Br. 3. Dubrovnik, 12. marta 1914. DRUGO IZDANJE. God. XXIII. Pesa SVAKI ČETVRTAK ijena je listu unaprij prijeda Za Austro-Ugarsku, Bosnu i Her- mda K 12; za Srbiju i Crnu eia ia Ta b Za sve ostale zemlje 3 r i dI sha a K 10 na godinu Pretplata i ogl straciji lista Rukopisi ge kovna pisma godine surazmjerno asi šalju se admini. a dopisi uredništvu. ne vraćaju. Nefran- ne primaju se. — DUBROVNIK POJEDINI BROJ 20 PARA Za oglase, računska izvješća i sli- čne objave plaća se 40 para od 1 em. visine u 1 stupcu — Ako ge više puta uvršćuju, onda po ci- jeniku. — Za priposlana, izjave i javne zahvale plaća se 65 para od 1em. visine u 1 stupcu. — ek pošt. šted. u Beču br. 122181. Plativo i utuživo u Dubrovniku. Vlasnik, izdavatelj i odgovorni urednik Kristo P. bodjikove Srpska Dubrovačka Štamparija Dr. M. Gracića i dr EnucKorT GOKOKOTOPCKH H ny- 6posauku, r. Bnanumup BoGepuh sra yupaBuo_ je »CBeMy rIpe- daCHOM CBEINTEHCTBY GOKOKOTOp- CK€ emapxuje“ OKPYAKHHIIY O ,be- TOBOM YPENOBHOM CXBATAIbY mA- CTHPCKE CIYOE“.., , IPHTONOM TIO- Jarar>a_34K/IETBe 34 HOBaKE, GHJIO NpH CBeqaHHM CyGaMa y uacT u craBy Fber. BemuuancrTBa 3e- MiBe Bjazrapa u npu npocnaBu KAKBOr ucTopujekor noratjaja, koju sacjena y «HBOT name Bojeke“, Y oOjamibei»y H gera;eucaHuM y- NyTCTBHMA, FT. emmucKOr je napoun- TO ANOCTPOdHPAO NJIKHOCT NOT- UMIGBEHMX MY CBCIIITeHHKA — pa- 3yMnje ce, cpllcKo-iipasocnasnux ceewilenuka! — na y TaKBHM NpumuKaMa ,1npo3s6ope Bojauiuma H MCKYIIBEHOM HAPOLY He CaMO O 3Hauajy 3AKJIETBE HJIH NOTHUHE GIABE“' BO a ce NOTPy e, la 3romuomM pujeujy BpcHa npo- NOBjeNHHKA HCTAKHY BAAKHOCT BOjHE cuje 34 NOoGpo u CHTYPHOCT O- TanGuHe, Oa ucilakHy 34y Ha- KAHy U Olacnocit animuduna- clluuKux u anidumunumapucidu- uKux nokpeina, koju ce Ha xa- JOCT Onakajy, H za TaKO 6244- 2oileopno yrjeuy pujeujy csojom He CAaMO HA BOjHHK€, HETO H Ha npucyrHe Bjepne“. Ily6sukyjylid, y ujemocru, r. BoGepuhieBy OKPY2KHHIY, YPCHH- muTBO je usjaBuo, za jy, u3 ca- CBM PABYMJ6HBHX PA3JIOTA, IIY- mra 6e3 uKakBA KOMeHTApa. KH TO, miTO je ypenHHInTBO u3jaBHJIO H TAKO mocTyImMJOo, mnornyHo je Ha cBome mjecTy. AJI4 HAC, Ipa- BOcJaBHe Cp6e, TO He MOXKe Ja 39/1OBOJBH. * Opaj waHaK, Koju CMO NpHMHTH OI jeuuor npaBocTaBror Cp6uua . BaH YpelIBHIITBA, cTHrao Ham je ie 34KIBYUKY IIPOLIJIOT 6poja Nara i CMO Ta MOpaJiH OCTABHTK 34 OBA] OP j. # Ma ma rmucau pacnpaBiea nocre BiBEHO IIHTAHBE CA gOCTA TEMNEDAMERE u XYuJ6HBOCTH, MH OBAJ uJIAaHAK HITA zonocumo, jep je ieroBo mini Y Npanuany, ornpaB/laHo, JIOT HUH TauHO. Ype/1HH1iTB0. ža Za pije Nj € 1i-g godine) na ovamo, učestalo je ,emi- griranje“ Dalmatinaca u Srbiju. U samom Beogradu ima danas oko pe- deset novijih dalmatinskih emigranata — kako se neki od njih sami vole nazivati, — i toliko isto, ako ne i više, u unutrašnjosti Srbije, a skoro svakog drugog dana pristižu novi i “— valjda da se preporuče — obja- vljuju, kako se još mnogi spremaju na takav put, da — usreće Srbiju. Ima ih nekoliko, koji su, silom ra- znih okolnosti, bili primorani, da o- stave Dalmaciju i potraže utočišta u Srbiji, ali je veći dio došao ovamo ili. sa pretjeranim pretenzijama ili sa lažnim i nekorektnim preporukama ili sa rđavim namjerama. Prvi su u glavnome ispravni i na njih se čo- vjek ne može potužiti; drugi su se pokazali i lakomisleni i neozbiljni i bezobzirni. Nekoliko iz ove druge grupe vratilo se iz Srbije, vjerovatno sa ,porušenim idealima“, i sada pri- čaju o Srbiji bajke, koje su čak i do naših ušiju doprle; nekolike je poli- cija ekspedirala, naravno ,bez ikakva razloga“, samo zato što ih Srbijanci »nijesu razumjeli“ ; nekoliko pak o- stalo je u Srbiji ne odista da podižu ugled Dalmaciji. Dalmacija je, kao ni jedna druga pokrajina, uživala u Srbiji renome, koji se ne stiče lako i preko noći. Mi smo se uvijek ponosili, što smo odrasli na obalama Plavog Jadrana i sa gordošću smo isticali, da smo sinovi siromašne; i čestite Dalmacije. Danas je; zahvaljujući nekim probi- svijetima, kojima ime i čast zemlje služi samo kao maska, da što lakše plasiraju svoje prljave planove, taj renoma došao u opasnost, da bude okrnjen. Znamo, da takvi tipovi ne mogu predstavljati Dalmaciju i da su oni najgore trunje našega društva. Ali to, što mi znamo, ne znaju čestiti i gostoljubivi Srbijanci. Otuda dolazi da mnogi počinju, s nepovjerenjem primati i ljude, koji su daleko od o- vih nesreća, koliko Bog od šeširdžije. Na svakom se koraku trudimo da razuvjerimo prevareni i neobaviješteni svijet. Često u tome uspijevamo, a često nas desavuišu podvizi ovih ti- pova, koji izgleda nijesu došli u Sr- biju da se zaklone i potraže zarade, nego da na račun drugih žive i da brukaju svoju zemlju. Ovome i ovakvome stanju krivi smo, u prvom redu mi ovamo u Sr- biji što dozvoljavamo da se i takvi “ ljudi baškare i obmanjuju svijet re- Svima Dzmatincima: — Riječ u soje vrijeme — Beograd, 7. marta. Od izvjesnog vemena, ili, tačnije, od drugog balkaskog rata (iz prošle nomeom naše Dalmacije. U drugom redu krivi su mnogi naši ljudi u Dal- maciji, koji da bi i takve propalice skinuli s vrata, za njih daju prepo- ruke i predstavljaju ih kao poštene građane. U trećem redu kriva je sr- bijanska policija, koja im mnoge stvari gleda kroz prste. Konstatujući, ovo otvoreno i bez ustručavanja, mi se evo laćamo pera da kažemo nekoliko riječi o emigra- ciji Dalmatinaca u Srbiju, i da umo- limo sve Dalmatinoe, da nas do kraja saslušaju. Prije svega mi smo kao i svi pa- metni Srbi i Hrvati odsudno protivni da iko ostavlja Dalmaciju bez najveće nevolje. Dalmaciji su sada, više no ikada ranije potrebni dobri i agilni javni radnici, koji će svoju zemlju i dalje voditi putem časti i napretka u interesu narodne cjeline. I zato, niko ne treba da ostavlja svoje 0- gnjište i time slabi narodne pozicije. Ko ne umije da čuva ono što ima i ko neće da brani svoje staro ognjište kako će znati čuvati i braniti novo ognjište, za koje ga ne vezuju poro- dične veze i grobovi predaka ? Na žalost ima ljudi koji ,zagrijani“ uspjesima Srbije u prošlim ratovima hitaju ili namjeravaju pohitati u Sr- biju, računajući valjda da će ovdje u Srbiji, kad nijesu kroz dugi niz godina mogli kod svoje kuće doći lako i preko noći do bogatstva. Ta- kvi ljudi neće, naravno, da znaju za najprostiju istinu: da su ovdje po- trebni samo čestiti i apsolutno radi- šni ljudi, i to u prvom redu dobri privrednici i zanatlije. Međutim mnogi misle da ovdje mogu doći bez naro- čite spreme, čak i do visokih čino- vničkih položaja, i to odmah, čim sa pojave na beogradskoj stanici, a ni- jesu u stanju da razumiju jednu sa- svim prostu stvar: da Srbijanci, koji su svoju krv lili za proširenje svoje Otadžbine, imaju, t. j. trebalo bi da imaju prvenstvo ispred sviju drugih sa jednakim kvalifikacijama. Imamo još nešto da kažemo. Svi oni, koji valjaju i vrijede, potrebni su i Dalmaciji, potrebni su joj kao svakidašnji hljeb, a oni koji ne va- ljaju i ne vrijede u Dalmaciji ne tre- baju ni Srbiji. Bolje da ovi drugi ostaju tamo, nego da dolaze ovamo i brukaju svoju zemlju. Nenaseljene krajeve Srbija će na- seliti našim elementom, koji je .za naše krajeve bio tako reći izgubljen. Ona neće i ne smije raseljavati ze- mlje, koje su od davnina u posjedu našeg dvoimenog naroda. Ako Srbija učini drugojače, ona će se ogriješiti i o narod i o svoj položaj. To treba da se zna i upamti! Prva dužnost sviju narodnih fak- tora u Dalmaciji, u ovom pitanju, treba da bude u spriječavanju iselja- vanja; druga u nepreporučivanju lju- di, koji nijesu potpuno i u svakom pogledu na svome mjestu. Mi rekosmo svoju, iskreno i otvo- reno. Na Dalmatincima je sada da se doenije ne razočaraju. Jedan Dalmatinac. Nacmo 43 CpGnje. Y Beorpaly, 8. Mapra. OpujeHTAJICKE IKEJbBE3HHLIE. Cana je ua uueBHomM peny jegiio oz najBax«uujux rnuraia 3a Cp6ujy: mu- Tae OpHjeHTAJICKHX XKeJbE3HHILA, KOje npoja3e Kpo3 Hose repuropuje. O TOME je u paHuje Guo roBopa, asa je caga iberoBo pujenieive InocraJo akTyenHo. TIperoBopu cy HMaJu no- qeTu y beuy npekjyue, au cy, ua 3axTjeB CpIICKHX IEJETATA, OJUIOKEHU 34 HEKOJIHKO JLAHA. Ilpema IIHCatby HEKHX CBPONCKUX JIHCTOBA, TJIEJIMLITA CpllCKE H HyCTpHj- CKE BJIAJLE Y OBOM IIHTAIBY CKOPO Ce uCKsSbyuyjy. HujecMo, 3a caja, y cra- IbY, La H3HCCEMO TaUHO OGA FIIEJIMIITA. Crora heMmo Guru npuMopanu za ce NOCIyKHMO H3BjerurajuMa, KOj4 H3rJ1e- najy uajsjepojarunju. Hehemo rmorpu- jeruHTH, aKO Ce OBOM IIPHJIHKOM 34- yCTABHMO HA KOMGuHalLLHje NapucKor »Temps-a“, Koju y CBOM Gpojy OJ 5. OBOF Mjecelna NOHOCH OBO: »TIperoBopu 0 HCTOHHHM 2KEJBE3HH- nama noHoBo he ce npenyseTu y Beuy. Aycrpo-yrapcko rgenmuuire oBo je: ypeljetbe NuTaia O HCTOUHHM XKCJBE- 3HHuaMa caMo je jemam emeMeHar y oriuTeM ypetjete»y aycrpo-yrapcKux 0/i- HOCa y norgeny caoGpahajuux rmyTeBa; KoHdepenuuje he ce MOpaTH KOTKLATH ujede Tux oguoca. Mopahe ce Ta- KOlje NpOrOBOpHTH O Fpaljet»y HOBHX JuHuja Kao u CTHNyJIHCaTu Tapuqpeke rapanuuje, koje he ce nujenomM 6a3u- paru Ha npomupeHy KoHBeHuujy & quatre, a nujenomM ua uoBe kouuecuje cpricke.. TIperoBopu_ y TOM normeuy nacrasuke ce u3ameljy Brana Aycrpo-