Strana 2. »CRVENA HRVATSKA“ Broj 46. Događaji u Pešti, Dan 4. lipnja ostat če za sva vre- mena nezaboravan u povijesti pe- štanskog sabora. Taj dan bio je naj- uzbuđeniji što ga je u opće ikada doživila peštanska sabornica. Poslije natezanja i diplomatiziranja došlo je do prekinuća pregovora između vlade i opozicije i borba je prešla u otvo- reni boj. Utorak je bila najodlučnija bitka. Nevjerojatnim nasiljima, ka- kovih parlamentarna povijest ne pamti proturao je grof Tisza obran- bene osnove. U zadnjem broju prikazali smo ove prizore prama našem brzojavnom izvješću. Grof Tisza da izvrši svoju opaku namisao profanirao je parla- mentarizam, izvrgao ruglu imunitet zastupnika :i postupao je kao kakvi turski paša. Sic volo, sic jubeo za- grmio je grof Tisza i tako je moralo biti, Da toj svojoj zapovijedi pomo- “ gne do pobjede, pozvao je u pomoć vojsku, oružništvo i redarstvo. Sa redarima je dao izbaciti iz sabornice zastupnike opozicije. Pa kada je na- stala neopisiva buka u sabornici, on je dao znak vladinoj stranci, koja je ustala kao jedan i grof Tisza je pro- glasio, da su vojne reforme prihva- ćene u sva tri čitanja. Zalud prote- sti opozicije, zalud dokazi o nezako- nitosti i nepripustivosti ovakog po- stupanja. 'To je sve zaludu, grof Tisza je proglasio obranbene reforme prihvaćenim i te će osnove do malo vremena postati zakonom. Uslijed ovih nečuvenih nasilja, kao što je i naravno, nalazi se či- tava Pešta sa cijelom Ugarskom u nekakvom napetom, nervoznom sta- nju. Sve očekuje nešto veliko. Svak se boji izreći, što bi moglo da na- stane. Pešti je zaprijećeno sa izni- mnim stanjem. A već sada po pe- štanskim uličama patrouliraju odijeli vojske, koja je sva konsignirana. Po- jačano je oružništvo, kojih ima pri- pravnih u Pešti već 1000. Sve ovo sluti na nešto. : Momentano vlada i grof Tisza sa svojom gardom slave triumf. On je dao razglasiti urbi et orbi, da je skršio opoziciju. Ono što drugi ni- jesu mogli krcz godine da naprave, on je napravio kroz malo dana. On je proturao vojne reforme i odgla- sovane ih je poslao velikaškoj kući. Grof Tisza se učinio zaslužnim po Beč, koji je već postao nestrpljiv radi toga, što još nije imao vojnih reforama, Sad ih Beč ima i slijedit će nagrade za Tiszu i drugove. Ali ova pobjeda grofa Tisze teško da se može i Pyrrhovom nazvati. Ono što je Khuen uništio i razo- rio, ponovno se počelo da. gradi i diže. Razrovanosti među opozicio- nalnim strankama nema više. One su ujedinjene i bore se svi kao je- dan u čvrstoj falangi proti nasilnom Tiszi. Ova ujedinjena opozicija postala je vrlo popularna. Nema pogrdnije riječi, a da nije pala ni: adresu grof : Tisze; on je danas u Ugarskoj sma- tran kao izdajica domovine. A Ju- lije Justh kada prolazi ulicama Bu- dimpešte bude sa ovacijama pozdra- vljen. A ona kolosalna masa bespra- vnog naroda, koja je ovim događa- jima najviše pogođena, a koja usli. jed svoje dobre organizacije može da najdulje borbu izdrži, postavila se Justhu i drugovima uz bok i po. krenula je akciju, kod koje ne će na po puta zaustaviti se. Zadnjim događajima u Ugarskoj duhovi su mobilizirani i ovi se du. hovi ne umiruju lako. Vlada je to uvidjela i preduzela je preventivne mjere. Da se održi mir u Pešti, mora peštanskim ulicama da patrouliraju vojničke patroule. Pa i to još nije sigurno da će održati mir. Zrak je prepun bakterija i očekuje se prasak. Taj prasak može da pokvari ra. čune i grofu Tiszi i Ladislavu Lu. kacsu. Taj prasak prasnut će po ci- jeloj Ugarskoj i bit će jedna mobi- lizacija proti sadanjem nasilnom re- žimu, kakove Ugarska teško da je doživila. Svi bespravni doći će da im se dade njihovo pravo. Nasilja grofa Tisze pospješila su odgađanu borbu. Htjeli su je uklonit, a ona je već tu. Zavrglo se vrzino kolo, a kako će to sve svršiti? To je pitanje, na koje danas čeka svak odgovor. Na to pitanje očekuje odgovor ne samo sva Ugarska, već cijela monarhija. Odgovora na to pitanje stanoviti se faktori najviše boje i čekaju sa zebnjom svršetak . ove nejednake borbe. iz učiteljskih Krugovu. Svak u djelu proti nama. Drukčije ne može ni da bude: u državi kao što je Au strija, ne može biti ni malo slobodne škole niti objektivne pedagogije, niti zadovoljna učiteljstva, Ta Gorčakov je rekao: , Austrija i nije država, nego — Ministarstvo“. Da je az = m >>mmnh Vu ummmmmmmmmnmmsnmmmmmilmMummmmmaEmmmmnmmmmpmmeu_umnmmmmmmmmmmmmkmnmmmmmmmmmmmm und das čsterreichische Kiistenland. Vortrige ge- halten im Miirz 1910 anlisslich der ersten Wiener Universitiitsreise von Professoren...Herausgegeben im Auftrage des Rektorats der Universit&t Wien von Prof. Dr. Ed. Britckner. Wien und Leipzig. Franz Deuticke 1911. (Nastavak) (10) Sl. 11, Šuplji prstići ili čempresići ili jagodice. Sl. 12. Rukavi ništički ili na kokotiće, ili na male zupke, ili ludi, ili siromašni ili bez punjenica ili su po zupka, ali na kitice. Sl. 13. Rukavi otvoreni s jednim zupkom. SI. 14. Miješani rukavi su tri punje- nice.!) Sl. 15. Potpuni zvrkovi ili zavrtači.?) SI. 16. Prsi (muškoga veza), žutnica (kadifača).9). Sl. 17. Starinski rukav s pločama. 1) Sl. 14. Rukav s dva zupka i tri žumberice. %) S1, 15. ,Nepotpuni zvrkovi ili zavrtači“. 3) SL. 16. Mrki starinski vez žutnica, što su ga nosile žene u svetačne dane. Sl. 18. Prvi (sadašnje) Objelnica.*) Sl. 19. Kraj tkanice konavoske, za ko- rotu (crninu). Sl. 20. Kraj tkanice konavoske. Sl, 21, Kuke dvostruke pupčaste, uz- veze kukaste a) Glavošići b). Uzveze ku- kaste c). > Sl. 22. Naprava sa sitnokukićima itd. SI. 23. Građa tkanice iz kuka sasta- vljenih itd. Sl. 24. Kuke sa zadaka. 4) Sl, 18. Vez, što se i sada nosi, vezo se je i pred 100 godina, a veze se još i danas: zove se veliki izmet, — Objelnica je mrki starinski vea, što su ga nosile žene za korotu i što se više ne veze, Ovdje mi je spomenuti i rijetku staru građu iz KonavalA za rukave i prsi, što jo narod sove, radi živih narančastih šara, Oranč (orand#). Sad sam nabavio ovu građu i na istu ću se posebno osvrnuti, ' Svakako zasijeca u ovaj posao i zanimljiva knjižica ,ženski ručni rad u pučkim školama kra ljevine Dalmacije, što je pohvaluo objelodanilo po- krajinsko školsko vijeće odlukom 0, maja 1910. br, 3795. Ovom se knjitžicom daleko koraknulo i upu- tilo učiteljice, a da privriježe i uzdrže, što je lijepa u narodu, to po onoj našoj: iz naroda za narod — što je dostojno i pravedno. SI. 25. Šare za košulje a. b. c. d. e. f. g. h. i. k, 1. (crvenijem koncem vezene). . Sl. 26. Šare za košulje (crvenijem i cr- nijem koncem, vezene). Sl. 27. Građa za prsi ženske košulje. Dvije pole. Sl. 28. Naprava za jaku, crnom, ple vom i zelenom vunicom vezeno. IH. knjiga.) Tab. I. 1. = Canaleser neuer Seiden- flachstich (gezahlt): Krallemotiv. 2. — Wilr feln. — 3, = Dreieckmotiv, — 4. = Schlan- genmotiv. — 5. = Volles Herr, — 6. = Federmotiv. — %. = Halbfliigelmotiv. — 8. = Halbwelckenmotiv. — 9. = Gros Zacken. — 10. = Geierkrallen. — — Tab. II. 11. = Hohle Finger. — 12. = Vogs motiv; Hahnenmuster, — 13. = Offene Zacke. — 14. = Armelmuster mit drv Filllmotiven. — 15. = Altslavischer Mean der, — — Tab. III. 16. = Alte Canaleser Seidenstickerei, dichter Petit Point (sla“. Technick) — — Tab. IV. 17. = Altcan+ leser gezihlter Flachstich in Seide. — 33 5) V. ,Narodni vezovi u Konavlima i Kninskoj krajini“ iz XLII. knjige Spomenika Srpske Kralje“ ske Akademije god. 1906.