Br. 62. Dubrovnik 12. avgusta 1910. God. XTX. IZLAZI UTORKOM i PETKOM Cijena je listu na godinu : Za Austro-Ugarsku, Bosnu i Herce. govinu K 12; za Srbiju i Crnu Goru K 15; za sve ostale zemlje franaka 16 u zlatu ; za Dubrovnik K 10; na p6 i četvrt godine surazmjerno. Pretplata i oglasi šalju se admini- straciji lista a dopisi uredništvu. Rukopisi se ne vraćaju. Nefran- kovna pisma ne primaju se. — DUBROVNIK POJEDINI BROJ 10 PARA Za oglase, računska izvješća i sli- čne objave plaća se 12 para po petitnom retku (sitnijeh slova). Ako se više puta uvršćuju, onda po po- godbi. — Za priposlana, izjave i javne zahvale plaća se od petitnog retka 20 para. Plativo i utuživo u Dubrovniku. Vlasnik, izdavatelj i odgovorni urednik Kristo P. Dominković. BZAV\ Srpska Dubrovačka Štamparija Dr. M. Gracića i dr. Pitanje koalicije. (Od osobe izvan uredništva). Jedna od najjačih stranaka srp- sko-hrvatske koalicije, Hrvatska Stranka Prava, zaključila je na 3vojoj stranačkoj konferenciji — kako smo već javili — da povede inicijativu za fuziju hrvatskih stra- naka srpsko-hrvalske koalicije i da se tako stvori jedinstvena stranka sa jednim programom. Došljedna svome zaključku izabrala je uži od. bor, koji je upravio poziv predsje- dništvu Hrvatske Napredne Stran- ke, da se izjavi o pitanju fuzije stranaka i da izabere uži odbor, koji će, u slučaju načelnc sagla- snosti, stupiti u kontakt sa auto- nomnim klubom. Hrvatska Napre- dna Stranka sazvala je stranačku konferenciju, na kojoj će se _ ovo pitanje imati temeljito da raspravi. Stanovište, koje će ova mlada i bujna stranka zauzeti u pitanju fuzije, nije moguće apriori odre- diti, ali se ipak može pretposta- viti, da će se izjaviti nečelno sa- glasna sa potrebom jedinstvene hr- vatske stranke, koja bi u koaliciji osa Srpskom Samostalnom Stran- kom sačinjavala politički faktor, koji je narod i do sada gledao u srpsko-hrvatskoj koaliciji. Nema sumnje, da će se jednako izjaviti i autonomni klub. | Ovim bi u glavnom i bez većih poteškoća bilo riješeno pitanje fu- zije hrvatskih stranaka, koje se danas nalaze u srpsko-hrvatskoj koaliciji. Ali da to pitanje bude riješeno konačno — a njegovo je = riješenje zbilja potrebno i za dalji opstanak koalicije vrlo važno — nije dovoljno da sve stranke budu s njime saglasne, već da se sagla- snost pokaže i u određivanju stra- načkog programa, odnosno poli- čke direktive u cilju zaštite općih interesa. A u tome baš lako da nastupe veće diferencije, što bi moglo da rasprši koaliciju i do- vede do cilja, koji je potakao mi- sao fuzije stranaka, ako je ona zbilja inspirirana ozgo. Regbi da se već sada pojavljuju dvije struje, koje se dosta razilaze u pitanju programa. Jedna struja ide za tim, da se u sporazumu s vladom ustanovi program i stvori jedinstvena stranka, kojoj bi ban Dr. Tomašić imao biti na čelu, a druga pak misli, da je kud i ka- mo bolje da se obavi fuzija u svrhu ojačanja koalicije, koja bi tek nakon izbora, na temelju svo- ga programa, stupila u pregovore s vladom, ne odričući se glavnih svojih zahtjeva. Obe su struje podjednako jake, i sada se radi o tome, koja će od njih da nadvla- da, eventualno hoće li se među- sobno razići. Kako se vidi, riješenje ovog problema stoji u uskoj vezi sa opstankom koalicije i sa budućno- šću narodne borbe. Jedinstvenost hrvatskih stranaka isto je tako va- žna kao i kompaktnost srpsko-hr- vatske koalicije. L' Union fait la force. Stoga opća težnja treba da “bude usredsređena na to, da do tuzije što prije dođe. Ali pri tome ne smije da se gubi iz vida na- stojanje viših faktora, da po što po to razbiju koaliciju, ili, u dru- gom slučaju, da je što više oslabe, stvarajući jaču, njoj suprotnu, stranku, koja bi bila pripravna slu- žiti svakom režimu. Sumnjivo veselje vladinih i njoj naklonih listova zbog akcije za: fuziju može da znači samo obično nastojanje da se stvori pometnja: u redovima koalicije. To je tradi- cionalna politika ugarske, recte mađarske vlade. | Ne volimo da se zanosimo ni za kakvim radikalnim programima, koji ne stoje u suglasju sa mogu- ćnošću -svoga ostvarenja, ali se bojimo, da naglo skakanje za pro- blematičnim uspjesima ne dovede koaliciju do pitanja njene egzisten- cije. Ban Tomašić zaigrao s njome igru, sporazumno sa ugarskom vladom, a ma ko da je na čelu “ugarske vlade, ne može da dA garancije, da će se njen politički pravac slagati sa interesima Hrvat- ske. Ne sumnjamo *u patriotizam koalicije, i baš stoga bi nam bilo žao, kad bi došla do oslabljenja ili do potpunog raspada. Drskost bana Tomašića, kojom je prekršio ranije utvrđeni pakt, bez sumnje po nalogu ozgo, naj- bolje dokazuje, što je on kadar da učini i koliko se koalicija mo- že da osloni na njegova sumnjiva obećanja. Ujedno pak može da služi kao memento, sa kakvom opreznošću mora koalicija da ude- šava svoje držanje i da riješava unutrašnja svoja pitanja. Koalicija ne može i ne smije da pokloni Tomašiću potpuno povjerenje, jer je on, par excellence, izgubio na to svako pravo. Prilike su u Hrvatskoj i Slavo- niji sada manje određene i jasne no ranije. Naša javnost s nestr- pljenjem iščekuje da se one što prije razbistre i da pri tome koa- licija izađe čila, snažna i spremna na rad i borbu za one ideale, koji su joj i do sada bili pred očima. L H3 CpGuje. (Ip2osuucku odnocu Pycuje ca GankancKkumM OpowasaMa. — Ysoljewe y scusoiti ilp2osuH- CKO2 y208opa ca Ayciipo-YeapckoM. — H380- hee Zakona o Pa0wama. — IIpojekil 3a- KOHa 0 uwidamilu). Ilocauje mocjere Kpasa [lerpa u Kpaa Čepuunauna y Ilerporpany ONaxka Ce HECyMIbHBO Beha maiwa y Pycuju npema oguocuma Pycuje u 6an- KaHCKHX IpxaBa. AKO Gu Ta rmaxiba uma zorie na Pycuja okpeHe cBojy NOJIHTHKY CA +KAJIeEKOTF HCTOKA HA GJIH- xu, CaJIKaHCKA NOJuTUKA Gu noGuma jetuy onpeheny 60jy u_uBpCT OCJIOHAII. Paz mjepojaBuux (akropa ua 36/u- xetby Pycuje ca BankaHoM mouehe IIpBO Ha EKOHOMCKOM IIOJ6Y, BACIIOCTA- BJbAIb€M HOBHX TPTOBHHCKHX OJIHOCA ca GankauckuM upxaBsaMa. Heko BpH- jeme ce yTHIIAO TJIAC O EKOHOMCKOM 36/imwxaBaiby Pycuje u GarkaucKux Ip- xaBa, agu je najsan nociuje zyror IperoBapaiba y TPprOBHHCKHM H TIOJIH- THUKHM KPYFOBHMA, CNOpa3yM MIIAK nocrurnyr. Ilo jemuom Te1erpamMy, ua- peljeno je nocnanunuMa_y Beorpany u Coduju za nouuy pau ma cxranaiwy HOBHX TPpFOBHHCKHX yroBOpa. Harjena na he zo kpaja oBe roje Guru 3a- KJbYU€HH HOBH TPTOBHHCKH YFOBOpH u3Mety Pycuje, Cp6uje u Byrapcke. #* * Hako je nocitmje Nyror HeyroBop- Hor crawa_uameljy Cp6uje u Aycrpo- Yrapcke u nocauje garaHHx H MYUHHX nperoBsopa najšaji 34K/bYU€H TPFOBHH- CKH yTOBOp ca Cp6ujoM, yroBopHo Craibe ce Hehe mMohu BacpocraBuTH 6p30. Ha npBoM mMjecry, yroBop ce nperpeca y cjenuuuama aycrpujekor u yrapckor kaGuneTa, rjije He MOpa /10- Guru nornyHo ogo6pewe. 3aTuM, u ako Llap moe 6e3 mapaMeHTa Tpro- BHHCKH yFOBOp A ycBOju, MOpa ce 4eKATH HA HAIIY CKyNLITHHY ZA ra ycBoju. Ilo cBoj npuluuu, Cylehu nupema uBpcroj Behuuu BlajuHoj, yro- BOp he KPO3 Haly CkyrniuruHy npotiu. MehyruM Huje usBjecuo za he u y Aycrpo-Yrapckoj Guru ycBojen, jep, KAO INTO je mo3HaTo, arpapuu Boje CTAJIHO__6OpGy NPOTHB TPTOBUHCKOF yroBopa ca Cp6ujoM, u ako Meco y Aycrpo-Yrapckoj jako nockyrubyje. Ilomro he yroBop zo cBora cryrmaia Y 2KHBOT HMATH JA ueKA HajMAIbE jOLI HEKOJIHKO MjeCelu, TO Tpe6a Hua jeceH OUEKHBATH BPJIO BCJIHKY OCKY IMI H noBehawe uujee meca y Aycrpo- Yrapekoj. z Kao iro je noauaTo, Hapozua CKym- iuruHa je y noc/beniwoj cBojoj cecuju ycBojua 3akoH o Paju»aMa, a Kpasb ra Beh camkuuoHucao. 3akoH o Pa- JibaMa 06yxBara 160 umanoBa. Y Tux CTO LICCET HIAHOBA CAJIPIKAHE CY MHOFE ycTaHoBe Koje Hali EKOHOMCKH 2KHBOT zo cau muje nosnaBao. Jenua “oj naj- Baxuujux ycranoBa koje crBapa 3akOH o Pajuwama jecy uuuiycrpujeke, saHaT- CK€, TPFOBauK€ MH PAJIHHUKE KOMOpEe uuju je rgaBuu 3azarak ynanpeteie ogroBapajyhux rpaHa npuBpeje y 3e- Mi/bH. Y MHHHCTAPCTBY HapOJHE NpH- BPCNe UHH€ CE BCJHKE NpuNpeME 34 yBOljetbe y uBoT 3akona 0 PajubamMa, Tako Beh je u3BpinieH 4360p NpuBpe- MEHHX _ UJIAaHOBA Nnojetuuux KOMOpa. TpeGahe jom usBjecio Bpujeme za npolje na za ce 3akou o Pajuwama nouue y noTnyHocru na Bpinu, jep ou uHAyTyPHILIE UHTaB jenaH HOB &€KOHOM- CKH CHCTEM. #K Beorpajicka turaMna Horupaja je na je OGpa3oBana KOMHCHja 34 CaCraB/bA- ibe TIipojekTa 34KOHA O uraMNU KOju Gu Tpe6azo ua jeceu npeji CKyniuTuHy u3suujeru. OBa Bujecr je usa3Bana He- TauHa Tymauewa na je Bnana uamjepna ma HOBHM 34KOHOM O fiTAMIIH orpa- HHUH C106O/Iy INramne. MetjyTuM, KaKO CMO OGaBuHjelireuu, HOBHM 34KOHOM 0 NITAMIIH HJIe Ce HA TO La Ce Cy36ujy NoueTuu nopuorpadcke Jureparype y Cp6uju u nperjepano ynapawe Ha JIu- uHOCT H NOpOlHUy FpaljaHa, oz uera naTH cBaka iuraMna. Ilo HamemM MH- HIJb€IbY, TAKBA OTpaHuueiwa Mano he NnoMotiH za Ce uurHe HuBo cpneke turaMne, jep My Kopjeu uuje y 3aKo- nuMa Beh y HapaBuMa, #_noKJe ce oBe NOCIbEJLbe HE IHTHy norpe6no je 06a- 3PHBO NPHCTyIlaTH CBAKHM OrpaHuue- IbHMA. Kac. Kulturkampi u Španjolskoj. Vlada Canaleasova čvrsto je odlu- čila da do kraja sprovede svoj anti- klerikalni program. Odlučno stoji na stanovištu, da će s njime pasti, ali“ od njega da ne će odstupiti. -Pošlje- dnja nota, koju je ministarstvo Ca- naleasovo upravilo Vatikanu, izazvala je buru u klerikalnim krugovima. Španjolski klerikalci digli su graju i na sve strane razvili žestoku agita- ciju, buneći narod protiva današnje vlade. Ali to ni najmanje ne buni Canaleasa, kao što ga nije bunila ni najavljena manifestacija u San Seba- stianu, koja je nenadno bila otkaza- na. Suprot klerikalnim prijetnjama Canaleas je postavio silu, a sila Bo- ga ne moli. Španjolskim klerikaleima dobro je došao pretedent na španjolski prije- sto Don Jaime Burbonski, kao što su i njemu dobro došli nezadovoljni klerikalci. Ali ta veza može samo da štetuje klerikaleima. Danas je sva vojska i gotovo cio narod uz svoga kralja. Sva nastojanja sa strane mo- gu samo da oteščaju položaj prista- šama pretendentovim. To se već sada opaža. Vođe nezadovoljnika i svioni koji stoje na stanovištu protiva da- našnjeg kralja pohvatani su i poza- tvarani. Ipak klerikalci tjeraju svoju, mi- sleći da će svojim prijetnjama prisi- liti vladu na popuštanja. Propovije- daonice i crkve pretvorene su u po- litičke skupštine. Čak neki popovi idu tako daleko da telegrafski pozi- vaju — valjda u duhu Hristove na- uke! — na dvoboj ministra predsje- dnika Canaleasa. Ko će iz toga dvo- boja izvući batina, nije teško pogo- diti. Vlada, u toliko, misli na naj- energičniji način stati na put zlo- upotrebama crkve i propovijedaonice. Međutim dolaze vijesti, da se vlada Canaleasova ozbiljno nosi mišlju, da sprovede rastavu crkve od države po uzoru Waldeck-Rousseaua u Fran-