a CrpaHa 2. a Ps Pizg AY BPOBHHK, Bpoj 21 "4 V namoj yHyTpairboj NnoIMTHuH u VOIIITE V HAIIeM IP)KABHOM OpranH- 3My 6uuo je, or ocnoGoljeia u yje/mu- IbeIGBA HA OBAMO, a H JAHAC HMA, €JlE- MeHara unje je gejcrBo 4 Ha pacnojio- KEIbE. HAPOJIHO VOLITE H HA HALIC IME- MEHCKE OJIHOCe HETATHBHO, NA uAaK H necrpykrTaBuo. A OBH CJeMEHTH HHCy NONIJIH CA CTPAHe, HHCY yH€CeEHH M3 HHOCTPAHCTBA, HETO Cy JLOLIJIH H3 HaIllE CPe/IHH€, MOXKE CE KAZATH HAK H O3TO, H3 CpejuHe OHHx KOj4 CY INO3BAHH LA ux cy36ujajy u onemoryhe. /la 'Hac UHTAONH He GH KPHBO PA3ZyMEJM, MO- paMo ce orpa/IHTH O/L EBEHTYAJIHOT IIO/I- METAta HaMepe a OpaHuMo u npaB- NAMO INOCTyNaK X pBaTeKor DJOKA; CTO- jehu ua rjeguiuiTy, za HuKO CBOjy IIO- rpeliky He Moxe Gpauuru TyijomM, a HajMaibe morpeluky KakBy je yuuuuo XpBarcku Blok, XTeJIH CMO CAaMO KOH- CTATOBATH OIIIITE, TIA H HALE 3/10, C€3 KOTA TEIIKO za 6u ce MOrgo jaBuTu OBAKBO jeIHO HEPA3ZMHIIJBEHO NETO HA- IIHX HOeCHOCHHX CTPAHAUKHX OJRHOCA ; y HajMaty pyKy ,ueonorujy“ XpBar-. ockor Bnoka He 6u, y Behoj Mepu, 3a- “XBATHJIO OHO NIPOCTPAHCTBO € KOjHM Cana H MH MOpAMO pAauyHaTH, H Mace Ha- pone He Gu ce MOJE TAKO CJIETIO IO- BOJIHTH Ša CMyUIeHHM NOJATHYAPHMA, u3Metjy Kojux mMoxe za Oye — pe- uHMO, aKO xoheTe! — uaK H TyljuH- CKMX aređara u rrahenuKa. He MOxe ce Ka3aTH, Na je TIOJIH- THKa Blajle Kpa/beBuHe CpGa, XpBaTa u CnoBenana “GuJIa TaKBA Ja GUP MO- PAJA 3ZAOBOJBHTH CBE rpaijane. Jep, Ha Kpajy, OIMIITE HE3ZA/LOBOJBCTBO MH KOM - Cp6a u Ko XpBara u KOJI. CroBenalla .nuje uuk1o on ce6e. Oro je pesyuTaT CTAHA Y 3EMJBH. A. KO je OJIOBOpAH 34 TO H TAKBO CTAHEe ? Kao Niro TeIIKO CTAHbe, MBAZBAHO necnperiowihiy osro, «uje Guo 6e3 yTuuaja Ha MOryhHOCT nojaBe MemMo- pannyma XpBarckor Boka, TaKO HCTO W CpelcrBa, C KOjuMA Ce Kem Cy36HTH nokyuiaj BaoKka, He MOry ocTraru 6e3 NOCJIEMILA, HETATHBHHX IIOCJIEAHNA, IO MHp, pe u Ges6ejiHOCT y 3EMJBH, a jolu Mae NoCIyKHTH OTKJAHAH>Y HE- 3a1O0BO/bCTBa. IlyCTHTH yJIHNY JA OBAKO NCJIHKAHTHHM TIHTAF6BHMA, OCHM MaHHecTOBAa cBoje ugeosoruje, y3H- Ma yaory cynuje, To je, najoae ma Ce H3p43HMO, H HEIIOJIHTHUKH H HElP- IKABHMUKH ; TO 3HAHH CTBOPHTH YCJIOBE H JaTH CpeIcTBa y pyKe CBHMA H CBa- KOME, Ja NpaBnajy CBAKO CKPETAIbE. — H. Političke. novosti. Amerika i konierencija u Genovi. * Na sebe svraća Amerika pažnju cije- 2 log političkog svijeta. Njen odlučno otkla-- njavje da prisustvuje konferenciji u Ge-| doista je zabrinulo politički svijet. da Amerika novi, Znalo se i do sada, nije za-- Knez Aibaniie. Kako neke novine donose, jedna arba- naška delegacija spremna je na put u Pa- riz, gdje će ponuditi albansko prijestolje dovoljna da se održi konferencija u Ge-| novi na onoj bazi kako se odlučilo, ali se ipak cijenilo, da će se moći, nešto popu- štanjem a nešto odlaganjem konference, ipak u neke udobrovoljiti Ameriku i da će i ona napokon pristati. «Ali baš ovo dana Amerika je odlučno odbila svoje sudjelo-. vanje, jer su Amerikanci gotovi račundžije sA a ne obični frazeri. Amerika je za vrijeme | sve što/je imala sve je bila založila za povo- rata sa svačim zadužila saveznike i ljan svršetak rata. Sve evropske države su joj dužne, a konferencija u Genovi imala: zbog obnove Evrope, da | zbriše te dugove prama Ameriki. Amerika je vidila za čime se ide i sada je s jedne strane odlučno odbila da prisustvuje kon. ferenciji u Genovi, a s druge strane, u. isto vrijeme, prikazala Evropi jedan tako da se. bi u neku ruku, strašan račun duga prama njome, o odnosima 4 je Evropa pred tim računom prosto. za č prepastila. Ovakovo držanje Amerike baciće Kvro- pu sigurno u zabunu, i konferencija u Ge- predao ostavku. novi lako da se ponovo odgodi. princu Đorđu Karađordeviću. e U Egiptu. Egipatski nacijonaliste nijesu voljni sa onom nezavisnosti, koju im je ponudila Engleska, već traže potpunu slo- bodu bez ičijeg tutorstva, S toga je ponovo počelo dolaziti do nemira u Egiptu. | se Oko Rijeke. Iz Milana javljaju, da je za na“ na- e dni poslanik Giuratti otklonio poziv da m preuzme vladu na Rijeci. sjednik de Facta pozvao je Giurattia u Ministar pred- Rim da s njime pregovara, vodeći računa između Italije i Kraljevine SHS. u pitanju Rijeke. Na Kvirinalu traže načina, kako bi se našao srednji put i da se izvede rapalski ugovor i da se udo- volji talijanske nacijonaliste. U Grčkoj. p- U Grčkom parlamentu izglasano je f Gunarisu nepovjerenje te je on zbog toga A _ Acdepa Tipu6uuepuh. H Kepuurorai i [leHTpaJIHO V/IPy>KeIb€ CBHX KA JI EMCKHX upyturaBa .ua_ BeorpajicKOM yHHBEpCHTETy | ,IloGparucTBO“ Ouao je ca3BaJo sa nezje- | Iby npuje nome ua KajemMernany BeJuKu MuTHHF, aJIH je myauunja Oda 346 pauna. Kacuuje je GuJIo NOonyiuTeHo OJpikaipe MH- THHTA HA IpyroM MjecTy, Te je OMJAJNIMA pujenmna na ra ozpau ua Besukom Tp > »AdQepa Xepuuroma- NIpuGuhenah YnpaBa CBeCTy eHcKor YJpy2xetba »Ilo- GpaTuMCTBO“ npupebyje y HeJjey Ha 12. OB. Mj. y 10 caru npuje moje BOJIMKH CTy- JEHCKH MHTHHT KOJI IKeJbEZHHUKE CTAHHIE, Ha KOME he CTyneHTu Georpaicke YiuBep3e HajojviyuHnuje šaxTjeBaru za ce CTPAXOBHTA adbepa IIpuGulieBuhi-Xepuuroiba pacnpasu npen pezoBuTruM cy1omM, jep ce dKaJeMCKA OMJAJLUHA HE MOXE NOMKPHTH TuME, Ja na U/L ZEMAJbCKE npocBjere ocrane uoBjek, KOju ce onTyxyje pajtu Be3a ca jedu airap- XHCTOM H PALIH HHTENEKTYAJIHOT yGujecrBA nokojuora Munopana NpamkoBuka. Ilox ce ron OH He o6paHu npez pezoBuTuM CY LOM a He mpem nmaprujekuM KJyGOBARMA u na pasnuM naprujekuM 360poBumMa u sađanama, Nas se dvanaestorića nekako pritijesnili jedan uz | Kpamesune. a) 4 He ysuMajyhu rI03y Hu GpaHuTewa Hu Ty- MONA A HM Cyula, AKQIEMCKA OMAHA rpaxu nornyuy cBjeTocr y norieny y6nj- ocTBa mok. NpamkoBulia u 34xTjeBa_I1oTInyHy MATepujaJIHY HCTHHY, TE KEJIH ZA 3HA NA JIH .y OBOM Clyuajy HMA NOCIA Ca FIBYCHHM KJIE- BeTaMa Mu ca jenuum GecnpumjepuuM uH- | TOJEKTJAJKUM yOujerom, Koje je umazo BPJ10. KPYTIHHX NOCIBEJIHLIA, KAKO C OG3HPOM pry Ha zoHaname 3AKOHA O 3ALITHTH IpKABE, Ipen IKEJBEZHHUKOM ČTAHHILOM. TlrdKaTu, Koju cy No3sHBaJu rpatjane ua MuTEnHr opa KO CY FIIACHJIH: - Crynencka he OMJAJAHA Y HCTO BPH- jee u3pajuTu cBoje NOrJeze Ha CprcKo- XpBaTCKe OJIHOCE H Tpaxuhe Ja ce ou pe- Tyluiy ma jenaH Oparcku HauuH 6€3 TjecHo- FPYIHOCTH H JIHUHOTA NPKOCA, 0€3 yKOYEHOT MOFMATH3MA H 6e3 CBAK€ pOMAHTUKE — HA Gasu OpaTrcke Jby6aBH H 3/paBora cxBaharma zajejtHHuKHX PEAJIHHX IKHBOTHHX HHTEDECA. Ha MHTHHF KOJI€T€, KOJIETHLE HM Fpa- ancrBo! Heka rpyHe cuaxHu saxrjeB Aka- neMcke OMJIAJIUH€, JA Ce KPUBIH CTABE HA pacnojarame npej penoBuTu Ccya 4 na 3a- KOH BpHjenu He caMO 34 oGuuHe rpahane Be u 34 MmuHucTpe ! Ma MHTuHr, CBHjećHa u HJLeAJIHA OMJA- muuo! Ha murunr, noG6opuuuu ucrune, a NpOTHB HEZONyIITEHKX Helena y NOJIMTH- ukoj 6op6nu! zado- potpisom ,Milan Marjanović“. | . članku glasi: TAKO H € o63upoM na orpanuaene rpahaH- 2 cke CIOGOJE H IPABA. BeorpajicKa KOHdbepeHla. V nonenje'ak Cy OTNyTOBAJIH H3 | rpaza zegeraru Maje AHranTe, Kojr NIPHCyCTBOBAJIH KOHČEpeHuIH. Y HeJijeJn Guna saBpnina Komepenna, Te je Ha 1NyMy H8naH KOMYHHK€ y KOME CE B( Hemeraru Ilomcke, Pymyiecke, Hexoc uke u CXC. CKYIJBEHH HA KOHEPER| exkcnepara y Beorpaly, a y uuwpy, na pare cKkyrn duHaHcujecKHx, €KOHOMCKH TPaHcnopTHux nuratba, Koja he 6uTu c IB€HA HA IHEBHH PEJ Koneepennuje, JLO Cy LO KoHcTaTanuje, za Cy ZOoniniH 10 IJIACHOCTH y CBHM TIHTAIbHMA, Tlonasekiu c npuniura ycBojeHor HOT peja 34 reHOBCKY KoHbepenunjy, Ma KOjeM H€ MOXK€ HAHCIIEHA HHKAKBA Bpena nocrojehuM yroBOpHMA, OJUIJUHI cyljenyjyhe Brnaze za capabyjy Ha Ben njeny oGHoBe u koHcoJujanuje eKoHoM »xuBoTa EBpone, rnpxeliu, zna he Buri HHTEDECH IBHXOBHX 3ZEMAJbA OHMTH CAUYB EKCINEepTH Cy Ce CATJACHJIH y 3Jajel KOM JIPIKAIBY y NOTJEy HCTAKHYTHX n Iba, KOja he ce TpETHPATH HA. TEHOR Konepennaju. EkcrepTu npusnajy ymMecHocT Ta jegumuku pacnupaBe u cBa upyra mar KOja CY y IPHXOBOj HAJLIEIKMOCTH, A KOJ MorJna us6uTu Ha TenoBckoj kondepeni IIporecTH€ CKYIILITHHE€, Y nejjeby je onmpxana y beor, NpoTecTHa ckyrniuTuHa, Kojy je ca3BajJa ponua OGpana nporuB zpxaiba _HrTa, Ha ckymuTnuu je Cuna maca cBujeTa u y jema je pesosynuja, y kojoj ce Tpaxu HAIIA BJana ynosopa Hraznjy Ha eH )KAIbBE IIDAMA HAHLIHM 3EMJbALHMA. JemnakO y Heljey OJIpxaJa je pojua OOpana BeJuKu 30p, Ha KON je ocynugo npxawe XpB. BJoKa. 300 nponiao 6e3 uHuuneHarTa. Što ne treha nikad zaboraviti ? U varaždinskom demokratskom »Volja Naroda“ u br. 24, od 18. jula god. objavljen je u podlisku članak Tu se vori o predavanjima g. Marjanović: Dalmaciji i drugdje. Jedno mjesto u »Rekao. nam je g. Mar vić da bi bilo nemoguće odgovoriti tantinaova pitanja, (upućena Jugosle skom Odboru: ,Tko ste vi; koga v stupate: tko vam je dao mandate; š to jugoslovenska ideja; gdje je Zag kako vi hoćete da budete saveznici a vaši se ljudi tamo u domovini og no bore uz Austriju?“) da nije bilo čuvenog martirija Srbije i one znai izjave njene na početku rata da se bori za oslobođenje svoje potlačene | na cijelom teritoriju Habzburškom, | samo za komadičak Bosne i Hercego koji su joj nudili njeni neprijatelji d pokori. Ovu okolnost ne treba nikac boravati -— naglasio je g. predavač. okolnost da su Srbijine žrtve najvolj stupale ideju naše slobode u inozen i ta predstava treba da nam lebdi očima u rješavanju svih mogućih intt spornih pitanja“. | paempu o: puca, ali se osjetih kao prikovan i okamenjen. Nijesam ——— — 2 potpuno ovisan. Pa opet taj momenat nije toliko sti u njih tiskaju. drugoga, ukrutili se i zanijemili pa sve nešto iščekujemo. — Habt aehtl; grunu iznenadno oštra zapovijed straži, pri kojoj se i mi još jače ukrutismo, a možda je bila i nama namijenjena. | — Ladeni!i; osječeno povikne starješina. Mi pro- trnusmo. Čusmo samo kako se zanjiha i zaječi vazduh posječen brzim zamahom puške koju ne vidjesmo, već ju je izdala svijetla bajuneta, koja je pri zamahu uhvatila nešto malo od slabe svjetlosti iz dna dvorišta i bacila nam je za jedan tili čas u oči. — LaAdet!; opet grmnu starješina kao nekako oholo, otežući pri komandi prvi slog a sa drugim strogo osiječe. Meni se kosa naježi. Što ovo znači? ... Kroz tamno dvorište prođe kao neki šapat doda brzo KANE sve jači, dok se ne pretvori u zveket , — Pune puške!?; samo mi se se a prošaptah. U to čujem kako se puške surovo otvaraju i patrone Opet neki jači zveket, udešen nekako složno i oštro, značio je da su puške pune i da su gotove. Sreća, da je noć bila onako erna, a drukčije mora da smo bijedno izgledali u tom momentu, kad je sigurno svakoga od nas za srce stegla jedna nevjerojatna misao: sad će nas strijeljati 2! Harni smo onoj noći da nas nije izdala, pa se tako ni naša straža nije mogla da potpuno nasladi i da uživa u našem izgledu straha i pravo da rečem, malaksalosti. Kad se sjetim onoga momenta, ja i sada protrnem. Htio sam nešto da podviknem, ali me steglo u grlu, vezao mi se jezik, pa sam osjetio da sam nijem ; htjedoh da se u mraku barem malo - krenem iz svog položaja, da se uklonim onoj neviđenoj puščanoj cijevi te je sigurno prama meni okrenuta i gotova da ŽU . baš za ovakove slučajeve, i 0 bio prosto u stanju da nešto određeno mislim, već izbu- ljih oči u onu tminu, usta mi se nekako blesasto sama otvoriše, zaljuljah se malo naprijed kao da sam omamljen od ovih pušaka što su preda mnom zazveketale, te kao da im se kretoh u susret. U jednoj ruci ukočeno držim prtljag, a nečija tuđa uhvatila mi drugu pa ju čvrsto stegla, mislim zglobovi će mi popucati. Osjetih od tog stezanja bol da vrisnem, ali opet ne puštam glasa i ne kušam se oteti toj gvozdenoj ruci svog druga, a ne znam ni sada koji je to bio. U istom momentu, sigurno usljed straha, ispade nekome prtljag i tupo udari o zemlju. Ja se nekako nervozno i plašljivo trgnem, kao da je neko do mene pao pogođen iz puške. Srce mi počne da plaho bije te osjetih neki čudni strah pred kojim počne dah da zastaje. Da me je u tom času kogod sa strane posma- trao i da me je mogao vidjeti, možda bi me nazvao plašljivicom ili kukavicom. Ali na to mogu da kažem ovo: drago mi je da sam jedan takav momenat proživio isto toliko, koliko ne bih rad da ga ikada više doživim, jer me je to naučilo, kako mnogi nepravedno i neispravno sude držanje drugih u nekim momentima koje oni sami nijesu iskusili. der, u životu se evo može da zapane u neke momente, kad čovjek sasvim, a bez svoje volje, izgubi od svega onoga što u sebi osjeća pri normalnim prilikama i pri hladnom razmišljanju. U tim momentima stegne neka grdno jaka i neobjašnjiva sila, koja čovjekom |n potpuno ovlada, te ne dopušta razumu da mislima dade određen pravac, a volji oduzimlje snagu da nešto odre- đeno izvrši. Izgleda da Ovi momenti izvuku iz čovjeka neku drugu individualnost, koja se negdje u njemu krije kojoj je za to vrijeme dok traje, koliko kad mine i kad o njemu misliš; njegova strahota za vrijeme trajanja u tome je što kako bio kratak, opet izgleda strašno dug. — Sehiltart!; — oštra i kratka komandi vrati nam duh. Cusmo kako puške poletješe na rm kako im kajiši zaškripaše čvrsto zahvaćeni rukat sredini. Ma *: : — Rechtitsum!,.. Marsehi; zaglavi stari svoje komandavanje i mi se La i uputismi vjerujući svemu onome što je bilo i prošlo, kao ( sve to bila neka strašna obmana, halucinacija, sam Izidosmo iz kasarne na dlicih te lijepo ne smi jedan drugoga u lice pogleda e da se ne izda kak0 je bilo malo čas, pa tako ne gledajući u svoje dru! izgledalo mi je neko vrijeme, da čitava ova četa baj vodi samo mene, a ne nas dvanaest. I Vode nas kroz ulice. I ako je kasno doba noći smo naišli na prilično jak život na ulici, a mi, sa. o pratnjom, predstavljali smo neko čudovište koje. I sebe svraćalo naročitu pažnju. Svakako putem, osim! malo na jednom mjestu, niko nas nije zadirkivao stigosmo pred lađu, na gruškoj obali dočeka nas “ masa svijeta, koja se pri našem dolasku razdvoji nam put učini. Čuli smo po gdjekoje zajedljive rijeć vike i galame nijesu činili. To su bili ostavili da naprave, jer su cijenili da ćete se i vi kao i mi na ukreati. Mi smo se bili pobojali, da vam što grdi naprave. Umirili smo se kad smo krenuli bez vaš! kako su vam trubili i vikali kad ste ge vozili A lađi. 1 — sad smo ovdje. . (Nastavićt!