POŠTARINA PLAĆENA Broj 1. SEDMIČNI INFORMATIVNI i PRIVREDNI GLASNIK . Pojedini broj Din. 1:50 God. 2 Godišnja pretplata 80 Din. Za inozemsivo 200 D. Dr. MATIJA VIDOEVIĆ Urednik : 3. jantara 1925. Odgovorni urednik: STIJEPO M. BJELOVUČIĆ Plativo i uftuživo u Dubrov- niku. Oglasi po tarifi. U drugoj godini. Kad smo odlučili da pokrenemo list, mnogi su naši prijatelji sumnjali u mogućnost da se jedan list kao što je naš, nepartijski i nepolitički a u vre- “menu političkih strasti i partijske borbe, održi i razvije. I mi smo o tome mi- slili, pa smo zato i nastupili sa pro- mišijegom osnovom. Kazali smo sva-. gomu: Naš će list izlaziti sigurno kroz godinu dana. Tako je i bilo. Današ- njim brojem ulazi naš list u drugu godinu svojega izlaženja. Prevrćući ono nekoliko stotina stra- nica prvog godišnjaka, naši su izdavači ponosni ma ovaj svoj dosadašnji rad. Moralni uspjeh »Dubrovačkog Lista« u prvoj godini njegova izlaženja bio je potpun, Oko »Dubrovačkog Lisia«, Prikupio se široki krug saradnika iz svih redova mjesne inteligencije (advo- kata, liječnika, prcfesora, učitelja, in- ženjera itd.) Broj čitalaca neprestano se množioidenas ih imatoliko, koliko ih nije imao ni jedan list prije toga u našem gradu, Riječ »Dubrovačkog Lista« bila je uvažavana i na mjero- davnim mjeslima, Mnaga pitanja, koja su bila pokrenuta, riješena su onako kako se je u listu zagovaralo. Pri tome naši izdavači visoko su držali pred očima isključivo opće interese, strogo pazeći da list ostane daleko od bilo kojeg ličnog, partijskog ili sličnog po- sebnog uticaja. Ova stvarnost i objek-- tivnost brzo jenaišla na opće povjerenje i u tome je najjača. snaga »Dubr, Lisfa<. U prvom godišnjaku uz redovno brojeve izašla su tri izvanredna pro- pagandistička iilustrovana izdanje, koja su svojim sađržajem naišla na prizna. nje i izvan naše lokalne sredine, Materijalni uspjeh, otvoreno kažemo, ne odgovara ni uloženom trudu ni po- stignutim moralnim uspjesima. Mate- rijalne poteškoće mi smo predvigjali, ali za vrijeme izlaženja lista toliko su se množile i povećavale, da smo ih samo sa teškim žitvame mogli da sa- vladamo, Moramo pri tome da sa priznanjem istaknemo puno razumije- vanje, na kojesmo naišli kod nekoliko najboljih privrednih poduzeća u našem | gradu, pa nam. je tako i bilo omogu- | ćeno da prebrdimo dosadanje prepreke, | Svijesni smo da smo u punoj mjeri | ispunili obaveze, koje smo preuzeli | Pri pokretanju lisla. A maš radiu bu- | | | | duće, dok list bude izlaziti, kretat će se u dosađanjem pravcu. Poslignnii rezultati najbolje uvjerevaju ofpoiebi i vrijednosti ovakovog rada. Izdavači oče sa svoje strane i dalje učiniti sve. 0što je do njih da se list uzdrži i da ostane na jednakoj visini. Naigju li i | dalje na razumijevanje čitalaca i pri: ; vrednih faktora, to će im i uspjeti. Štampa i potrebe naše privrede. Značaj i uticaj štampe u javnom životu. — Privrednici treba da osiguraju Svoju štampu. — CČianak beogradskog ,Trgovinskog Glasnika“. Život društva koje teži napretku ne da se zamisliti bez štampe kao što se ni štampa ne da zamisliti bez napred- nog društva. Ona je danas postala tako moćan faktot u pravilnom fankcio- | nisanju drušivenog organizma, tako tiužna za napredak svega, podesna za brzu razmenu duhovnih i materijalnih dobara i, naposleiku, tako važna u izražavanju onoga što se naziva javno . mišljenje da bi bio greh ignorisati je u njenom. velikom socijalnom značaju. Njena sposobnost da lako prenosi i- deje u svekutiće sveta, da utiče i vlada širokim masama čini je moćnim oru- gjem u rukama onih koji njome ras- Polažu. Imati dobru i organizovanu štampu znači imati sigurno sredstvo Za ostvarenje svojih ciljeva, znači obez. . bediti se u napred dobitima koje se o oprenose kroz medijum njene moći, Grupe, staleži, klase i vladavine bez svoje štampe liče na vojske koje se u boj kreću bez plana i oružja, a upuš- tati se u borbu bez toga znači vršiti izdajstvo nad sobom samim. Kod nas je štampa prilično razvi. jena ali mi imamo malo listova, koji su sebi postavljali za cilj izrazito eko- nomske interese i čiji bi uticaj bio od presudnog značaja pri rešavanju ovih pitanja. No i pored svega moramo priznati da je štampa ove vrste najslabije za- stupljena. Pre svega privrednih listova ima vrlo malo, njihova rasprostranje-. nost ne može se uporediti ni sa jed- nim najobičnijim listom koji živi od senzacija i površnosti svojih čitalaca. Otuda je i borba koju oni vođe ne- ravna i teška, žrtve sve veće u koliko jači zahtevi čitalaca u pogledu same sadržine, izgledi na uspeh sve manji, njihova budućnost sve neizvesnija, Krajnje je vreme da se o ovome pi-. tanju otvoreno govori, jer od načina kako će se razvijati štampa privred- nika zavisi i pravilnost zaštite njiho- Vih interesa, zevisi sudbina čitavih produktivnih staleža, njihov kolektivni život i napredak. Društvo posle rata izdvaja bitno od društva u kome smo se ranije nala- zili; njegove su potrebe sasvim druge, veće i razvijenije, složeniji je odnos u kome privrednici stoje prema drugim staležima i državi te je i jača upuće- nost na odbranu svojih interesa putem štampe. Ako se je ranije moglo bez svoje jake štampe to danas više ne ide. Interesi privrede koji se uvek po- klapaju sa interesima zemlje i njenog opšteg napretka, postaju ugroženi time što nisu dovoljno i snažno branjeni preko svoje sopstvene štampe. Ni jedan privrednik bez razlike, a broj ovih iznosi na stotine hiljađa, ne bi smeo ostati ravnodušan prema svojoj štampi kao što je to do sada bio slučaj uz iatalno zanemarivanje staleških interesa. Dokle privrednici šute dotle država čini svoje; ona nameće obaveze naj- većih razmera, donosi zakone koji u najjačoj meri dodiruju život privrede, sprovodi svoju politiku na svima lini- jama od koje zavisi napredak zemlje — sve bez privrednika a u većini slu- čajeva i protiv ovih. Sada smo na pragu izbora i pred zaključenjem novih trgovinskih ugovora. Nova Skupština pristupiće odmah donošenju finansij- skog kao i drugih važnih zakona. Na svima tim pitanjima razviće se 0-. pravdana borba društvenih redova u kojoj će se čuli glas onoga koji je najbolje organizovan, svesan u od- brani svojih zahteva i energičan u na- metanju svoje volje, Sva ta pitanja treba razragjivati, popularisati i priba- viti im na taj prirodan način više druš- ivene važnosti. No to sene može uči- niti bez šiampe ma kgliko se uobra- žavalo da stoje na raspoloženju i druga sredsiva borbe. Neznatne sume koje Di privrednici utrošili na svoju štampu bogato su nadoknagjene odbranom njihovih interesa putem ove. Možda se te dobiti ne vide i ne osećaju ne- posredno u srazmeri snage koja se inače ispoljava na tok društvena ži- vota, ali su one očigledne i sa čita- vim nizom pozitivnih uspeha koji , predstavljaju ogromne koristi za sve privrednike. Odvelo bi nas daleko ako bismo te koristi nabrajali. Pa kada se tom žilavom borbom ciljalo na od- branu opštih interesa i po cenu mno- gih žrtava onda je pravo da privred- nici uoče veliki značaj svoje štampe i ovu dovedu do što većeg uticaja na celokupan tok društvenog života. Da to učine potrebno je da svako od njih bude pretplatnik i pionir u širenju iste. Na taj način doprineće da i ona buđe bolja, obilnija, stručnija i informativ- nija kao što je to slučajkod svih dru- gih naprednih naroda gde privredna štampa ima najveći broj čitalaca i naj- više uticaja. Ovaj naš apel na privrednike i sve prijatelje privrednog napretka nije iz- raz obične težnje za vrbovanjem novih pretplatnika, kako bi redakcija došla do kakvih dobili, već je izraz svesnog osećanja svih mevolja u koje će za- pasti naša privreda aka ina dalje bude zapostavljana od njenih glavnih nosi- laca. Nepomaganje svoje štampe, koja stoji na braniku interesa privrednog napretka zemlje znači izdajstvo tih in- teresa i ignorisanje svoga sopstvenog staleža koji tek kroz moćnu štempu može doći do punog izražaja svoje snage. Nađamo se da će seto shvatiti i ceniti u čemu gledamo i zalogu za srećniju budućnost štampe privrednika. Dubrovnik kao iečilište Suučani decembar 1924. Decembar je mesec, koji zavija zem- lju u mraz i hladnu maglu, kroz koju | samo ponekad probiju zlatni prsti Sunca, te se njegovo božansko lice za čas osmehne na uspsvanu zemlju. Ali na obalama našeg mora kod pitomog Dubrovnika, gde su beskrajne slane vođe i slani vazduh i gde južni vetrovi odgone magle i razbijaju mrazove, decembar je drugačiji. Ovde je i tada veliko more i veliko nebo skoga bo- žansko Sunce rasipa obilno svoju sve- ilost i svoju blagodat kroz vazduh na ljuđe i biljke. Sunce su obožavavali .Svi narodi kao tvorca snage i života počavši od praistorijskoga čoveka, koji je vrsta svoje pećine gradio prema jugu, Sunce je Bog Rha, koji deli u I Egipiu snagu i zdravlje. Sunce je Bog _- Mithra, koji sedi uz Boga dobra i sve- tiosti gospođara Neba Ormuzda u Per- siji. Sunce je Helios kom se klanja cela Grčka. U Rimu je svaka kuća imala svoje sunčalište, jer su znali da je Sunce lek i da njegovi znaci okrep- ljuju sve što je živo, Grčki spisi od prije 2.000 g. govore-o njegovim do- bročinsivima u lečenju. Ipak na naše sunčane litice nije ovog đecembra hr- lio slovenski svet, on još nezna obo- žavati ni Sunce ni svoje more. # * še Dobrotom g. lučkog poglavara u Dubrovniku prenosimo iz meiereološ- kog dnevnika ove podatke : Stanje atmosfere (zračišta). od 1-7. XI. od 7-14. XI od 1421 XII. od 21-28XI[._ 012831 XII sasvim vedrih dana : 1 9 5 6 0 poluvedrih dana, 2 1 2 : 1 0 sasma oblačnih 4 I 0 0 kišnih dana 3 0 0 0 Toplina vazduha u hladu. od 1:7. X. u 4 sala izjutra, 6% C. u podne 12% C, u 8h! u večer 129 € od 7-14, XII. 5 TE. ; P20A0 ž 129. € od 14-21. XII. s GLE. ; NIDIG : IBO od 21-27. XII. ; 6%. > 13:6 S 13% € od 27-31. Xll. OJEE. ; PVC L 128: € Pravac i snaga vetrova, od 1-7. XII. bilo je 2 dana s burom (NE) a 4 dana južine (SE) odsf:14. XI: Z 0 o OG142K X : Do s od 2 2Al o 508 ; 2 š 002781. KH. 5,01 3 1 S Snaga bure bila je 1-3 a južine 3-6. — Vazdušni pritisak vario je veći- nom izmegju 76:9 — 76:6 a more bilo 10 dana valovito, 7 dana mirno, 13 namreškano i 1 tiho. Dr. Gjuro Orlić. * #