REK Ko ka 4 + Godina: Širokih grlića. Štamparija: ,,Pritiskč“. FOLJ ZA # ći i vw , Adamov čep. g e šije vi Kad se intona izdavat jedan seriji folj, njegovi redaturi napišu »uvod- = nik« u kojemu je spjegano sve što »interesuje našu širu čitalačku pu- bliku«, U temu uvodniku spjega se storija »pokretanja jednog nezavis- = nog organa javnog mišljenja, čija se potreba već davno osjeća... itid«. Kad je uvodnik spravan, sve je dru- go lako, osim spenaza štamparije ..- Spenze su istorija koju piše samo gospar štamparije, a njezini se tra- govi nahodu kvazi po svijem našim štamparijama, đe su se štampavali folji sa programom »za naciju« i za uzvišene i neokaljane ideje stranke. Kontrarijo od serijih folja, folji od pazara mjesto uvodnika pišu — ar- tikuo. od fonda, Oni nemaju kvesti- oni radi spenaza, jerbo njihova čita- lačka publika ne zaostaje nimalo za Iranćezom, koja se opet najbolje ra- zumije u industriju čepa lakog i teš- kog kalibra. Mjesto artikula od fon- da, mi ćemo u prvoj koloni štampat naše stručne oservacioni o postanku čepa i o korijenu te važne riječi, ra- di koje smo, po bibliji, došli na svi- jet sa — smrtnim grijehom na duši. Počmimo od Adama, Niko živ na svijetu nezna, kako je Adam zvo čep, ali je siguro da ga je i on imo.., Neznamo, koliki su i kakvi čepi bili na Adamovim botiljama, ali smo si- kuri, da ga je i Adam adopero kao i današnji smrtnici... Biblija govori, da su botilje u Adamovo doba ima- le formu od jabuke, ali to neće niko da vjeruje, osim našega klera, koji se tvrdo drži biblije, Druga stvar koju govori biblija — a mi nevjeru- jemo — bila Bi: da še je u Adamovu botilju- jabuku moglo zagrišti i da si od tega imo gusta. Pa kad bi i to ne- ko vjerovao, ko će, vjerovat da su Adamove _botilje bile — zabranjeno voće,., Iz ovega se najbolje vidi, %& * a a % | i SKLADNOST |I KULTURNU NJEGU Dubrovnik, na Gloriju 1928, da je biblija faljena, ili govori o stva- | rima koje mi nerazumjemo. Kako če bit zabranjena botilja? U čemu bi onda stala malvasija? Kako bi mal- vasija uzdržala forcu bez — čepa? Malvasija bi izvjetrila, a čovjek bi pio vodu i po malo imbečiliško.. A zato nas Bog nije stvorio, nego da na ovom svijetu lijepo i s komodom uživamo dok malvasija d nestane ovega slatkoga pića, botilju možeš prodat — bez čepa... Ako botilja još valja i komu služi, lako će nać čep. Ako nevalja učinit će se u njoj — tufa. To je tragedija svake botilje koja je bila u operi do svoje 40 godine. 3 Tako Vam je s botiljama za koje biblija govori da su — zabranjeno. voće. Ali čep u Dubtovliiku imia jednu drugu significazion,, koja ga nema ni- šta s biblijom, nego sa starom ma- ćom simćeritati i dobrote — dubro- vaške... Ereditali smo od vlastele kapačitat, da svakomu tisnemo čep đe služi, a kad počme da zavjeva od muke, mi ga od srca žalimo i gleda- mo, da mu čep bolje — tisnemo.... S ovom smo kapačitati salvali Dubrovnik od Turčina, ali nećemo od Gospodina Boga. Mi smo sikuri da smo začepili đe služi, Ako je ko ovega puta skapulo neka se nada da će ga doć red do Sv. Vlaha. Sve one koje nemaju pri ruci čep, davamo im okazijon da ga kupu za 3 dinara. Novi Dubrovnik. Među velike probleme naše ko- munale politike ulazu sada nova bukla na sve bande i četiri strane... Do malo vremena imati ćemo jedno idealo stanje: đe se god obrneš — biikto... Tako će se i Dubrovnik NARODNA REPUSLIKA HRVATSKA — NAUČNA BIBLIOTEKA, DUBROVNIK dura, Kad | i persona piu fina, Lumer: Kako komu služi. “ Motto: ,,U svaku bužu ... čep“. jedanput nać u svom elementu. Ra- di feste prigodom aperture novih bukla, nastala je u komuni prava konfuzion, Svi hoće da budu prvi. Opozicijon u komuni parera je, da bi za festu otvora bilo najbolje iza- brat čeljad adatu, da skargaju ono što u njima vri. Direcion je dećidala, da se na aperturi novih bukla držu i parlate , i da se lord major de Raguze prvi poburi u nove šorte. Za parlatu u Gružu — koja bi po pravu aparte- njala Grega — određen je profesur. Našli su da je on najviše adat, perke je na forcu pratike u Bihaću, jedini kapać indovinat je li cd golokudnice ili od sjerka. Osim toga u Gružu će in mađoranca bit roba turska, Za ovo. buklo na »Pilama«, hoće se una : jerbo.iće.u njega pjonbavat najviše čeljad što kupuju na libret, Zato bi bio fato. aposta dotur Baldo, perke k6 je s njim imo posla, činio je tanko... Ali oni ma komuni nemogu da se dećidaju za dotura Balda, od - straha, da ne bi komu poslo konat dva puta. Meštar Nikolica, što pjantava kon- duture od vode, proponjava, da se i u nova bukla stavu kontaturi, tako da bi se plaćalo po pizu, a ne od bo- kuna. Kontra ovoj proposti govori mali Mato od feramenta, sadašnji ekonom naše ćentrale u Gružu. On je parera, da bi to sve palo na ški- nu naših u Gružu i da bi bilo od in- fluence na eventuale elecijoni ko- muinale. Čudimo se, da je u ovim okazioni- ma sasvijem zaboravljen Ivica, koji je zgradio oni »dom« na Pilama, Ra- deći »tiho i skromno« — kako bi re- | kli naši folji — rebuškalo je Ivici da »dom« fabrika u malo manje od go- dinu dana, Zato osim gjinazija, Ivi- ca nosi rekord u brzini. Osim onega što nije finuto — finuto je kvazi sve.. Oni na komuni i ne obadaju njegove ke Beg sasstozis g