I 1 Duhrovnik, 2. januara 1913. God. XXII. Si \ : | | : 4 i RAI SVAKI ČETVRTAK “pa je listu na godinu: | 2 go ko-Ugarsku, Bosnu i Her- | La R K 12; za Srbiju i Crnu na 15; za svo ostale zemlje > i ti za Dubrovnik kruna 10; Bik ltvet godine Surazmjerno, dneiji \l oglasi šalju se admini- Rukopisi i“ zova uredništvu. , vraćaju. . | kovna ima ne himni, E POJEDINI BROJ 20 PARA Za oglase, računska izvješća i gli- čne objave plaća se 12 para po petitnom retku (sitnijeh slova). Ako se više puta uvršćuju, onda po ci- jeniku. — Za priposlana, izjave i javne zahvale plaća se od petitnog retka 20 para. Plativo i utuživo u Dubrovniku. orni : m Odgovorni | prednik Antonije Benussi. Vlasnik i izdavatelj Kristo P. Dominković. Srpska Dubrovačka Štamparija Dr. M. Gracića i dr Današtiim brojem ulazi- mo u ddesetdrugu go- dinu odkiko naš list izlazi. Kao i do ada, uvjek ćemo visoko drati barjak srpske opšte stvai, pa ma kako nam Se Saizvjesnih strana pravilo nerilika_ u našoj borbi. Rad nam je bio i ostaje otvđena knjiga, a sva nam j€ pomoć godi- šnja pretplta naših po- štovanih Ččinoca. Ulazeći Unovu godinu, otvaramo petplatu, koja je naznačeni na čelu lista. Dar našim pretplatnicima. Ko nam od vanjskih pret- platnika podniri do svrhe ovog mjese« pretplatu za 1913., dobićena dar knjigu ,oličice sa *la iz dubro- vačke okolin“ od K. P. Dominkovića, a ko pod- miri polugodinju pretpla- tu dobiće humpresku ,Ja- slog" od din I dek. Stojanovića. Admnistracija. Dubrovnik, 1.januara 1913. Srbi u Austro-ugarkoj monarhiji izgledaju kao tačan barometar u većim političkim pitajima u koja vrijeme i prilike dovde našu mo- narhiju. Bilo je vrenma kada su unutarnji viši državi interesi“ bili došli u pitanje, i ada se okre- talo prama Srbima i ao lojalnom elementu i kao junacila i oni su znali da krv liju i da nogo spa: savaju. Zahvalnost za iihovu krv nije baš mnogo trajala Ne samo to, ali, kad se osiguraš oni, koje je naša krv utvrdila, pćelo se je sistematski raditi proti. tbima, 0- dričući im sva ona obećanja, ko- jima su ih obasuli, te iinapokon zapletoše u bratsku sva« sa naj- bližom i jednokrvnom bićom Hr- vatima. Sreća je samo da se je sve to radilo na takav čin, koji je konačno potpuno pogješio cilj, jer je narod uvidio igru braća: se izmiriše, a jakost toga zmirenja tako je jaka, da je naši srećitelji u dovoljnoj mjeri osjećaj, i ako je još potpuno ne shvaćal. I u razvoju političkih prilika, gdje ,viši državni interesi prelaze granice, opet smo mi tače baro- metar. Razlika je samo da « danas od nas napravlja ne više ojalne državljane, već ,veleizdnike“, »buntovnike“ i ,antidinasčare“- Jednaka sreća zapada i dohr dio naše braće Hrvata. Tako > bilo pred aneksijom Bosne i Heego" Vine, tako se radi danas, kad OkO Nas sve nekako vri, i kada u to- Dože došli u pitanje neki intesi: Veleizdajnik, buntovnik, anti- dinastičar. Kada ovi epiteti počnu da nas obasiplju sa svih strana, i kada revna pulicija počne da nas kao takove na svakom koraku traži, te puni hapsane i zameće nekakve veleizdajničke procese, znak je da se nešto krupno sprema. Baš ovo dana čitamo po raznim listovima o čestom hapšenju tobo- žnjih ,veleizdajnika“ po Ugarskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini a po malo i po Dalmaciji. Naročito su ,veleizdajčki pokret“ nanjušili u Bosni i Hercegovini. Tamo su nekoliko njih pohapsili i pripremaju čak nekakav veleizdajnički proces. Ne tiče nas se baš. mnogo, da li će ti eventualni procesi osvjetlati nekome obraz kao onaj u Zagrebu i u Beču, ali ovo držanje prama nama Srbima izgleda kao barometar koji pokazuje na oluju. Možda se varamo, ali sve ono što smo do sada iskusili pa i ono što se oko nas događa, daje nam dovoljno uvjerenja, da danas stupamo u novu godinu, vrlo mutnu i neiz- vjesnu. Opet intrige! Razlika je samo da više nemaju nikakva dejstva. Kad se vidi odakle dolaze, zna im se odmah razlog i svrha. Kad švapska instrukcija turskog oružja nije mogla da postigne ni najma- njeg uspjeha već samo poraz za porazom, onda se je prešlo intri- gama, ali i one pretrpiše poraz. Izašlo se sa nezadovoljstvom Cr- nogoraca prama svom junačkom vladaru i njegovu Domu, a u isto vrijeme sa nekim komplotom ude- šenim iz Beograda. Dosta se je toga preživjelo a da bi se svemu moglo povjerovati. Prošla su vre- mena, kad se je sa izvjesne strane moglo imati nekog malenog us- pjeha u priređivanju velikih intriga. Na te intrige odgovorio je Beo- grad i Cetinje, da ćor-tišeci ne pogađaju. Beogradska ,Samouprava“, go- voreći o vijestima koje su se po- javile u bečkim listovima o uzdr- manom položaju kralja Nikole zbog, tobože, neuspjeha crnogorskog 0- ružja, i koje ukazuju na suvjerlji- vost izieđu Srbije i Crne Gore odnosno dinastija Petrovića i Ka- rađorđevića — sve te vijesti ozna- čuje , Samouprava“ intrigama iz istog izvora koji je stvorio i bom- bašku aferu. Te intrige trebalo bi da izazovu zavađu obadviju kra- ljevina, ukazujući na Biograd kao izvor nezadovoljstva Crnogoraca. I ovo je, to je van svake sumnje, jedan drzak pokušaj sijanja razdora upravo u trenutku kad se uo težnja za učvršćenje opšteg mira i pokreta na Balkanu. : « tvrdi da apsolu- , Samouprava“ tv P tno niko u Biogradu nije mogao poslužiti kao izvor ovih bestidnih vijesti i odlučno odbija insinuaciju dmeće srpskim mjero- koja se po dim krugovima. Crnogorska vojska nije. imala nikakvog neus- pjeha, a kad bi ga i bilo, to bi bio neuspjeh cijelog Srpskog Na- roda. Srbija je dosad. a uvijek će i odsad ako treba, svima silama u svemu podupirati Crnu Goru, kao i ova Srbiju. Kvalj Nikola i njegova dinastija baš danas, kad su ujedinile granice dvije srpske države, uživa najveće simpatije u Srbiji. Crnoj Gori će pripasti Ska- dar, jer će saveznici znati da brane plodove oružja svakoga svog sa- veznika, a Srbija ne treba crno- gorskih luka, jer su Velike Sile priznale Srbiji pravo izlaza na more. Srbiji nije nikakva ni materijalna ni moralna žrtva teška kad se tiče da dokumentuje osjećanja svoje bratske dužnosti prema bratskom crnogorskom narodu i njegovom vladaru. j List crnogorske vlade , Cetinjski Vijesnik“ javlja o lim vijestima Ovo: »Još jedan čor-fišek“. LU svijet se puštaju razne izmišljene vijesti, samo da bi se među balkanskim saveznim državama posijalo sjeme razdora i da bi se kako taj savez oslabio. Čas se guraju Bugari pro- tiv Grka, čas Srbijanci protiv Bu- gara, a čas obratno. Razumije se, da od toga nema ništa u stvari i da Svi ti knilovi neć donose želje- nog rezultata. To su samo čor- fišeci, na koje balkanske savezne države i ne okreću glave. Jedan takav čor-fišek prasnuo je sad i protiv Crne Gore. Da bi ironija bila veća, ponikao je iz busije, koja se zove ,Slovenska Kore- spondencija |“ Kakva je to sloven- ska ustanova, dovoljno je, kad rečemo, da se pod vidom vijesti iz Beograda gruva svom snagom na našu zemlju. Misle, da će nam podvaliti i da će nas na tanak led namamiti. Onako isto kao što vrlo dobro znamo, da je ta Korespon- . dencija daleko od Slovena, te joj “ta firma samo kao mamak služi, isto tako znamo, da je i ta glupa i odvratna izmišljotina daleko od Beograda. Može tu ko hoće po- dupirati ovu izmišljotinu, koliko bude htio, ali mi preko nje s pre- ziranjem prelazimo. Znamo mi do- bro, da je sloga balkanskih hri- šćanskih država neprijateljima našim kost u grlu i da nemaju zato/mira, ali ih mi možemo samo sažaljevati. Kao i ranije što su pokušavali da saveznike jedne na druge gurnu i sad bi, samo svi ti pokušaji njihovi ostat će uzaludni. Gdje topovi sa- veznih balkanskih država složno grme, tu se čor-tišeci sa strane i ne čuju. To je sve, što imamo da im kažemo na sve njihove odvra- tnosti, a već mi ćemo i sami znati, da naše unutarnje stvari raspra- vljamo i da ih uređujemo i neka oni zato ni malo ne beru brigu. Ako je to ,Slavische Correspon- denz“, onda ne znamo, šta je an- tislovenska izmećarska i..... ne znamo još čija korespondencija!“ Ovo je odgovor Beograda i Cetinja, a intrigantima je do volje da se vesele. OcBojewe Tysu u Jleuuha. NONroPHIIA, 25. XII. 1912. O BuremuKkomM ocBajai»y Jleuuha u Tysu, Toj mpBoj noGjezu xpaOpnx Lpnoropana, u joni ue sna y. moraH- KOCTUMA IIHpa jaBHOCT, IA ME €BO r. Ypenuuue, za ce ja mao nošsaGaBum ca Tum, jep cam Guo He caMo oueBu- Tal, HETO M JIHUHH yuecHuK y zorakjajy : llBa kuzoMeTpa cjesepuo og Iloz- TOpuue Ha npocrpaHoM noby 3aro- puuy czerjo ce je Guo Ha 25. cerir. T. T. IIETHACCT XHJbAJLA BHTE3ZOBA NPHO- TOPCKHX. š Ha 3aropuuy nojenunu ope 1o- Guju cy sanoBujecr or cBojux KOMaH- nanara Kyna he ce, Kana Hy KOM npaBuy umajy Kpetyru. Pano y camu UHK 380pe Ha 26. cenremG6pa ojipeju cy ce yuyruiu y orpeljenu npaBan na cperan 1yT. CBaK Beceo, pasjiparan u ONJUIEBIBEH. V TMJIH uACAK KOMAH- NAHTH Cy Ca CBOjHMA OJpeluMA 34- yšegu cBoje nosuuuje. Ouekyje ce NpBH IJIđaIb aJeKkoGojnor Tona ca I panuue Kor Pynnune mjecra nyna ucropujekor 3nauaja. TIpBu METAK HMA na ucnaju Hajmiaju cuu napa jynaka KpasbeBuhi Ilerap. Tauno na 8 caru npen nojiue KpasbeBuhi je omaJiHo Tor ca Fpagune Ha Typcku manan [lrauu- HHIY, BHCY yTBpljeHOM jaKHM GeJeMom. Ha cpen iiaHila, TOIOBCKH METAK IIO- Ka340 HaM je 3HaK cBor y«acHor Jjej- crBa. Onmax usa oBora ojjeknygo je TPOMOTJIACHO NPOJIAMAIBE TONOBA CA: Omep-BoxoBuha, Pakuha _Kyha, To- ninhia_u 2Ka6opoBa, a y npaBuy npema neripujareseckum nosuuujama: Ilnanu- uuue, Poramcke rgaBune, Jleuuka, Ulanuanuka u Bpaucke Tope. Crpa- IIHA TONOBCKA PUKA — INTO OHO PH- jeu — ne6o je npojamaja; TONoBcka nyniuana naseGa passujeraja ce je ma cBe crpane. Opuyiiune upnoropeke Npuja3e TIpBH K U3BPIIeIBY BEJIUKOT CPIICKOT JEJA, HCNYIbCIBY CPIICKC 34- Bjerne ujleje, KocoBckoj cpnekoj 0- cBerH. — Behi ce je y 10 caru_3ag1e- npuraa upuoropcka sacrasa na Ila- nununu, Kojy Cy Typuu nanyCruvin y, nuBbeM GjercrBy nyr Tysu. Vonuo Hx je /L0I6O-KYUKH GATAJBOH IIOJL KO- ManjIOM majopa Crojana Ilononuka. K Mugmery u Poramckoj rgasunu jy- puuajy xpaGpo Bojuunu Hukniuhcke Gpurajle_ Tog KOMaHNOM Gpuranupa Hukojulia; K Bpamckoj Popu 3eTcku COKOJIOBM _IIOJL KOMAHJLOM — KaNETANA PanueButia, Ozi cjepepo uerouune crpane Bjeniro ce meiby, nperasuBinu pujeky IlujeBuy, y3 BpJeTu ap6ananikux. Bn- coBa: Ilunepu, Kyuu, BjenonaBnuku u BparoHoxuliu Nor KOMAHJIOM VeH€- paja Begume Jlasosuha u majopa Mwayruna Byuuuulia*, Kao KOMaHJLAHTA MJELIOBHTC Gpurane u mpumuuy ce yrBpljeivuma na emuhy u PomeBuky. Ha Tpu go uerTuapu Kunomerapa oj Jlequha yxBaruna ux je uoh. Y naj- BekiOj THIIHHH, AJIH MITAK XKYPHO Hy NOTNJHOM pe 3axBaTaju cy moje- nuuu Gara;boHu nojecna mjecra u Ty CAHEKAJIH OCBHT CYTPAIIIBETA ZLAHA. To je Guo 27. cenremGap. Llujene nohu pouiubaa je Tuxa KHula, a ucnpej 30pe pasarnaru cy Tycru oGuanu, Te je raMmHu cerreMGapcku zan ao y CYIITHHH NIpABH u3pa3 1uBHOT Bu- NOBJAHCKOT AHA, KAJ CE HMA BHJJETH: Ko je Bjepa Ko siu je nenjepa. »Ha nac je zmanac zna ornoumemo OCBETY KOCOBCKY“ — KYGOpHJH Cy JIABOBH NpHOTOpCKH. [Ipuje rmojaBe 3Bjesne Jlamune npumusu cy cBu Boj- HHIIH CAOTILITEIE OIL CBOjHX KOMAH- nanara, na /leuuhi u CBH BHCOBH, KOjH Cy y Jauuy ua kom je u on, mopajy npuje 10 cara Guru y IbHXOBHM PY- KaMa. OBO caormiirewe saurpajo je # Majop Byuunuhi je kacuuje nponsBeneH y "HH TeHepaja 3a sacnyre yuHibene ua 6ojuome NOJbY. NP. yP. BHTEIIKO CpIE y xXpaGpuM rpyzuma UPHOTOpCKUX JIHMBOBA. Tek Ce aH pašsnBajame on nokiu a sarpakrame PENeT4pKE — UpHuoropcke, sarpmjenie Opncku 6GpsomeTHu TroroBu. Hu Tor TOIIY, HH IIJIIKA IIJINNH HE Za za O- nyuu. 9 9 je caru TauHo u3BpieH jypam, ay 10 na Jleuuiy u cum BuCOBHMA, KOju zoMuHupajy Tysuma 3agenpuaju cy ce moGjenonocuu 6a- pjanu upnoropcku. Oz cjeBepo-ucroka Ileuuhy gujeBo cy Gun Garajbonu NOIO-KYUKH, IA uerupu GaraJBona. GjenomaBjuhcka, onna npyru rmunep- CkH (CNyIIKH), IA NPBH nuNepeku, GPaTOHONIKU H OHJA FOPEO-KYyUKH Ga- TAJbOH. Ja neMaM pujeuu y uapasuma la onunieM OBaj B4TeniKH, jenuHcrBenu ynpaB purepcku jypuiu umMeHoBaHux GarajboHa. Be3 HKAKBOT yCTEBaIba H- nui4 cy nanpnjen npesupyhu ouurgme- xuy cmpr. HenpujareJb Koju ce je Guo CIJCTHO H3 INAHYCBA, OjCTyNAO je MA- XHHTO H JAO CE y noMamHo GjercrBo, aJIH He yTEKOIIE, CyCTHTOLIC CE HM y- XBATHINC Nepuun sa nepuun. UuraBu je IoKOJb oBuje uacrao. Tposore, ne- 3AMHIIJbEH€ FpO3OTC. Tyua, cjeua, BpH- cka u uuTaBu Jom. HenpujaTepu cy TIaaJIH KAO 3eueBu. Ty ce je 3a rpen OKA HAIPABHO UHTAB J143. CBH BHCOBH 3ACTPTH Cy GHJIH HENPHjATCJBCKHM Jb€- niuHaMa. Hcxon oBe 6op6e 6uo je sa IIpnoropne 6puibanTan, jep ocBojer»eM Jleuutia cyTpa zaH naJiH cy u Tyan, nowmro je [euui npeMma Ty3uMa, ako He jom u jaue, miro u TapaGon npe- Ma CKazipy. Bpai»cka opa ce neniTo ycresaja, au JBVTH COKOJIOBH 3CTCKH ne npesšajyliu uuojuera uackoM ozjy- pule na caMu iianan u pa3Buuie 6a- pjak upuoropcku. — Oko ueTrupu CTOTHH€ IITO MPTBHX INTO PAIGCHHX LIpuoropana naso je y oBoj Burem«oj 6op6u. CaMHx IIHIIEDPCKHX BHTE3BOBA CTOTuHYy u Tpunecer! HexoJmuKo xpa- Gpux ounupa meljy kojuma u Majopu Huka IlygeBuli u Crojau IlonoBuh. CBH Najlole Kao KOCOBCKH OCBETHHIJH 34 CJ1060/ly M HEZABHCHOCT NOTJIAHEHC Gpahe cBoje. Hmena komanjjanara 0- BOT JbyTOT OKpLIAja, KOju_Cy CBOjoM BjeIITHHOM H paTOGOPHOLINY TIPYAKMJIH rakO cjajau ycnjex LIpuoj Vopu u 10- Ka3aJu za opyje NpHoropcko u“ za- Hac croju ua Bpxynuy CBOoje cnaBe u BOJIHUHHC — HeliC MOhu _MuMOHliH Cpricka ueropuja. — Ilocnuje cBera H3J10)KeHOFa HACTAJIA je cseuana npezaja Baponiu Tyan. Ca cBuM oduuupuma kpenyo ce je Ko- MaHjaHur Tysu ua PxaHHuKH MOCT y JIOrOp Kibaga IIpecroJIOHACIBE/INJKA, KOje My Ce HMA Npunuucaru oBaj cJa- BiH a NpBu ycnjex upH#oropcKu y Gaj- KAHCKOM paTy. Myupu pacnopen Kpa- sbeBulia anusa, Fberopa Bjeniruna y OKPETHOCT H XHTPHHA TIPH H3JABAIBY norpe6uux nuapenaGa nojeauuuM Ko- MAHJAHTUMA OBOFA OPELA, CBE je TO mao noBoja cjajuom ycnjexy y oBoj BuTenukoj 6opGu. IIpecroJoHacIbe nauk je upumuo npezajy KoManjjanra Ty3H u noGjenoHocHo yimao y Bapom ua XaTy BHCOKOM. YpueGecHoM KJIHLLAY BOjcK€ — no3npaB/bajyhu [Ipecrogo- nacibenuuka Jlamuja nuje Guo kpaja. Ilocnuje oBora yuuna Bojcka ce je y najGoJbeM pPACIOJIOKEIbY KpeHyJIa CyTpa zau nyr Cxajipa. Munow M. Byuunuli. Pismo iz Hrvatske. ZAGREB, 23. XII. Cuvaj odlazi! Te dvije riječi, dosta značajne, prolijeću ovo dana od usta do usta po zagrebačkim ulicama, ka- fanama, čitaonicama i svim ostalim javnim mjestima. Ta slutnja možda će se obistiniti kroz _ par dana tako, da će nas naši ,usrećitelji“ ovoga še