kojim se pravom mogu nazivati Srbima gimnazijalcima dva, tri derana, koji baš u svojoj kući ne nalaze nikakvog odgoja. Takva djeca predstavljaju dopisniku ,Narodnog Lista“ kotorske Srbe gimnazijalce! Nadam se, da će ovu primjedbu uva- žiti i uredništvo cijenjenog , Narodnog Lista“. U ostalom i dumne svojim »svetim“ previjanjem stvoriše iz jedne malenkosli, iz ništa — čudesa; Dje- čarac od kojih 10—12 godina bacio se kamenčićem za jednom djevojčicom, a drugi joj htio zgrabiti sa grudi nje- Zinih kokardu, pa zatim oba pobjegli To se dogodilo na obali kotorskoj 29. pr. mj. oko podne za vrijeme naj- veće šetnje. Taj ,znameniti događaj“ ne opaziše ni one osobe, koje su se slučajno nalazile baš blizu samih dje- vojčica!! Kasnije stadoše galamiti ra- zumna pravaška stvorenja i njihova perjanica Max Lui, dumne počeše prevrtati očima i nije prošlo pola sata a čitav grad govoraše o tom ,zna- menitom događaju“. O, roditelji, 0, vi ,čestite“ kotorske majke, bolje pazite na. odgoj svoje djece!! Patriota. Beuuhi (IlamrrpoBuhin) 18. Jyna. (Ocsehere upxse ce. Citefana LIlitu- banosuha u iipea kanonuuka ilocjeila Fbez. Bucokoiipeocsewidenciiea Focii. dZlocuizuja Josuha). Tlpu onacky cB. Credana Illru.baHoBuha u3 CBor 3a- Buuaja, IlamurpoBcku 360p u3jaBu my: »Mu heMo Te6u noguiiu CNoMeHuK, LITO h€ TE IIOTOMLIHMA IIOMHEATH GOJBE HO za je 3JaTaH HJIH CpeGpH a TO je, na her TH, GHO XHB MJIH MPTAB, 34 NOBuHjeKA HaMa KHOXKCBATH u nocJuje TeGe na HeheMo mMehy co6omM Knesa H"uKan uujenuora.“ H 36uba TaKAB CIIO- MEHHK I lamrpoBufiH 4 yuuHHLIEe Hycno- MEHY HA CBOF IIOCIBCJII6ET KHE34 CB. CredaHa OuyBae H C KOJbEHA HA KO- J6eHO NpeHocniie. Jby6aB u -Bjepa Ha- POlHA NpeMa CBETHTC/bY NOMOPOLJ, HENIPEKHJIHO TOKALIE 34 BH/IUBHBHM CITO- MEHHKOM, 34 XpaMOM y KOjeM he Ila- IITPpOBHhH YIIPABJBATH TOIIJIE MOJIHTBE cBeToMe KHe3y. Y ponHomM MjecTy cBe- THTEJbA, HA GPORKY/BKY CB. Tome, 3a- uyx«Oume u KpcHdor umena FberoBa, Oujeiu ce NpkBHLA, KOjy CY Npunaji- HHH OBE Kanenanuje — y3 mnomoh Gpahe [lamrpoBuha u ocTaJIux CpG6a M3 JlaJbHH€ — IOJMIJIH, TE KOja He npecraBJba cjaj u GOoracTBO HapoJjHo, Beh 2«uBy Bjepy u yciomMeHy rpema CBETHTE/bY NOMOPOIIJ. Ha nyxXoBCKH yTOpak 0. r. Fber. BucokonpeocBeniTeHcTBO I. Enuckon rpatjedy upkBuuy CB. Credana IlIIru- JkaHOBuha. Ilocnuje ocBehewa cluje- nuna je Apxujepejeka cnyxGa, ua kojoj je I. Enuckon u3peKkao Bplio 3auajuy u noyuuy Gecjeny. Haa c1yx6e boxuje Gujanie y napoxujckOM CTAHy Npupe- jeu cBeuanu oGjen, Ha Kojem je y3 Fber. BucoKorpeocBenITeHcTBO IIpu- CYCTBOBAaO Jujemu \Gpoj cBerireHuka, HAHCJIHHK CA npencTaBiuluMa Ila- IITPOBCKHX TIJIEMEHA M HAIIHX ZOMO- ponana ua BynBe. Y srogaH uac Ha- nuo je npeocBelireuu TocnojuH Ernu- CKOII y 31paB/be Tpy1GeHuKA OKO IIO- IurHyha cBeTor xpama, Te je cBe npn- CYTH€ OUHHCKH IIOYUHO H NpeNOpyuHo uM mnocrojanocrT y Bjepu u MehycoGuy J6bYCaB H IIOLITOBAHE. 3ZupaBuna je ua CBE IpHCyTH€ yuuuuma Bpslo 71y60K yTucak. —Fberosom — BucokonpeocBe- IITEHCTBY Ha31paBuO je mjecuu cBe- tureHuK Ilon Murap MurpoBuh. Hari J6bYOJbEHH - Apxurnacrup uje morao bEIIILIE 3TOJE OJNaGparu 34 npBy Ka- HOHHUKyY mNOCjeTy y IlamrpoBuhiuma, Hero Ju je OBa, a HH 3nauajuuje csry- «Ce M3BPIIHTH, HerO Ju je ocBehene UPKBE CBETHTEJBY NOMOPOLJ. Tujem je OH HCIIYHHO 34BjeTHY MHCAO CBOT IIpEJI- uiacuuKka OnaxeHonouuBiner Ermuckorna Tepacuma IlerpanoBuha. Ilouwro je nperjenao mapox. 3Bare, OTNYTOBAO je, y3 NpaTi>y, npe/ Beuep y Man. TipackaBuuy. (YnosopyjeMo r. zonucHuKka ja 1py- rH NyrT He heMO nNIraMnaru HuKaKaB ZOIHC, KOj4 HAM CTHTHE KAO OBaj BHIIE OL Mjecen zana zgoumuje. CBako uH3- Bjenihe uma caMO OHJIA BpHjenHOCT, aKO ce a Bpujeme nomaJbe. — Ypez. ,D“.). M. Cprcke 3embe. CpGuja. Tosopu ce na je Beh cse YTBpijeHo na CPIICKH IIDeCTOJIOHACIBEJI- HuK AjekcaHnap jom OBor bera no- cjeru Beu, u na y ume Kpasba [Ilerpa uecrTuTa jyGugej uapy Ppai»u Jocuy. Ca npecroJIOHaniJbENHHKOM = AJreK- CAaHAPOM OTuNIJA Gu y Beu napouura npariba, Koja 6u onmMax nocnnje, mno CBOj IIPHJIKLU, IPOLJIKHJIA TIyT Ca Npe- CTOJIOHANIJBEJIHHKOM, y IIOCjeTe 3anaji- HO EBPOIICKUM IBOPOBHMA.: ž Y merak nocauje mojine oJipaja ce je y MHHHCTApCTBY CIOJBHHX ILOCIIOBA MuHHCTapCKA cjenuuna mon npejecjej- HHIITBOM KpaJbeBuM. Ha oBoj cjenunu NeduHuTUBHO Cy yTBpljeu u noriu- CaHH yKa3H, O ynanpeljetbuma koja ce cnpemMajy ua [lerpoB-zaH. Ormure ce 3axTujeBa za 6Yy/1e NITO Mae IIOMHJIO- Bata, H la 6y1y NOMMJIOBAHH CaMO oHu Koju 36uba_34C1yxyjy NOMMJIO- Jlanac ce spahajy u3 Couje u y- craBibajy ce y bBeorpany CTaBeHcKku COKOJIHH NEJETATH CBECJIABEHCKOT KOH- rpeca, Te he nocnuje none npucycrBo- BATH BEJIHKOM PEBH-y BOjcKE, KOju ce naHac, Ha KPaJb€B 65-u_poljeunaH npu- pebyje ua Baiwunu. YuecrBoBahe cBu POLOBH Opyxja, Te he peBu naru 10- CTA NOTIIYHY CJIHKY cCprncke Bojcke M IbeHE ciIpeme. Upna Fopa. ITIpunukoM potjeH- zana PHOTOpCKOT TIpecromonacibeninuKa [la- Huga, nocnao je cpnuceku Kpasb Ilerap KHexeBuhy JIlauu/y oBaj TeTerpam: »decruTaM TH potjeH-zqau ca uckpe- HHM 2K€JbAMA, LA ra nouekyjemu yro Y cpehu u cBakomM 1o6py ca TBOjuMa. Tlerap“. LIpHOTOpCKH IIPECTOJIOHACIBEJIHHK TE- zerpadeku je saxsajuo Kpasby Ilerpy OBHM TCJETpaMOM : »M3 cBer_cpua saxBajbyjeM Tu Ha MHJOj MH TBOjOj tecTuTIH, pajtocTan, INTO TE y OBOj nNpunuuu mMory ysje- P4TH O MOjuM HajGoJBHM XKeJbAMA 3a 3UpaBbe u cpehy TBojy u cBujex TBO- jux MHJIHX Ha ZOMY. Ilanuno“. * Tlo rgacoBuma u3 noG6po oGaBnjeni- TEHHX ILOJIHTHUK4X KDPYTOBA, 3acTyITahe KpaJba Ilerpa Ha jyGusejy «kuesa Hu-. KOJIE, CPIICKH TIPeCTOJIOHACIBEJIHUK A- JIEKCAHLAD; BIA) he ZACTyTATH MHHH- CTAP CIIOJBHHX NOCIOBA 1-p M. Mugo- BaHOBHh, M cjeM ibux te 3sacrynaTu 3BaHHuHy CpGujy ua kHexeBoM jy6u- Gujrejy jom u uapouura Bojna mucuja. — Beorpaneko IljeBauko JIpyrurBo u Iljesauko /IpymrBo ,CraukoBuh“ TaKOljep ce npunpaBibajy, na Ha zaH KHexeBa jyOumeja zoby ua [leruie. Bocua u Xpuerosuua. Hekunan je u3 Bocue rmnpemao nmpeko Beorpaja OTpoOMaH Gpoj uceeHuKa MyxXamMeja- nauna. FbuxoB 6poj Guo je TOJI4KH JA je 34 IBHX MOpaO GuTu_nmyrureH cre- uujajiuu B03. 2Kazocr je Guo norje- naTH TE jazuuke, Koju mMopajy za ua- nyiurajy poljey rpyny u na ce nmo- Tynajy no ryhuuu. Kako Georpajcku gucroBu jaB;bajy, Gpaha XpBaru, koju Cy Tala NONyTOBAJIH, GMJIH CY HEMHJIO HHPHYTH OBOM CTPAILIHOM CJIHKOM. * Ha zueBuom pejiy GocaHcko-xepue- TOBauKor caGopa najra3u ce pacnpaBa o npopauyHy. Y oBoj pacnupaBu ysehe yueluia MHOTH nNocJaHnuu, Te he oup- TATH NOCAJAIIIBH PAL BIaNe. — Y cjenuuuu oz cy6ore roBopuo je no- craduKk EpaKOBuH BPJO OIITPO mpo- TuBA Blau. Hsmeiy ocragor pekao je, na Brana uazaje jake napeji6e, a OHna norajđo zpyre, Kojuma 3saGpa- ibyje upoBajaee npBux. LIgBHJuu aji- jaryc 6apyu Benko onroBopuo je ma Cy Tu Hnanajaju Ha BJIA/lY HeOCHOBAHH. Ilanac je noueo y CapajeBy couu- jaiucruuku KoHrpec, Kojemy he nmpu- CYCTBOBaTH u3aClanuiu #3 Beorpana u 3arpe6a. Konrpec he rpajaru_Tpu nana. AT RI naa poran Domaće vijesti. Beograd Zagrebu. Na putu za So- fiju zadržaše se i hrvatski Sokolovi u Beogradu. Tom prilikom upravio je predsjednik opštine beogradske na- čelniku Zagreba ovaj telegram: »Beograd i beograđani, ushićeni što u svojoj sredini vide dične Sokolove bratskog hrvatskog naroda, šalje svo- je bratske pozdrave gradu Zagrebu, sa radosnim osjećajem da je ova po- sjeta još jedan vidan dokaz uzajamne solidarnosti i bratstva hrvatskog i srpskog naroda! Predsjednik beograd- ske opštine: Kosta Glavinić.“ Smetnje Sokolima iz Hrvatske. Beograesko ,Novo Vreme“ donosi ovu bilješku: ,Na putu su činjene vrlo velike smetnje sokolima iz Hrvatske. Karte, koje su imali, važile su do Beograda, ali su im kondukteri žigo- savali te su prilikom svakog promje- njivanja voza morali da doplaćuju. Sjem toga šiljani su im telegrami iz Beograda, u kome su ih pogrješno izviještavali da juče zakazani konce- rat u gradu neće biti juče već danas. Zbog ovih i mnogo drugih šikana, Hrvatski sokoli, koji su još juče tre- bali da dođu,:dolazetek danas u podne. Ne treba komenata ! Timumy nam u3 Koropa. Y 51 6pojy »IlyOpoBuuka“ jako je onek/o rmome- HyT€ UHHOBHHK€ ((PAHKOBCKE KOJIO- BOle), KojaMa nurura iro je Cpnco, uuje cBeTO, Bei no Gedemy pare, na yBujek cnpeuaBajy Hane cBerkoBunHe, K40 H H€KH ZAH HA KATOJIMUKY CBET- KOBuHy. y /lo6poTu, kana ce Koropcka Mysuka Bpahana y Korop, Mygeauu CY ylapamu y Jare H 3BHMXJAJIH M3 Mysba, zepajyhu ce, 1oJbe cJroranike .u3jajune u cBaKojaKkHX IPYyTHX FaJIHHX DpPAHKOBAYKHX IOKJIHKA. la ce nomyuu gucra «paukoBana, on nojacka llyumaHa Cuguor, cnomMu- ibeMO jom u ose: Rizzi ca cyna, Bra- inović, uuu. nopesnor ypena. Hcnpas- "ba ce y npouuiom 6pojy Makc Jlyu nucap Ha h. Kp. norgaBapcrBy, Beh Tpeća na croju: MyubanuH IlackoButi NnHcap h. KP. IIOTJTABADCTBA. Hy Javljaju nam iz Kotora: Doznajemo sa pouzdane strane, da Srpska Ra- dnička Zadruga u Kotoru namjerava sa ostalom braćom Bokeljima prire- diti kroz kratko vrijeme izlet u Du- Hocaruje Jouh ocBeruo je HOBOCAa- Barbe. s E brovnik. H. Uspenski. — mrmlja muž. Buve — ne buve, ali ,O Bože! šaptao je on. — Maša!“ ge napošljetku ne počeše lijepiti oči; Problem. 4 neki đavo ima... — Maša, spavaš li? — upita izne- san je došao i poče je hvatati sve Osjećao je on da i njegovu ženu muči ista čežnja koja i njega. ,Go- spode Bože! mislio je Kiskin. Zar nije čudna stvar? Šta sam ja sad ?.. Umro! Sasvim umro!... Ali...“ si- jevnu mu u jedan mah u glavi: ,Ako, ako Bog da povišicu?“ I tu mu se javi slika porodice poslije povišice: Vidi lijepo, kako se svi raduju. Ama baš svi: od onog puše od dvije go- dine pa sve do Akuline; svi srećni, svi zadovoljni! — A Bog? u jedan mah progovori Kiskin. — Šta je? — ču ženin glas. — Ništa. Onako samo. Nešto mi se ne spava! — Spavaj! Spavaj! — reče mu žena meškoljeći se u postelji. — Boga mi, to je sve zbog buva okrećući se ledima ka naslonu divana, — Spavaj, nema ni jedne buve! T je samo zbog novog mjesta. — Mora biti zbog novog mjesta. Sve nekako... — Spavaj! Žena ućuta, a u glavi Kiskinovoj ponovo se javi pitanje: »A “Bog?“ I odmah zatim misao mu u jednom trenutku proleti kroz bezbroj najrazličitijih nevolja, koje su mu i na nekoliko trenutaka pred o- vim potpuno sputavale porodični ži- vot, neodbojne i za svakog nesumnjive. Ali nešto uporno gonilo ga da ne kvari tek ugledanu porodičnu sliku, dajući mu nevjerovatnu odlučnost da se od- reče i zalogaja hljeba samo da bi vezu srca svoga zadržao potpuno, bez o- graničenja. Tu mu izide tužna i ža- losna slika užasnoga života, ako se bude savladao i ,pomišljao na dušu“. nadno i glasno. Žena ne odgovori. — Spava! — pomisli on. Ali ona ne spava, još vazda misli, silno pripivena uz jastuk, isto kao i muž njen; ali je ona imala jasniji pogled na stvari i bila odlučnija da u sebi uguši svaku misao, čim bi ta misao udarila na pitanje: ,A Bog?“ Zato nije ni odgovorila mužu kada ču da je zove. Pretvarajući se da spava, ona je čula kako se Ivan A- bramić premeće po divanu, hukće i šapuće: ,0, Bože! Bože!“ — Spavaš? — ču se opet iz sale. Ona brzo prebaci pokrivač preko. glave i ne odgovori mu. Otvorivši oči pod pokrivačem, starala se da ni o čemu ne misli. Kako bi voljela da joj se glava u kamen pretvori! Dugo je trajalo to napregnuto stanje, dok joj više i više... Dok u jednom... — Kojeto? — uzviknu preplašena. — Duva kroz prozor... Uhvatilo me u leđima! Nazebao sam! mrmlja Ivan Abramić, držeći jastuk u ru- kama. < | : < koko Poslije nekoliko mjeseca sjedio je lvan Abramić za večerom i pitao se: koga bi da uzme za kuma? Ioni žena razvukli lice kao ubiveni a srca im obamrla... Divan je već odavno na svom starom mjestu, a povišice, isto kao i prije, ni za lijek! Poslije večere uzdahnu Ivan Abra- mić i reče: — Maša, krajnje je vrijeme da razmislimo! Dosta je veći... Šta ti misliš ? Žena je ćutata. (Svršetak). —€.