Br. 32. God. XX. IZLAZI SVAKI ČETVRTAK Cijena je listu nu godinu: Za Austro-Ugarsku, Bosnu i Her- cegovinu K 12; za Srbiju i Crnu Goru K 15; za sve ostale zemlje kruna 16; za Dubrovnik kruna 10; na po i četvrt godine surazmjerno, Pretplata i oglasi šalju se admini- straciji lista a dopisi uredništvu. Rukopisi se ne vraćaju. Nefran- kovna pisma ne primaju se, DUBROVNIK Dubrovnik 10. avgusta 1911. POJEDINI BROJ 20 PARA Za oglase, računska izvješća i sli- čne objave plaća se 12 para po petit retku (sitnijeh slova), Ako se više pula uvršćuju, onda po po- godbi. — Za priposlans, isjuve i javne zahvale pldća se od petitnog retka 20 para. Plativo i utuživo u Dubrovniku. Vlasnik i izdavatelj Kristo P. Dominković. Odgovorni urednik Ermeneđildo Job. Srpska Dubrovačka Stampariju Dr. M, Oracića i dr. Organizacija Srba na Primorju. lI. Do parlamentarnih izbora 1907. godine imali smo prividno dobru or- ganizaciju. Tada su joj se temelji uzdrmali, i ona'se po tome vrlo brzo srušila. Pokušalo se doenije da se ponovo podigne, ali ne na novim so- lidnijim temeljima, i — pokušaji su, logično, ostali bez uspjeha. Temelji stranke nijesu ni prije bili najsoli- dniji. S toga se i srušila zgrada or- ganizacije, čim se o2g# jedan kamen skinuo. Što se dotle održala, treba pripisati lakom pritisku ozgo, a ne otpornoj snazi i izdržljivosti ozdo, jer te otporne snage nije nikako ni bilo. Izgleda nam, da uz mnoge druge, kud i kamo jače, i ovi razlozi govore za to, da treba početi iz osnova, da prije svega treba postaviti dobre i “solidne temelje, koji neće popustiti ni onda, kad se na organizaciju na- vali težina samovolje. Bistem rada pokojne stranke bio je prividno i s formalne strane dobar. Pogrješan je bio u tome, što se su- ština i primjena njegova nije podu- darala ni sa pravima ni sa dužno- stima ni sa temperamentom ni sa karakierom ni sa prilikama Srba na Primorju, a u tome je baš i ležala sva opasnost za organizaciju, pa nije čudo što je doenije i snašla. Da budemo malo konkretniji i realniji. U Spljetu se prije sedam godina sastala skupština delegata iz cijelog Primorja. Delegati su birani slijepo. U Spljet su došli bez potrebnih in- strukcija. Mnogi sa znatnom dozom ratobornosti. Skupština se otvorila. Počelo se da radi, i to da se radi žurno, hitno. Skoro svi delegati su jedva čekali da što prije, od- mah, svrši. Pred očima je malo kome lebdila dobra organizacija. »Daj da se svrši; ma kako, samo da e svrši i da idemo svojim domovima!“ to je jedina parola, koja je stalno brujala po fojeru spljetskog pozorišta. Nekoliko nesumnjivo čestitih Srba podnijeli su skupštini na pretres pro- jekt organizacije koji je bio marljivo sastavljen, ali tako marljivo nije bio od skupštine ispitan. Projekt je bio prividno dobar, upravo vrlo dobar, a ljudi, čije je on djelo, predsta- vljali su opravdan avtoritet. Zato je projekt aklamacijom bio primljen. On je bio djelo dobrih političara i još boljih poznavaoca srpskog pitanja ali, izgleda, ne dobrih poznavaoca Srba na Primorju, njihovih mana i njihovih vrlina. Posljedica je bila ta, da se poslije tri godine pojavila takva rupa, da je jogunstvo pojedinaca mo- glo tu da svija svoje gnijezdo, gdje se izlegao opšti haos, ne voljom na- roda, nego samovoljom pojedinaca, Odbor sedmorice mora sve ovo imati pred očima i prema tomu u de- taljima precizirati dužnosti pojedinaca prema zajednici, osobito u onim mo- mentima koji su uvijek bili polazna tačka intriga i rušenja organizacije. Da nije bilo izbora za parlamenat, dalmatinski sabor i za općine, uvje- reni smo da se ne bi bila pojavljivala ni dizorganizacija. I zato takvim mo- mentima treba posvetiti osobitu pa- žnju, i stvoriti takovu unutrašnju vezu, da u svakom od tih slučajeva organizacija bude pošteđena od po- tresa, Unaprijed treba suzbiti pre- tensije pojedinaca na položaje te ih svesti na pravu i istinsku volju na- rodnu. Pođimo dalje. Centralni odbor stran- ke nije bio izraz volje narodne. , On je svoju volju namećao i ondje gdje je trebao da se povinuje volji zaje- dnice. On je bio ne samo ekzekuti- vno nego i legislativno tijelo_u naj- širem smislu ovih riječi, a mjesni odbori su bile ekzekutivne ekspozi- ture centralnog odbora. Skoro nikada nije centralni odbor pribiruo podatke o stanju i raspoloženju mjesnih od- bora, kao što opet ni mjesni odbori nijesu to činili prema narodu. A to unaprijed treba izbjegavati, Centralni odbor ne smije biti forum za zado- voljavanje ličnih ambicija. On treba da bude centar našega života, u koji se koneentrišu krvne arterije cijelog naroda. On treba da bude kormilar narodne lađe i da njome upravlja ne po svojoj volji nego svojom vještinom po volji narodnoj; on treba da bude centar rada, centar iz koga će se nad- zirati opšti rad, iz koga će izvirati inicijativa za rad. Prema tome mora vrganizacija precizirati do detalja du- žnosti i prava centralnog odbora, i mora ga tako formulisati, da njegov opstanak ne bude isto što i opstanak cijele organizacije, i da o volji jedne osobe ne visi cijela zgrada; treba izbjegavati i potpuno _ izbjeći mogu- ćnosti haosa u slučaju da se to pro- htije ovome ili onome članu odbora: u cilju da zadovolji svoje lične pro- htjeve ili da izvojuje satisfakciju svo- joj povrijeđenoj sujeti.; Isto to, ali snekom klauzulom vri- jedi i za mjesne odbore. Šta su bili, šta su značili, šta li su vadili dosa- danji mjesni odbori? Ništa i potpuno ništa! A oni baš moraju biti najva- žniji i najaktivniji faktori stranke ; oni moraju biti spona između cen- tralnog odbora i naroda; preko njih centralni odbor treba da saslušava i u nekoliko reguliše volju naroda u pojedinim mjestima prema opštoj vo- lji i potrebi; oni treba da razvijaju rad u narodu, da narod poučavaju, osvještavaju i da ga informišu o op- štoj situaciji; oni treba da vode po- pis sviju onih koji pristaju uz orga- nizaciju, da čuvaju i centralnom od- boru podnose izjave pristanka pra- vnih glasaša sviju kategorija, kako bi centralni odbor znao, s kakvim materijalom može u izvjesnim slu- čajevima računati i raspolagati; oni treba da, bar jednom mjesečno, ali obligatno, okupljaju narod, ispituju njegove želje i potrebe i dostavljaju ih sa konkretnim predlozima nadle- žnom forumu na dalju proceduru, jednom riječju, oni treba da budu ono što su, recimo, za centralnu vladu podređeni organi, samo s tom razli- kom, što njihov cilj ne smije da bude drugi sjem dobro narodno, i što ni u kom slučaju ne smiju da svoje dužnosti stave izvan granica savršeno demokratskih postulata. Na ovaj će način i pojedinci pra- vilnije razumjevati svoje dužnosti i svoja prava i nastojaće da se što čvršće vežu za zajednicu, a centralni će odbor biti u svemu dobro infor- misan i moći će da razvije svoju akciju u svim pravcima i uvijek sa- glasno pravim narodnim interesima ; na ovaj će način i poslanici lakše moći da razviju svoju poslaničku akciju; na ovaj će način poslanici rade ulaziti u narod i davati računa — to mora biti obligatno i uz cijenu položaja — o svom djelovanju i ispi- tivati narodne potrebe; na taj će na- pokon način srpska stranka postati stranka rada, ozbiljnog i pametnog rada, stranka sa dušom živog i ispra- vnog Srbina, stranka kakva nam je neminovno potrebna. Doduše, sve ovo ovisi o volji po- jedinaca, jer bez volje i energije onih koji dođu na vrhove stranke, sve će ostati kako je i do sada bilo. A ta volja treba i mora da se razvije. Nju treba predvidjeti samom organizacijom i svakoga ukloniti, snagom određenja stranke, s mjesta na kome je, bez obzira na njegov položaj i na njegov »prošli patriotski rad“, Time će se doći dotle, da će, na kraju krajeva, , biti rada ozgo, i to pod presijom određenja i volje ozdo, iz naroda. Ne vjerujemo da se neće nikako moći naći ljudi spremnih i voljnih da rade. A kad narod bude vidio rad i plo- dove toga rada, on će rado prinijeti žrtvu na oltar zajednice. Naš je narod, kao takav, čestit i požrtvovan, samo treba da ima ljudi, koji će ga redo- VNO 0 švemu izvješćivati i u momen- tima, svakako zgodnim, podsjećati ga na dužnost. O tome smo se u neko- liko prilika osvjedočili a naročito o tome, da narod ne učestvuje u mno- gim opštim poslovima samo zato, što o njima nema ni pojma; što ga nje- govi ,istaknutiji“ ljudi nijesu nikada tačno i pravilno izviješćivali, i što su ga samo onda tražili, kad je trebalo da on prinosi žrtve. Ne treba ići da- leko za primjerima. Dosta je svestrano osvijetliti učestvovanje narodno u ra- znim izborima. A, najposlije, i nama se dosadio ovaj mrtvi: patriotizam, koga znamo radi lične reklame di- gnuti na veliko zvono, a kamo li se neće dosaditi narodu, koga smo sva- kom prilikom cijedili, varali i slijepo vodili kud nas je bila volja i kad nam je to konveniralo. DA, radimo i učinimo nešto za na- rod, pa ćemo u njemu imati energiju koja će rušiti i podizati sve kako opšti interesi budu zahtijevali B. , IIncmo _u3 CpGuje. Jaopancka xwepesnuua. — Iloxoda Kpa»a ITeinpa. Y Beorpauy, 5. aBrycra. OBux nama u3Bujecruja je Brana Typcke Hunepuje Bnany Kpa;beBuHe Cp6uje na je sak/;byuura u IoTIIHCajra ca jenuomM paHuuycKOM TpyrnomM yroBop 3a NpoyuaBaie Tpace JaupaHcke xe- sbe3HHuE, u na je, y rvaBuom, yčBojen npojekr Koju je npejarana Cp6nja. BAKI6YHEIBEM OBOT YFOBOpA yIIIO je murawe JanpaHcKe KeJbesHHie y dašy NpakTHUHE OCTBAPJBHBOCTH; OHO noOuja Tum Behy BaxHOcr, umro je yjenuo onGujeu_aycrpujeku npojekT Tpace YBau-MurpoBuna, llaBuo je To Guno Kan ce NpBH ryT OTBOPHJIO OBO IHTAHE€, H mMHOrO je NporeKJIo BpemeHa oK je no6uno pe- alaH OCHOB 34 CBOjY H3BCJUBHBOCT. Mucao o rpanu Jaupancke kejbe- 3uule, Koja 6u_Cp6ujy uunupekTHO u3BeJra Ha MOpe, u _KOja Gu je ocno- GOJIMJIa EKOHOMCKE 3ZABHCHOCTH OJI Aycrpuje, nomukna je y Ilerporpany npuje Bune oz uBajieceT rojiuua. H- HuUujaTOpH u TBOplH TOra npojekra jecy onnamibu cpncku nocnanuk y Ilerporpany u jenau on Haj jauux ca- NANI6HX CPNCKHX NOJIHTHHAPA M IP- »KaBHuKAa r. Hukoja Ilamuh u uinxu- ibep r. J, II. Ta6ypuo. Hum je mucao rpaljeina OBE KEJBEBHHILE IIOHHKJIA, H3- renaso je ua he ce OiMax OCTBApHTH, jep ce sa iwy najBume Guo 3ayseo PycKu_uap Anekcannap ll. Ho, ycben H3BJeCHHX YHYTPANIHHX NOJIHTHUKUX upunuka y Cp6uju, Koje cy ce pa3Bujre 43 CNOJbAIIbET yTuNAja Ha WITEeTy py- CKOr npecraxa, muraie je 6uno oj- JIOXKEHO, H KAL TOJI CE MOHOBO noja- BIbHBAJIO, a nojaBibuBAJO ce yBujek PycKuM yTunajeM, uaunasujio je na Ynopno nporuB;eeise Aycrpuje, Koja je y iberoBy ocrBapeiy rJenaja, cBa- KAKO € pa3J/10r0M, CIIaGIbeIbe CBOF npe- cruwa ua BajkaHy u rpuan ryGurak y NOorneny CBOjux TproBuHcKux Be3a. Tom nporuBJbeiy Aycrpuje Tpe6a npa- NHCaTH IUTO JaupaHcKka eJbesHuua uuje MHOTO pauuje ocrBapena. AKO je OBO nuTawe yuuio y da3y NpaKTH4H€ OCTBADJBHBOCTH, Tpe6a, y NpBOM Pe1y, 3AXBa/IHTH NMoguTuukoj YMjeTHOCTH_CPIICKHX IpxaBHuKa, Koju Cy Cp6ujy u3Beju 43 Hekananiwer oxaoca u nanu joj kapa«rep ojviyuuor dakTOpa mupa, peza u HalperTKa Ha BajikaHy. A, OHza, aKO He Y NIpBOM Pely, a OHO CBaKaKO niperexuuja 3a- Ciyra, INTO je OBO muTawe 1o6uo peajtuuju KapakTep, npunana Pyeuju, Hranuju, Enrneckoj u panuyckoj, KOje Cy OBO IIHTAHE Y3€16 KAO NHTA- be CBOj4X HHTEpeCa, M WTO Cy 3a IB€TOBO OCTBApeie yroTpe6ue npema Typckoj MHOTO M MHOTO jada cpezerBa HO WTO Gu TO MOrNa Cp6uja yuuuuru. PpaHuyckumM KanuTaJIuMa u HECYMIbH- BOj NIPENPEJeHOCTH CHTJIECKHX IHNJO- MaTa, NOMATAHHM NuNJIOMaTHjOM pan- uycke, Pycuje u Hranuje, ocna6ibene CY HHTpHT€ 4 nporuBHocru Aycrpnje, TaKO ZA y nocibejube Bpujeme Typcka Huje MHOTO CMjela NpOMHIIJBATH, KOME he ce npuBoJeTu uapcTBy. 3aTo oBaj Canalui»u ycnjex _ Cp6uje uma BenuKu NOJHTH4KH 3HAuaj, y TOJHKO BehH, IUTO OH HE IIpeucTaBIBA CaMO ycnjex NOMEHYTHX CMJIA, HETO M TEXAK NOpa3 »Dranga“. JaupaHcKa XEJBe3HHLA HMAhe moue- THY TauKY KOZ PapyjeBua, ua oGaju DyuaBa na ucrounoj crpauu CpGuje. Ty he ce, mo cBoj NpuIuuu, NOLHTHYTH MOCT PAJH BE3€ Ca PYMYIĆKHM 2KQJbE- 3muuaMa. On /lyuaBa he uhu nonuHoM TuMOKA, CPIICKOM CTPAHOM TIopeji cpri- CKO-Gyrapcke rpauuie, u Be3yjyhu Huu uhu he «pos Tipokyn/ee zo Mpnapa ua CPIICKO-TYPCKOj FpaHHLH. Onarne he uhu npeko Tipuwmrune, Tipnspena, nozuHom Jlpuma u Ile6pa Ha Mary go Can BoBanu nu Merya, noTuuyhu u Ckanap. Csa je Ipuauka na he ce jean kpaj onBajaru u cna- jaru upuoropcku Bap. OcrBapetwe Jaupancke xe/esuute HMA OTPAMHO IIOJIHTHUKO H EKOHOMCKO 3Hauei»e 3a CpGujy u Typeky, a uuje 6e3 BEJIHKE BAXKHOCTH HH 34 PymytbcKy u Pycujy. AkO Gyne BesuBaTu UpHO- ropcku Bap, umake u 3a LIpny T' opy BeJuKH 3Hauaj. IlosuaTo je KkonuKkO je CpGuja Guma mukanupana o Aycrpuje, u aKO je HOPMAJIHOCT H INTO Beha ME- HhyCOGHa NONyCTJBHBOCT y TPFOBHHCKHM OJIHOCHMA GHJIA MHOFO noTpeGuuja Aycrpuju uo CpG6uju, umro je noka3a0 LApHHCKH paT #3 Kora je Cp6uja usa- NIJIA E€KOHOMCKH OjauaHa u eMaHtiuno- BAHA, M IITO jou 6o0/be goka3yje ca- nauiie crate, Koje Aycrpujy 1oBojiu y nonoxaj Koju je nomuayje. Jep ura APYTO HETO IOHHKEIE MOE 3HAUHTH dakarT, na je Aycrpuja NpuMOpaHa MOJIHTH Cp6ujy za npuMmu « 3HAIby XKEJBY O YBO3y MECA M CTOKE NpekO YTOBOp€HOT KOHTHFEHTA?! IIpuje, za- KILE, EKOHOMCKO-IOJIHTHUKO yujeHHBa- ie, a Cala 34nomaraie! IlIra KO cuje, TO H abe. TlogusameM JanpaHcKke eJbesHHile Cp6uja ce nornyuo ocnoGokaBa yTH+ naja Aycrpuje, ocno6ohaBa ce cBake CKOHOMCK€ H CJbEJICTBEHO NOJIHTHUKE 3aBHCHOCTH. OBOM X€.be3Huuom Cp6uja ' H Jpyre 3auurepecoBaHe GaJiKaHCKE 3eM/be 1OGHBajy cBOjuM NPOK3BOJLHMA HajOJMKH M343 HA BEJIHKA EBpONCKA Tpxuiura. A 3a Typecky, ako je csjećna NpaBe ONacHOCTH, OBA IKEJbE3HHILA MMA BEJIHKO CrpaTerujeko 3Hauetbe. 3a Py- Cujy Oda uma 3mauewe u BaxnocT y TOME HITO IbeHH jYXHH H CPEJLH Npe- ljem noGuBajy 3a XHJbajy Bpcra Kpahy B€3y ca jyxHomM Hranujom. CBu jyxuu CnaBeuu_mopajy ce pa- noBaTu_oBome ycnjexy CpGuje, ue To- JIHKO C TOTA, LITO I»uME Cp6uja MHOFO LOGHBA, KOJIHKO C TOTA, HITO OCTRA: peie Janpancke eJbesHuue omerTa: ,Drang nach Osten“, wuro' MY, TaKO “peku, ca6uja porose y rnaBy. 3aro u' MH, KAO jenaH orpaHak |yrocnaBeHickor! mJeMeHa, NosupaBsamo ycujex mane CpGuje, rajehu_Tonne ee na WuqTo npuje Gyne nornyu u za ce nporerne Ha _CBa OHa nuTawa, ua koja je ,Drang“ pa3janno cBoje norane UEJBYCTH. Roko Ilosnaro Bam je, KaKBy je osnuje 6ypy y cBoje Bpujeme uaa3Baza Bujecr O noxozu Kpaa Ilerpa Llapy u Kpa- "6Y Ppawu_Jocuny y Bynumneniru. HecymwuBo je cana, na je Ta Gypa HMAJA MA H HajMatH yrunaj Ha OJa- rabe noxoje. Heku cy ua« upa, ma je noxona yomure orkasana 360r GojasHu na ce He monosu nenpujarka jasua kpuruka, Kojy je HeMoryhe cnpu- jeuuru. Cpncka iuramna ora je euep- THHHO yCTAZA NPOTHBY NOXOJIE, H TEK OHIA, KAR CE CpNCKA IITAMIA CaCBUM OKOMHA Ha CpNcKe zpxanuuke, Koju, NO IBEHOM MHLIJbEIY, HMjeCY BOJHJIH Pauyua 0 ocjehaiuma cpncxor uapoza, ycTana je Mahapcka u IUBANICKA LUTA ,1ta, Za NA H3pa3a CBOMe HeF010B4iby, He 360r nucaia Cpneke iuramne, wuro je Y HCTHHy GH/O, HerO, TOGOXE 360r CAME NOKOJE. AJIH Ce H3 IBHXOBA HiH- CAibA OJIMAX MOTO BHIJETH, na uM Ta noxoza He 6u Guma uenpijarua, u na uM Hehe. Guru nenpujarna ako ce »uayhe jeceuu usBpuiu“. MH cana ke. HM C€, H3TJENA, IKEA MCITVHHTH. AKO CMO NoGpo uu opuucanu, a NpxuMo na jecmo, Kpam Ilerap he jom ose jećemu noxoguTu Llapa u Kpamsa pay Jocuna: To je neh y- TBpijeHo, cao Huje yTBpheno rnje he TO Guru. Ha no6po ynyhenux H3BOpa nošnajeMo, na,aycrpujeku Buiuu KPY- TOBH XOH€ NO IHTO NO TO na CacTAKAK He Gyne y npecrounuu momapxnje nero Y »METponoJuH“ Yrapcke, y Bynumne- lUTH, H TO CAMO C TOTA, IA Ce CaCraHKy NA KAPAKTEp HMKE K/ACE, AKO HX no KNACAMA MOXEMO PA3BpPCTATH. Pacnu- THBAJIH CMO CE O TOME y OBZANIIBHM NOJIHTHUKHM KPYTOBHMA H NOGHNH CMO oGaBujetirewe, Koje nocra yraphyje Bjepozocrojuocr NpoTypeHux r/acoBa. M ue camo TO! Y ceuma nozuruukum KPYTOBHMA OBJALIIBHM cMaTpajy To YBpenoM u Goje ce za nporuB Tora NOHOBO yCTaH€ NpecroHHuKa iuramna. OBIEe HuKO Huje nporuBaH, za Kpa Ilerap noxoju Llapa 4 Kpava pay Jocuna, ma na 6u €e Malo Hanno KOju Gu TO pajrocuo NO3EPABHJIH, IH CBH, aMA CBH HETOJlyjy M Npu camoj nomMu- CIH, IA Ce NOXOJA H3BPIIH CA TEHNEH- uujoM «oja 6u Guna na IITETY yrjeja Cp6uje. Mu 3HaMO u TO, za HEKH, KOjuMA Ce H€ MOXE u He Cumuje ocno- PABATH IATPHOTH3AM H CpGu3aM, u3 1OGPO CPAHYHATHX NOJHTHUKKX pasnora XKEJIE JJA CE NOXOJA H3BPUIK LuTO npuje, A/IH, € HCTHX NOJIHTHUKHX pasnora, ue ee na TO Gyue y ByuuMnewrTu Kero y Beuy. Ouu He xene na To Gyne y ByuHMneWuTu Hu € Tor Pa3Jora, iwuro Cy uudyTcKO-Mahapcku NIHCTOBH, KAJ je Guma ongoxeHna npBo6uTHa noxoza, Ha uajemjenuju HauuH, Ha ,HauHH KO- juM Ce He CNyXe BacnuTaHu u npu- CTOjHH BY JIH, Ge3063HPHO Bpujebanu CpGujy u cBuMa uparor CyBepeHa — Kpama Ilerpa. Ha naume nurawe, na gu MOXe Ia Ce u3Mjenu Mjecro y carnacnocru ca CPIICKHM 3axTjeBUMA, OLTOBOPHIIE HaM CBH: ,He caMO na MOE, Hero u MOpa, aKO rocnoja y Beuy He eje zra cpn- CKH HApOJL Herolyje u 36or ose no- xole, jep — ou Bonu u CBora Kpaba H cBoje zocrojanerBo !“ Nyryuxu. _- Policajske veksacije U Dubrovniku. Zastupnici Juraj Biankini i drugovi Prikazaše u gjednii dne 29. jula 1911. zastupničke kuće u Beču na ministra unutarnjih posala grofa Wiekenburga ovaj: upit: > Preuzvišenosti! Što se od nekoliko Vremena događa u Dubrovniku ga: fo