[o IZLAZI SVAKE SUBOTE > odaji Rada“ Jasintići izdavač: Odbor , prava i iredništvo nalazi se u ovačkoj ulici br. 332. II. kat. azgovor dnevno od 11—12 ura, Rukopisi se ne vraćaju. odina Ill. Ba Dubrovnik, 30. rila 1921. sE “POJEDINI BROJ 4 KRUNE. Polugod. pretplata 15. E. Za inostranstvo vo godišnje 80 din. šk Cijene: oglasima: 1 em. visine u širini 1 stupca 3 din. (12 K). Priopćenja i zahvale 10 K redak. |. Stalnim oglasivačima popust. | ———— ptinskom domu - vijenog mnoštva — a »Hei Sloveni!“ Državno ime šćemo reći: zločin je; ali je neo- Y greh što se je dopustilo da se od državnog imena stvori pitanje. A se je 1. dećembra 1918. krstilo H jednim imenom, kao što joj se, Gionarnom gestom, dalo = zastavu š ovo bi pitanje bilo skinuto s sb reda, i mnoga druga s.tim u vezi. ko nije više jedno — otvoreno pi- Mo je otvorena rana. Ona može da iStruje. To je pukotina na državnoj U tu će pukotinu naš neprijatelj dinamit. a zakrpiti rupu. Odmah. Bez- Ali, ako smo primorani da se pitanja sada i prepiremo, mi ne- govorimo onima koji lažno ispo- Slovenaca, dok uistinu naš jedno- djednojezični narod dele na Srbe, 9g imena ostati uvek pred upitni- ler je nemogućno tri pojma ozna- Nim nazivom. Pa što da se _ vode leća mumiiiciranim, cepidlačarima lena _ Focija i Ignacija? Čemu da Taži nepobitnom argumentacijom i ara besomučnijim fanaticima ruše- &kon onoga što su naučenjaci napi- Olitičari izgovorili o jedinstvu Srba-. "Slovenaca, ostaje samo još jedan Bat — batine. | bar od narodnog imena ne treba | pitanje. xx toga, nužno je naglasiti, da se Ki samo o državnom imenu. Sva fina imena, Srbin, Hrvat, Slovenac, tao i pokrajinska Bosanac, Crno- Prcegovac, Dalmatinac, sva ta ime- (ili manje, imaju svoju sentimen- oriju, svoju t. zv. tradiciju. I ona lišu jednim potezom državničkog imetan čovek, ako i traži za je- U pojam jednog naroda i jedno za- ime, on neće ni pokušati da uki- 'bna, recimo plemenska, imena. trši taj spori posao, lagano i si- a « ad le, o kakvom brisanju starih i novih narodnih imena, ovde i Narod je jedan pojam. Država ipojam. Država, kao inarod, traži fje ime. I to ne toliko iz teoret- ko iz praktičkih razloga. Iz vrlo Waktičkih razloga. Država stvara naciju Iva od naroda stvara — naciju, države, zajedničke narodne dr- a Hrvata - - Slovenaca, od “naroči- odsudnog značenja za nas. Mi smo rod, ali nismo i jedna nacija. Ne pam: Jedinstvena narodna svest. jedinstvenu zacionalnu volju, / 2 .. političkih, eko- € sa, i kulturnih, socialnih redi daa živimo samostalnim, ne- Pa životom, da uspešnije u slobodi svoje e individualne kultur- ht tu svest i volju nacionalnu li zajednički život u jednoj je- I državi, i 4 : La 1) ' Slovence. Za njih će pitanje i. pot: rizi tiskašije sa takovim, već pred de- Predsjeda stari borac Dr. Pero Rezolucija — ,Bože pravde... pritikom spaljenja austro-ugarske državne zastave Bezimena država ne može da vrši tu veliku misiju. Ime je važnije od zastave, od grba, svih emblema, svih pokliča. To su vrlo dobro znali svi organizatori dr- žava, svi utemeljitelji religija, svi . pokre- tači struja, stranaka, društava. Gragjani države postaju rogjenjem, krštenjem — i pre nego na razum do- gju. Jedinstvenost imena izvor je osećaja solidarnosti sa onima koji se istim ime- nom krste. Ne, o prekoj nuždi jednog državnog imena ne može biti diskusije. Mi ne razumemo one koji traže ar- gumente da opravdaju, makar i a , bezimeni naziv države S.H. S... . pre- ouštajući vremenu da joj nagje ime. Mi bi ih razumeli kad bi oni bili za jedno ime, pa ma koje. Udaranjem imena u temelje države, graditelji država, državotvorci, da- vaju svesni izražaj delotvornoj volji, da budu jedno i da ostanu jedno, da budu država i da postanu nacija. Velika staja — Velika Jugoslavija: rimi am e s Jugoslavija. Naši joj filolozi celi zborovi filologa svih naroda da stvori jednu iznimku? — Mnogo se je razloga iznelo u prilog imena Jugosla- vlja: veza sa ostalim Slovenima, budući program naše mlade države, lepe tradicije it. d. No jedan je fakat tu, koji za Jugo- slaviju najbolje govori: ceo nas svet tako zove, Englezi, Amerikanci, Francuzi, lijani, Nemci i t. d., 85%/, naših novina upo- trebljuje to ime, svi naučenjaci, svi umet- | nici, kulturne ustanove, političke stranke, preko polovine naroda primilo je to ime. Ono rešava, jednim mahom, sve sporove i sve odnose _ megju pojedinim delovima našeg naroda i naše države. I konačno, Jugoslavija je jedino ime predloženo za još nekrštenu kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. To će se ime održati, i ako ga sada ne usvoji Konstituanta, usuprot svim drugim zvaničnim i nezvaničnim nazivima. | Velikosrpski program ostavljao je veći deo Hrvata i sve Slovence izvan državne granice Velike Srbije, kao što je i pro- gram Velike Hrvatske negirao i isključi- vao srpski deo našeg naroda. Pa zar je čudo da, ni jedan od ta dva imenu, ne može da bude prihvaćen od celog naroda? | epiteton , Velika“! Nemačka, ni Ame- »nebesko carstvo“ Samo Balkan voli I onda, onaj komični Nema ga ni Rusija, ni rika, ni ogromno: kineško nije ga imalo. taj megalomanski stil: , Velika Bugarska“ »Velika Grčka“, ,Velika — Albanija“. Uskogrudni i kratkovidni mediokriteti, pro- pagatori velikosrpstva i velikohrvatsiva, sami su diskreditovali oba imena. Ne, nije mržnja nego ljubav, ne, nije površni politički diletantizam nego duboko intuirana, plemenita, delotvorna nužda stvorila ime Jugoslavija. > SH. SszU. SA. U. S. ofA. — United States of America — Sedinjenje Države Amerike naziv koji se često citira u prilog. S. H. S., ne krije vernici religije Hrvatska . To su razlozi s koji smo, zir reč: zameraju, ali. nisu stvorili ni jednu državu. Zar narodna vo- lja nije kadra iz jednog filološkog pravila. Tag koji je. AV brovačko gragjanstvo jednodušno manifestuje za držikme ime JUGOSLAVIJA — Veličanstvena skupština. Ti Dubrovniku): oživio Petar u soli nikakvu analogiju koja se može da žamoni Na ,Kraljevinu Srba, Hrvata i Sloveđeca“. Sve protivno! Kratica U. S. ol A M oovara našoj kratici K. ofS.H. S. ——— Dakle, U. S. (United States Sedinjene Države) našemu K. (Kingdom Kraljevi- na); dok onome jednom ua A (Ame- rica) odgovaraju naša tri S H. S. (Srbi, Hr vati i Slovenci). dije se s se ne zove ni U,. ni S. nego A., dok se gragjanin S. H. 87 Zove: di Sii H ili S (drugo). Na upit: što $1?, gragjanin U. S. of A. od- govarat ZNA am American!“ (Ja sam Ame- rikanae) Ali što da odgovori, sebi ili stran- 8 gragjanin bezimene države K. of S. H, 5 Re: Dok svaki Amerikanac sebe krsti jednim, m. naš je čovek primoran da bira iz- megju t tri imena: Srbin ili Hrvat ili Slo- venae. U tome i jest najveća opasnost za opstanak naše države. Tu je razorna klica neizlečivog separatizma. Bezimena država, sa takovim jednim opasnim nazivom, ne što ne može vršiti pozitivnu ulogu — stvaranja Medetveho nacionalne svesti, nego će ona požuriti proces diferencija 3, Ih smembracije, delenja i raspadanja. Imena drugih država istofe tako stvorila logička nužda, dobro intuirana od državotvornog genija, u veli- kom času ujedinjenja. Novo ime Britania zamenilo je pro- slavljeno ime englesko pri ujedinjenju sa škotskim. Novo ime Deutchland postalo je zajedničko ime ujedinjenih Prusa, Bavara- ca, Sasa it.d. Novo ime /talia_primile su ujedinjenje državice talijanske, slobodne i tek oslobogjene. Novo ime Espana usvo- lila je ujedinjena Kastilja i Aragonia it.d. Ni moćni England, ni silni Prusstand, ni proslavljeni Plemonte, ni ponosna Castilla, koji su bili istinski nosioci nšlešoditiške misli celokupne svoje nacije ikoji su pro- veli veliko historičko delo ujedinjenja, nisu izgubili ništa tim što su primili novo ime, zajedničko njima i ostalim delovima državne i nacionalne celine. Naprotiv! Baš su tom svojom velikom žrtvom, tim svo- jim najvećim odricanjem, novom organi- zmu udahnuli svoju veliku dušu, i, osta- jući sami besmrtni, stvorili nove _ velesile — vječnim. Tu veliku historičku nuždu .znao je da shvati i engleski, i pruski, i pjemonteški, i kastiljanski državotvorni ge- nij, jer je tačno intuirao da se osećaj je- dinstvenosti i svest o jednakosti ne može da razvije u državi u kojoj-bi-ime držav- no poticalo svakog člana oslobodilačke po- krajine, bez obzira na njegovu ličnu vred- nost i bez obzira na njegovo učestvova- nje u oslobodilačkom delu, da neprekidno ističe svoju superiornost nad članovima .novo-oslobosjenih pokrajina, bez obzira da li su ovi učestvovali u borbi i u radu za oživotvorenje tog zajedaičkog cilja. U žrtvo- vanju imena, koje se uostalom ne gubi i ne može da dsibi u tom odricanju, koje, “u našem slučaju, i nije zapravo nikakvo odricanje, jer Srbija ostaje i mozak i srce Jugoslavije, jer Srbija dava dušu Jugosla- viji, u tom žrtvovanju i odricanju, bez čega i ne može biti govora o izvršenom delu oslobogjenja i ujedinjenja, baš u tom žrtvo- vanju i odricanju leži sva veličina zadatka. Sabija: propel na pRGu korist celog ie rija — Govornike pozdravlja burno klicanie odu. s skijepa Naša Domovina...“ Zanosno klicanje dinastiji Karagiorsjevića — Zbor svršava sa pokličem iz 1911. Po Veličanstvena skupština u Općinskom — ,,Naprej zastave sla- Prvi Krali Jugoslavije.“ skog, hrvatskog i slove- < načkog imena. Što dalje da pričamo ? Argumenti su > tu. Primeri su tu. Proti ovome je bezmo- ćan separatistički fanatizam i plemenski šovinizam. Ako se može da nagje jedno ime,“ koje bi moglo da zameni ime »Jugoslavija“, i ako je to ime takovo da će ga ceo naš narod primiti brže i sa ve- ćim zadovoljstvom nego li Jugoslaviju, neka se iznese to zajedničko ime. Mi se una- pred izjavljujemo da ga primamo. Ali proti S.H.S. ostajemo uvek kao što ćemo stajati uvek i proti svakom pokušaju se- paratizma i hegemonije. KM Dubrovnik za Jugoslaviju Dubrovnik nije mogao ostati nem u času kad se po svoj našoj oslobogjenoj i. ujedinjenoj otadžbini u oluji zanosa ori poklič: ,Jugoslavija!“ U tom pokliču sin- tetizovano je iskreno nastojanje svih Srba- Hrvata-Slovenaca, svih istinskih Jugoslo- vena, da se očuva narodna i državna je- dinstvenost proti svim napadajima, otvo- renim i potajnim, vanjskog i nutarujeg ne- prijatelja, koji traži da razori ovaj velebni hram kojemu u temeljima, zalivenim po“ : tocima herojske krvi najboljih sinova, leže - svete kosti bezbrojnih mučenika, preporo- ditelja, genija jugoslovenskih. | Code U času kad se u Konstituanti rešava pitanje imena naše države, u strahu da bezimena država ne postane poprištem se- paratističkih agitacija i bratoubilačke bor-| be, na koju Srbe-Hrvate-Slovence. nagone brojni vanjski neprijatelji, i Dubrovnik, drevni grad, slovinska Atina, digao je svoj snažni glas da upozori one koji, zaslepljeni plemenskim separatizmom i strančarskom mržnjom, ne mogu da se uzdignu na visi- nu historičkog momenta i poverenog im zadatka, da budućem naraštaju ostave u baštinstvo mirnu, sregjenu, snažnu, silnu, moćnu, veliku državu, najbolju odbranu narodu protiv nasrtaja sa strane i osnovni uslov socialnog, ekonomskog i kulturnog napretka. : Dubrovnik, E je jednako ljubljenim imenom srpskim, hrvatskim, slovinskim, nazivao oduvek jedan isti narod, .naš _je- dinstveni narod, jugoslovenski narod, Du- brovnik, koji je jezik toga naroda nazivao »naškim“, jer nije nikada hteo da nasedne austrijskim spletkama kojima nas je Beč veštački cepao, Dubrovnik, gde se je rodila jugoslovenska misao, i političkog i kulturnog narodnog jedinstva, i koji je dao narodu svome toliko dalekovidnih ge- nija na kulturnom i političkom polju, taj starodrevni naš Dubrovnik, o koji su se u lugjačkoj bratoubilačkoj borbi otimali Srbi i Hrvati, a koji je, uvek sebi dosle- dan, ostao jugoslovenski, imao je najveće pravo-i najsvetiju dužnost da i u ovom času kaže svoju reč. I Dubrovnik je o- dista progovorio gromko — za Jugoslaviju. | Domu Inicijativom borbenog našeg ,Jugoslo- venskog Akademskog Kluba“ sazvana je 24. 0. m, u općinskom domu javna skup- ština, da se i Dubrovnik pridruži manife- stacijama ostalih jugoslovenskih gradova: o Kg ka