a Br. 34. Dubrovnik, 22. avgusta 1912. God. XXI. IZLAZI SVAKI ČETVRTAK Cijena je listu na godinu: Za Austro-Ugarsku, Bosnu i Her- cegovinu K 12; za Srbiju i Crnu Goru K 15; za sve ostale zemlje krouna 16; za Dubrovnik kruna 10; na pd i četvrt godine Surazmjerno, Pretplata i oglasi šalju se admini- straciji lista a dopisi uredništvu. Rukopisi se ne vraćaju. Nefran- kovna pisma ne primaju se. — DUBRO NIK POJEDINI BROJ 20 PARA Za oglase, računska izvješća i sli- čne objave plaća se 12 para po petit retku (sitnijeh slova). Ako se više puta uvršćuju, onda po ci- jeniku. — Za Li rang izjave i javne zahvale plaća se od petitnog retka 20 para. Plativo i utuživo u Dubrovniku. Odgovorni urednik Antonije Benussi. Vlasnik i izdavatelj Kristo P. Dominković. Srpska Dubrovačka Štamparija Dr. M. Gracića i dr Srbija i Bugarska. Beograd, 18. avgusta. Ima pun mjesec dana kako se krož evropsku štampu, naročito kroz pariski ,Matin“ provlači vi- jest o nekom savezu, ofanzivnog i defanzivnog karaktera, između Srbije i Bugarske. Kad je ono ,Tan“ prvi o tome donio vijest, stvar je i sa srpske i sa bugarske službene strane odsudno deman- “lovana. Ali se ipak i poslije toga, ova vijest često javljala, dok u posljednje vrijeme nije jače no ranije izbila. Izvjesne pojave po- državale su i kod nas mišljenje, da nečega mora biti, ma da ni- jesmo mogli vjerovati u posto- janje saveza, a često smo razmi- šljali i o tome: da li nema i _va- tre, gdje se dim u tolikoj mjeri javlja !? Međutim, stvar se počela sve više razbistrivati. Austrijska štam- pa, inspirisana vjerojatno sa beč- kog Balplaca, zauzela je poslje- dnih dana stanovište kao da sa- vez zbilja postoji, i stala balkan- skim državama dijeliti lekcije, koje riječito govore, da odnosi između Srbije i Bugarske nijesu austrijskoj diplomatiji prijatni, drugim riječi- ma: da je zbliženje između Srbije i Bugarske dobilo mnogo intimniji karakter. Pod uticajem toga, u punoj smo se mjeri zainteresovali za ovo pitanje i upotrebili smo sve što smo mogli da saznamo pravu istinu. Juče smo se sastali sa dvojicom uglednih političara, kojima je od- nos između Srbije i Bugarske u detaljima poznat. Razgovarali smo s njima o mnogim političkim po Srbiju vitalnim pitanjima, i kao slučajno, prenijeli smo razgovor i na ovo pitanje saveza između Srbije i Bugarske. Jedan od njih, odgovarajući na naše određeno Pitanje, kazao nam je ovo: ,Ne mogu negirati srdačnost i intimnost odnosa između naše zemlje i bratske nam Bugarske, ali smijem kazati, da savez, kakav nagovje- štavaju listovi, do sada još nije uglavljen“. — Dakle ipak postoji nekakav Savez? — upadosmo brzo u riječ. — Rekao sam, da savez, ka- kav nagovještavaju listovi, nije u- glavljen. Time nijesam kazao da ne postoji nikakav ugovor između Srbije i Bugarske. Naprotiv nešto Postoji. Postoji, recimo, Entente Cordiale, i to će se, nadam se, u najbližoj budućnosti pretvoriti u Savez. Naši su interesi prema ino- Stranstvu identični. Ako postoje kakve interne diferencije, njih će uviđavnost jednih i drugih politi- čara otkloniti ili bar njihovo rije- šenje odložiti. Sada nije vrijeme, da se gubimo oko tih pitanja. Spoljašnja situacija je i za jedne iza druge teška i opasna, i mi smo u prvom redu pozvani da udruženim silama štitimo zajedni- čke interese, a kako ćemo rašči- stiti međusobne diferencije i od- rediti granice između posebnih in- teresa, to je stvar, oko koje sada ne smijemo trošiti svoju snagu. Svere zasebnih uključene. su u sveri zajedničkih interesa. Pozvani smo sada da branimo zajedničke interese. Kad ih obranimo, lako ćemo se pogoditi šta i dokle je čije.“ Nas se malo tiče u kakvoj je formi uglavljen sporazum između Srbije i Bugarske. Po vašim rije- čima on postoji. To je lijepo! Samo vas molimo za još jedno pitanje: da li taj sporazum ima apsolutnu obveznu silu u primjeni na vojnu snagu, i da li je ofan- zivnog i defanzivnog ili samo de- fanzivnog karaktera? — Hm! Čudni ste vi u ova- kvim prilikama! — uskliknu inter- vjuisani političar i slatko se na- smije. — Ja vam nijesam katego- rički kazao ni da postoji kakav pisani ugovor, a vi već tražite da vam kažem njegovu sadržinu. E, pa dobro kad hoćete, ja ću i to da vam kažem. Ako postoji kakav ugovor čisto političke pri- rode, onda se on odnosi i na vojnu snagu, a ako ne postoji onda....onda nema ničega. Znamo to i sami. Takav odgovor od vas nijesmo tražili. To je po onoj: Ako pobijede Rusi, izgubiće Japanci, a ako dobiju Ja- panci. onda će izgubiti Rusi! — Da, tako je! Drugi vam odgovor nijesam ni mogao dati, jer sam i inače prešao granice. Time je naš razgovor bio do- vršen. Ko ima oči, i iz ovoga može dosta da vidi. BD. Biskup i Rasiratar bilješke za povjest. XII. Hrvat će spasiti katolicizam. 1. — Po svemu se svijetu -— za Vatikanskog Ekumeničnog Sabora — bijaše prosuo glas o velikome Hrvatu Juraju Strossmajeru, što u onome Saboru čarobnom i krepkom riječju ukaza u sebi nezavisnost, pristojnost i slobodu. On se ne samo braći bi- skupima taki ukaza s visine onoga mjesta, nego i svakome drugome što sebe podlošću niži, grdi i upropašćuje. Slava Strossmajeru i svijem nauči- teljima što nalikuju na njega! Oni su potrebni, što još ima i što će va- vijek biti onijeh koji robovi ropstvo hoće i u ropstvo vode. Ima i vavijek će biti pazarija ku- pljenijeh, prodanijeh na trgovištu, gdje se izopačenje grli i ljubi s blu- dnošću da porode skot grdi, čvrst temelj praznovjeri i samosilju. Po- trebni su mudri i jaki naučitelji da više izgledom nego riječju uče i ojače mladež proti četama onijeh neprilika. 2, — Kad veliki francuz i katolik knez De Montalembert doču za Stro- smajera zaviknu s postelje na času smrti: — ,Francuska je crkva izgu- bila,i bi potrebito da Bog podigne je- dnoga Hrvata za spasenje katolicizma. Strosmajer obazna za ove zname- nite riječi po rasfratru Loazonu koji mu ovako pisa iz Monakova u Dja- kovar: ,Nije se samo francusko biskupstvo iznevjerilo, nego na neki 1 ,L Eglise du France a pćri, et il faut que Dieu suscite un Croate pour le salut de la catholicita.“ način čitavo biskupstvo u prostra- nosti rimske crkve. Ti ćeš sam biti biskup zaista velik u ovoj kukavoj epoki, sam koji će biti imao veliku hrabrost da cijeni istinu i da nju, iznad svijeh svjetovnijeh računa, sa- drži u svome sreu ne zahtijevajući nego spasenje i reformu erkve.“ ! 3. — Je li bilo ovako kako je I.o- azon žudio i prorokovao? Sam Lo- azon odgovara da nije ovako bilo. Evo što pisa (12. aprila 1905.) ure- dniku lista Ze Temps: ,Ne, veliki biskup nije bio tako velik kako sam ja htio da bude, jer se i on uplete u pogodbe o kojima bi često nagovije- štao.“* On se ugleda u nekog dru- goga od mojijeh prijatelja, u glaso- vitog pariskog nadbiskupa Darboa, koji mi ovako istumači svoje podvr- gnuće: Ja se nijesam nigda opriječio ovome dogmu kao bogoslov, što nije laž, nego kao čovjek, zašto je ne- sposoban.“ Ovdje imaš bogoslovca i čovjeka! 4. — Strosmajera nećemo ni suditi ni osuditi, jer on dalje ne pođe svojijem korakom; mi toga nećemo učiniti i ako se osjećamo te smo pred svakijsm u potpunoj nezavisnosti i slobodi. Niko bolje od nas ne može znat; kako je trudno i gorko, rad veliki- jeh uzora, izaći iz crkovnog okruga, za to ne sudimo one što ne izlaze, kao osvećene kučke jedovito laju na one što izlaze. Oni, što ne znaju ništa, govore mnogo i o svačemu ; sve pre- suđuju, svakoga i sve rešetaju. Ali koji zna ne postupa ovako; onaj mnogo muči. Premudrost premuk. Brate nam mili, ti mnogo shvati, pa ćeš mnogo ljubiti; kad bi ti sve shvatio ti bi sve ljubio. Da budeš dobar i milostiv malo više slušaj svoje srce a manje, ili ni malo stro- kave, ćorave vođe, koje te hunjka- vijem žalopjevom vode na jamu da te u nju vrgnu. Negda je Jerusalim ubijao proroke i poslane zasipao kamenjem, a sad Rim ovako griješi. Rim nama tjele- sno ubi Ivana Husa a duhovno Ju- raja Strosmajesa, š (svršetak) Ljudevit Vuličević. 1 ,Vous serez le seul ćveque veritablement grand, dans cette triste epogque, le seul qui aura eu Pame assez haute et assez forte pour placer dans son estime et dans son coeur la veritč au-dessus de tous les caleuls humains, et pour ne domander qu'a alle le salut et la rćforme de 1 Eglise.“ ž ,Le grande ćvčque ne fut pas aussi grand que je I" aurais voulu, puisqu' il entra dans la voie de compromis auxquels je fai sais allusion tout a 1' heure.“ 8 Je n'etais pas opposč a ce dogme comme theologien, car il n' est pa faux, mais: comme homme, parce qu'il est inept.“ IIucmo u3 CpGuje. Y Beorpaly, 17. aBrycTa. Ilanac ce MOXe ca nocra 1noy3a/aia Ka3aTH, Ja npumiuke na DaJiKaHy, MJIH Gose y Typckoj, MA KAKO Ce pa3BHje Hehe goBecru go KPyriHHjHX KOMIIJIH- kanuja. TIpuje cBera Bejiuke Cule, y npBom pezy Enrecka, Ppanuiycka u Pycuja, ouujeje cy cBuMa 3auHTEpe- COBAHHM JIpXKABAMA NO 3HAibA, JA he cBaku nokyiuaj npomjene status quo-a na BankaHy cnpujeuuTu Opy>KaHOM CMJIOM. CrTOFA HKO Hehe cmMjeTu na peckupa npuMuTu Ha ce ogroBopHocr 3a norakjaje koje Gu cBojom aKkluujoM H333B40, KAL 3HA JA My HH y KOM cayuajy akuuja ue Gu Guja Kpyuucana ycnjexoM. H ona jonu nemuTo: npu- MuHue ce BpujeMe, KAL je CAacBuM He- INIOJLECHO NOUHIGATH MA KAKBY AKLHjY. Typcka ce, ucruHa, Hajia3u y jejiHoM xaocy, Koju Gu cBakor uaca morao NOBeCTH LO u3Henaljetba u yByhu y moroljaje uuo BajikaH, a MOXJA H LH- jeny Espony; au he ce unak o KPaji>HX _ FpaHuua usGjeramaru Kom- maukanuje, jep one He Gu Gume ko- pucHe Gamu oHoMe Koju Gu ux u3sa- 3B40. Crora ce MOXe OUEKHBATH, JA he oBa roguna npotiH 663 onora uro Ce Kau-Tan ua BajkaHy MOpa Ojmurpa- TH; AJIH CE ZATO, CKOpPO NO3HTHBHO, MOTY 34 NpoJbehe OYEeKHBATH KPYIIHH H cynG6onociu noratjaju. KJE Kan je ua 3arpeGa crura_oBaMo npBa sujecr o npecyu, KojoM cy Jy- KHH H IPyTOBH My OHAKO IPAKOHCKH H KpBHHuKH OCyljeHu, uuo Beorpan crajao je sanpenamheH, jep uuKO Huje MOTA40 MHCJIHTH, MA Ja je cBaKO OHO Ha uucry na je y XpBarekoj Tlpasna Ha Bp6u cBupala, na he uecrHTH MJIA- muhu, caMO 34TO WTO Cy XpTByjyhu ce6e xrjemu ga cauyBajy cBojy OrTai- 6uHy ou jenHor HaponHor 3/0uuHua molu no Bjeniaja u XJIaIHHX KA34MATA. Hapounra u3naia gucroBa oGjaBuja Cy. Ty npecyny y ujenocru ca cBuM MOMEHTHMA KOjuMa je y CylHHuu nponpahena. Uurajyhu Ty npecyny, cBujer ce 3TPAKAO, BECEJIHO H IIJIAKAO, ZFPAKAO Ce HA HEJBYJIHMA, KOjM CY MOTJIH H3- pehu omak3y npecy/iy ; 3rpaxao ce Haj dakTOM, Ja ce u3Meljy OHHX NeT cynuja uuje Morao Hahiu Hu jena uo- Bjek; 3fpaxao ce u Haj nojaBom Koja KAO TelIKA CpaMOTA Nana Ha pen cBujy ncuxujarapa; mjakao je 3a HEBHHHM MJajiuhuma, 34 uecruTuM JyKHheM, Koju je MHpHO TIOTJIENAO CMpTH y OuH 34 Jby6aB XpBarcke; Koju je npecy1y, CTPAILIHY H KPBABY IPeĆY/IY, NOZIpA- BHO, XEDOjCKHM YCKJIHKOM : ,ŽKuBHJIA XpBarcka !“ ; BECeJIHO Ce LITO Ce Hy 3arpe6y nouena na Gynu uucra Ha- pojua cBujecr, cBujecr o Tome, zra 63 CIIOGOJIE, TIYH€, CBECTPAHC, HEOFPAHH- ueHe CIOGOLe y CBHMA IBEHHM TEH- neuuujaMa, HeMa Hapojine cpehe ; Be- ceo ce mojaBu, Koja palja aje, naje Ha CIOGOLY, HA mpaBo camoonpejje- JICIbA CA HAPOJHHM CYBEPEHHTETOM. Kana CaB XpBaTCKH HApon Gye NoTIyHO CBjecTaH TOTA, KAJI OH Gylle HMAO Npej ouuMa jena HHuuM He 0- rpaHnueH upean, onga he uMaru u cBOjy HApojiuHy MHCa0o, Koja ce uu y ueMy Hehe pasJIHKOBATH OL CpliCKE, oHna he uuo XpBaTckH Hapoji TocraTu JyKHh H NpKOCHTH CMPTH, Ja GH Ouy- Bao ceGe. CaMO #3 KPBH Huue cnoG6ona! To MOpajy CBH YIIAMTHTH | JIyryuiKH. Dva utješna primjera. Teške, guste i crne političke obla- čine, koje se odavna kupe i vitlaju nad strašnim planinama i urvinama . balkanskim, iz kojih bi oblačina od prije, s vremena na vrijeme sinula i bljesnula samo po koja hitra vijugava munja, i iz dubine zaječala i zatu- tnjela teška grmljavina i grozila više opomenom grdnijeh strahota krvavoga rata onima, te traže kavge i grabe se za tuđom svojinom ; sad evo, kao da će svakoga časa da se prolome i u svemu svom elementarnom bijesu-is- trese nad vulkaničkim zemljištem balkanskim, te vjekovima bljuje o- ganj i nezasitno proždire silnu ljud- sku krv svojih i tuđih naroda, da provru krvavi jazovi iz zemlje, da poiope i poplave sve, da se zagasi silno vulkanično zjalo, da se jednom razvedri nebo i da pod zracima slo- bode dozru plodovi davno željenog napretka sretnom naraštaju, koji pre- živi sve muke i strahote, najteže od sviju dosadašnjih. U ovo doba teške .neizvjesnosti, kad sami sobom dolaze na pamet stihovi knjaza pjesnika u ,Kolu va- sojevićskom“ : Krvi, krvi, divna krvi, Ti nijesi iserpljenaa ; Tebe i još dosta ima, Ti si bujna i vatrena ! Kao suze rujne zore, Što kapaju na cvijeće, Sviježa si, pa se spremaj Još pretrpjet žrtve veće. Na putu si od pohoda, Iskušenja čekaju te; Do Javora i Vardara Zarobljeni vapiju te!... — mi, sa nekom zebnjom, ali i s ve- likom nadom i pouzdanjem gledamo u oči svim mogućim dogodajima, koji već nastupaju, ili koji će skoro _na- stupiti! Baš u ovo doba, kad predstoje srp- skom plemenu časovi najtežeg isku- šenja i najtežih žrtava, jedno je od glavnijeh pitanja, je li se održao u narodu stari junački duh, da li smo dostojni predaka svojih, da li smo kadri, da se ufatimo u koštac sa svima dušmanima i da junački izdržimo muke i strahote, da savladamo grdne i užasne borbe i prepreke, da dopremo do onog za čim su hiljade i stotine hiljada braće naše ginuli u vjeri i nadi boljih i sretnih vremena | Da nema drugog, i ova dva pri- mjera mogu da nas uiješe i da svi- jetu pokažu, što smo još kadri da uradimo, samo ako bude među nama još sloge i ljubavi međusobne. Jedan slučaj pokazuje kakvih imamo još majaka, a majke, takve majke, jedine mogu da nam dadu i naraštaj njih dostojan; drugi je primjer da pokaže, koliko još ima u starcima našim mla- denačkog zanosa i oduševljenja za svetu narodnu stvar! Znak je, da nijesmo klonuli ni propali, ni razočarali se kroz sve jade i strahote, da je narodna ideja uvijek jaka i budna, i kod mladosti i kod staraca. — Evo tijeh primjera : Beogradska ,TlosuTuKa“ donosi ovo: »U dnu novog Groblja, na čelu voj- ničke parcele ima jedan skroman bi- jeli mramorni spomenik. Njega je po- digla jedna majka dvojici sinova, Konstantinu i Miloradu, narednicima srpske vojske. Milorad je umro ovdje u Biogradu, a Konstantin je junački poginuo kao četnik na Guglinu. Majka dvojice mladih nije imala nikoga do ova dva sina. Po tome se može suditi, koliki je mogao biti njen bol, kad ih je izgubila. Pa ipak je po njenoj želji, na tom skromnom spomeniku izrezan natpis s ovim sti- hovima : Sudba grozna, sudba strašna Dva mi mila uze sina, U proleću žića evetnog, Dva majčina lepa krina. Konstantine mili sine, Za tebe je majci žao A1 se ipak teši time, Sto si za rod život dao. Na Guglinskom gordom visu Obori te turska horda, Na ograšju krvavome, Za slobodu srpskog roda, Milorade, mili sine, I tebe je majci žao. Al žalije dva put više, Što ko Koča nisi pao. Majka. Drugi slučaj donosi ,Cetinjski Vi- jesnik,. ,Među malim žrtvama pri- likom pograničnog sukoba u Poljima poginuo je i potkomandir Vukalica Drašković, poznati junak, čija su prsa krasila Obilića medalja i Đorđevski krst. Ovaj starac od osamdeset ljeta na glas pušaka na granici, čim je čuo da je došlo do oružana sukoba, pohitao je i sam, da se nađe u prvim redovima ne toliko da pomogne svojoj braći koliko što nije mogao svoma sreu da odoli da propusti priliku kada se naši poslije tolike povučeno-