»f SEDMIČNI INFORMATIVNI [ PRIVREDNI GLASNIK Pojedini broj Din. 1:50 List God. 2. Godišnja pretplata 80 Din. Za inozemstvo 200 D. Dr. MATIJA VIDOEVIĆ Urednik : 18. jula 1925. Odgovorni urednik: | STIJEPO M. BJELOVUČIĆ Plativo i utuživo u Dubrov- niku. Oglasi po tarifi. Novi Garinsko-Pomorski Pravilnik. Ovih dana stupio je na snagu novi onim parobrodom, koji neposredno za Carinsko-Pomorski Pravilnik. Prelazeći za sada preko svih ostalih odredaba, koje na očigledan način do- kazuju ili namerno zapostavljanje dr- žavnih interesa ili pak, što je je: dnako zlo apsolutno nepoznavanje prilika od strane pozvanih, pozabaviti | inostranstvo “odlazi! 7+. utd jit d“ a član 41 izmedju ostalog , predvidja i ,takova roba se mora upu- otiti, kao i roba koja se drugoj carinar- (nici na carinjenje upućuje carinarnici |\one luke iz koje brod polazeći defi- | nitivno napušta naše vode, gde će se ćemo se u glavnom onim delom ovog | ekspedicija za iznos robe i po pret- pravilnika, koji se odnosi na inostranu tako zvanu transitnu robu. Pre svega, treba istaćida se naš promet sa transitnom inostranom robom počeo uspešno razvijati a naročito u poslednje vreme od kako se organizovala dobra spedicijska služba izmedju engleskih i severnih luka s jedne i naših i alban- skih luka s druge strane. Taj se promet kretao većim delom preko Gruža i bilo je izgleda da se razvije u vrlo koristnu granu posla u našem pomorstvu pru- žajući kako zaradu našim radnicima i parobrodarskim društvima tako i razne prihode državnoj blagajni. U ostalom izlišno je govoriti o koristima transit- nog prometa kad se uzme u obzir samo ta činjenica da su n. pr. Trš- ćanska i Solunska luka jedino transit- nim prometom postale luke Svetskog Glasa. Mi ne uporedjujemo ni jednu od naših luka sa ovim dvema ali za to nije potrebno da se bez razloga odgurne i ono malo što bi se moglo iskoristiti. Megjutim član 40 novog Carinskog Pomorskog Pravilnika glasi: ,Strana roba predala varinarnici, koja nije stu- pila u slobodan promet, može se iz carinskog magazina ili sa carinskog istovarišta vratiti u inostranstvo samo | hodnom članu izvršiti“. Ovo se svakako odnosi i na tran- | sitnu robu. Radi lakšeg razumevanja uzmimo slučaj robe preko Gruža za Albaniju. Prema čl. 40 roba bi morala čekati, što se ne može tolerirati u pravilno or- ganizovanom prometu, najmanje po dve nedelje dana dok se ne ukrca, pošto za Albaniju ima svega dva put direktna veza. S druge strane po članu 41 roba bi se imala zvaničnim putem doznačiti na uvozno-izvozno carinjenje carinar- nici u poslednjoj domaćoj luci — u ovom slučaju Kotor ili Bar. —Što-zmačih o: — 1) Da se ima izvršiti carinska doz- naka iz Gruža carinarnici recimo u Kotoru. 2) Po prispeću da se roba _ima is- krcati iz ladje i preneti u carinski magazin. 3) Izvršiti carinska ekspedicija za izvoz i 4) Ponovo preneti do i utovariti na brod. Prema tome 1) plaćaju se dvos- truke carinske pristojbine, kaldrmira, itd. 2) Plaćaju se dvostruki troškovi oko manipulacije robe izmedju ladje i ca- rinskog magazina, 3) Plaćaju se dvostruki troškovi oko istovara i utovara robe u lagju. Ovi su razlozi sami po sebi dovoljni da onemoguće transitni prometa kada se ktomu dodaju još i sledeće činje- nice viditi će se jasno s kakvom se spremom i razumevanjem rešavalo ovo pitanje. Poznato je da se brodovi na putu za Albaniju zadržavaju u gore pome- nutim pristaništima vrlo kratko vreme po kadkad i manje od 1 sata a za izvršenje gore pomenute manipulacije potrebno je i u najsavršenijoj službi najmanje pola dana. Prema tome roba nebi nikada mogla proslediti onom lagjom kojom je došla nego bi morala čekati po nedeliu dana narednu ladju pri tome plaćajući za celo vreme če- kanja carinsku ležarinu. Ktomu se mora dodati još i to da se ovakova transitna roba sastoji većim delom iz mašinerije, gde pojedini komadi teže izmedju 3000 do 4000 kila, koji se | usled mesnih prilika uopšte nemogu iskrcati u Kotoru ili>Baru, Kakovi su razlozi rukovodili da se dodje do zaključka iz koga su usledili ovi propisi nije nam poznato, ali pret- postavljajući da su to bile mere oprez- nosti protiv kriomčarenja, što nam u ostalom izgleda najverovatnije, onda bi dosledno tome trebala da se pod- vrgne ovakvoj proceduri i. sva -ona strana roba, koja dolazi u Gruž i bez prekrcaja prosledjuje dalje za ino- stranstvo tičući usput jednu ili više do- maćih tuka. Naravno.da se vodilo ra- čuna u tome da takvi brodovi kao ni domaći brodovi, koji idu za inostran- stvo, ne vrše nikakov iskrcaj ili ukrcaj bez nadzora carinskih organa — nebi se ni došlo do ovako absurdnih popisa. Svakako, teško je zamisliti bolji na- čin na koji bi se mogao oteti promet našim lukama u korist tudjih jer na- ravno sva ona roba, koja je išla preko naših luka, biće upućena na Bari, jer premda onamo nema nikakvih saobra- ćajnih olakšica, ipak za to što nema ni ovakvih upravo smešnih carinskih zapreka i ograničenja, moći će biti transportovana kud i kamo jeftinije i brže. "Nadamo se da će nadležni uvidjeti da je ovo unikum Carinsko-Pomorskog Pravilnika, bar citirani deo koji obez- bedjuje državne interese na taj način, što joj neda, u koliko se tiče ove grane posla, da u opšte živi i da će čim prije ukinuti jednu ovako bes- mislenu i štetnu odredbu. B. S. Vuković. Sardine ili srdjele. | djela pa i industrije istih sad uvelike ižali da su je srdjele ostavile. Velika bujica ovih morskih stanovnika, koja je vjekovima, u neko doba godine, | kolala i silazila put juga mimo Bre- tanju, ostavila je ove vođe i okrenula nastavlja ribanje pa industrija konser- Viranih sardina. U Bretanji, srdjele sa ribaju sa če- tverouglastim mrežama, dugim 30 do 40 metara, dubokim 8 do 10 metara, obskrbljenim ozgor plutom pa one za dugu kudu vuče brodica za sobom. Brod, koji vuče svu spravu ide proti kurentu i ustoliko siplje u more po | pregršt bakaljarovih jaja. Bakaljarova jaja privlače srdjele okolo, zategnute Uhode stranih država u 3) Piše prof. Ne znam kada je došao u grad špa- njolski uhoda Luka Renier, koji ie ovde i umro, ali se već početkom 1571 spo- minje njegov naslednik Giovan Maria Renzo. Ovaj je bio silno nepažljiv u svojoj službi, pak se javno s turskim podanicima dogovarao sakupljajaći no- vosti o njima i mnogo za to trošio, a Oni su ga megjutim očito varali. Njegovom je pomoću pobegao u Ita- liju neki vojvoda hercegovačkoga paše, koji radi toga skrivljuje Dubrovnik, Da se očuvaju novih neprilika Dubrov- čani su oterali iz grada Renca. Kara- kteristično je pak da su baš u isto vreme, dok je bila sklopljena druga Sveta Liga protiv Turske i kad se tu- (kla bitka kod Lepanta, Dubrovčani do- zvoljavali slobodan boravak u građu nekom francuskom uhodi. Francuskih je uhoda bilo sigurno kroz celo ovo stoleće u građu, ali o njima nemamo u arhivu potanjih vesti. lako su Turci bili saveznici Francuza, ipak dubro- vačka vlada nije bila sigurna da li će biti po volji Porti ovaj boravak iran- cuskoga uhode u Dubrovniku. Zato naregjuju svojim poslanicima da o tome “povedu govor s vezirom i vide kako Dubrovniku u XVI. stoleću. Jorjo Tadić. (svršetak). iome obaveste. Francuski poslanik kod Porte, na prolasku kroz Dubrovnik na putu za Carigrad, preporučio je ovoga uhodu Dubrovčanima, moleći ih da glasnicima pri odašiljanju pisama nje- mu u Carigrad. Vlada je tome udo- voljila, pa su poslanisi njihovi imali i to da kažu veziru. Ovako su lepo po- stupsli s turskim saveznicima dok su naprotiv španjolske uhode terali iz grada. Ali oni sa Španjolcima opet nisu baš sve veze prekinuli. God, 1572. nalazimo pisama, u kojima obavešta- vaju Don Juana d' Austria o kretanji- ma turske vojske i ostalome potpisu- jući se ,Lucio Pisone“. Jer koli- kogod su neposreduo graničili s Tur- cima, opet se nikada nije smelo zabo- raviti, da je baš Don Juan godinu ra- nije teško porazio tursku ilotu kod Lepanta. Nikada nisu Dubrovčani ki- dali sve veze s ostalima. Skoro za ceo jedan decenij ne zna- mo o uhodama ništa. Biće oni sigurno i nađalje bili u gradu kao i pre, jer se ne da nikako zamisliti da su evrop- ske države baš u ovim vremenima ne- j je to na njega. delovalo, pa da ih o. dozvole uhodi da se posluži njihovim. prestanih sukoba s Turcima ostali bez vesti, koje su tako lako i tačno mo- gle da dobiju preko Dubrovnika. Du- brovačka vlada, istina, nastavlja s onim svojim tajnim obaveštavanjem, ali po svoj prilici ni sada to nije bilo do- voljno stranim državama kao što nije bilo ni pre. I tek 1581 znamo da je u Dubrovniku bio kao španjolski uho- da neki “Don Cesare della Marra. On je dolazio pre toga u Dubrovnik da zastupa nekoga Talijana pred dubro- vačkim sudom u parnici s ngslednici- ma nekoga od Bobali. Megjutim kad mu sud nije mogao u svemu da dade pravo, otišao je iz Dubrovnika i tužio ih radi toga napuljskom namesniku, Ovaj ga je tada poslao amo kao uhodu, ali ne obavestivši o tome Dubrovčane. Don Cesare je megjutim svoju službu previše javno vršio htijući time im- ponovati dubrovačkoj vladi, koja se u onoj parnici nije tobože dolično po- našala prama njegovoj osobi. Vlada je megjutim“ bila radi toga prisiljena da ga odaleči iz grada. Napuljski je na- mesnik reagovao ma to zatvarajući ne- koje Dubrovčane nastanjene u Napu- lju. Tek na molbu dubrovačke vlade i zagovor pape pustio ih jena slobodu, a Dubrovnik je obećao da će rado pri- miti jednoga novog uhodu i biti mu u svemu pri ruci. Svršetkom XVI veka nalazimo jednu | veoma interesantnu vest “o spijunaži u Dubrovniku, a-tiče se onoga Frana 4 Fr. Lukari. "Njega je napuljski name- (o«snik conte di Miranda poslao 1593 u | Tursku kao svoga uhodu. Frano je pošao sa svojim bratom, pak se on zadržao u Soliji, a brata je poslao u Carigrad. Dubrovčani su veoma oštro postupali prama ovakvim uhođama | bojeći se Turaka. Vlada pak ističe kako (se om dao na ovakav posao iako je |znao za kaznu i za sve one zle po- sledice koje mogu za grad nastati ako Turci za to doznaju, Ali je ipak, kažu oni, pretpostavio svoju ličnu korist dobru svoga rodnoga grada. Zato su ga i kaznili strogo. A sa svoga su stanovišta imali i pravo. Ne služi ni | najmanje na čast ni njemu kao ni onom «Marinu Zamanji, da su iako ,oci do- movine“ vršili službe koje Šu mogle “biti sudbonosne po njihovu domovinu. Još manje može da bude časno što su se tih služba primali po svoj pri- lici baš u onom. momentu, kad su kao poslanici Dubrovnika polazili. u strani svet da štite svoj rodni kraj i zastu- “paju njegove interese. A Dubrovčani su uvek znali da oštro, katkada i pre- oštro, reaguju na ovakove pojave megju svojim plemstvom. Zato je vlada pre- Bretanja, glasovita radi ribanja sr-- put Portugala i Španje gdje se sad |