» eje

Vag



rab e

Postamukte



1 Sarajevo

o
Sv. Vlašima
1297.







<

ELJ



“*

Pret 3 Dinara.

a



Ko indovina
zagonetku
plaća mu Re-
dacion veče-
ru u Ivanka









Lumer: Bez Fote





Redacion

i Aministracion: ispod prove



Godište: Mankance od Solada i spirita





&

Artikuo od fonda |

Došo nam je ovo godište u redacijon ne-
ko, koga kvazi niko od nas nije prepozno.

Prezento se i reko, da se zove »Pestelj«.

Svi smo ga gledali više od po ure u facu
i jedva su ga neki mlađi prepoznali.

Knez je sve dubito, jeli to on ili nije. Ja-
ko se jedva sjetio da ga je nekad viđo, a Milo
đa se nekad s njime igro na spijađi u Župi.

»Ne čudim se — reče Pestelj — da me
ne poznate, perke ste odavna daleko od mene,
a vidim, da su vam i fesovi uzrasli na glavi«.

Pestelj se treso na ovoj zimi amo, vas se
je zgrčio i abrivo u štufu, da se grije.

Ma Krespi, da mu ne bi po vragu pobje-
go, potego ga nase za rep, i počo ga trlicat, a
Raše mu subito ofrijo kupicu za, da se rin-
forca. !

Gospar Lujo ga zamolio, da nam potanje
štogoć pripovidi, perke, da smo ga odamna
zaboravili. %

Pestelj se nešto _refan podo..na kanapu .

kala Krespi i počeo: |

Persvaz sam, da ste me zaboravili. Ja
sam Vam inoćenta životinjica, koja živi u mo_
Tu, a došo sam Vam zajedno s Adamom na
svijet.

Kako me vidite, iorme sam duge i roton-
de, kolura skuroga, a kože ingrešpane.

Kad me uhitite u ruke u prvi momenat
sam mek i balav, ali se brzo induriškam, a
kad me stisnete znam i štreat. O meni su
mnogi pisali. Plinije me zvo >»casus marinus«,
a meštar Vlaho >»sceandalus publicus«.

Zavlačim se u finu travicu, a kad nju ne
nađem i u vogu.

Najviše se volim uvlačit u šorte, pa me
zato često hitaju u vršu.

i
#
f
*

Radi moga sapura najviše me volu vo-

ž

njat domaćice. o

U Italiji nas je vrlo-malo, perke su nas
pujizi distruđili. |

Još nekako prosperavam doli u nas, ali
me i doli svako godište sre više inkvijetavaju.

Dosta bi Vam bilo, kad bi viđeli ljeti u
vali od Lapada, kako meamuški i ženske, kad
se kupaju hitaju, vrištu i samnom se gađaju,
a ja jadan letim po ariji induriškan, pogodim
koju u škinu i od straha. štrcam.

Eto kako me jadnik# disprecavaju, a za
brijeme gvere, kad su sti krepavali od gla:
da, znali su me uhiti, u "kominati osušit i u
makini samljet, da od . učinu kruh, ma

h od mene učinio
mnogijem sinjorinamo indiđestijon, da su mo-
mitavali, a bolje i tako nego, da su jadne
patile. k

Ribari me ne vole, jer-iz daleka mislu,
da sam gruj, a najviše V; j a.se_ jedi na_ mene
Mato Čipro, perke me- svako jutro: nađe u
viši, a kako mi je bilo u kominati i za što
Vam ona sve služi neka Vam pripovidi ona
sama.

ja nijesam kriv, što je ki



Kad je Pestelj finuo pripovijes, svi su
rekli: »Bravo, sad te baš svi dobro poznamo,
dragi naš antiki prijatelju — a reci nam ko
te je poslo amo!«

»Svi oni u Gradu, koji su Vas molili, i
što ste se zauzimali za njihove suplike_i
stvari«.

Redacion je uzela Pestelja, poslala ga u
Grad Vlahu Zglavu i Baldu vinaru, jer oni
najbolje znadu, da ga spremu na njegovo sta-
ro mjesto.

jEr EI TE EE TE CE EI EEE TETI

Seduta i program feste

Ovoga godišta od straha, da ih ne dode
samo trojica ko lani na sedutu za dogovorise
kako se ima proslavit festa Sv. Vlaha, Knez
je do aviz na brijeme, da se imamo skupit
u subotu na 20 đenara na veliko vijeće u 7
ura u večer u gospođe Nike, a da u ton oka-
zijoni bezimeni Mećena tratava rizot s prstići-
.ma i kamenice.

Svi su bili persvazi da je to poslo kako
solito Polaček iz Gruža.

Boga mi svi su i kapitali, perfin i Marin
Kelez, id je govoru đa u Sarajevu šes mje-
seca, a niko ga od nas nije prije vidio. >

Dvije ure prije je došo Milo i-vrtio se po
kominu, svaki momenat provivo rizot, očistio
najmanje 30 kamenica od straha, da mu koja
-ne rovina stomak.

Onda je došo Dotur Vlaho Šutilo s peču
liste u špagu, da ne zaboravi što ima propo-
njat i protestat, a za njim Rafo, Knego, Erziu,
Oskar, Parušina, Krespi. Ivulić, Rajčević i svi
ostali gospari.

Svaki kako je arivavo, osjetio je vonj ed
rizota, a Zglav je svaki momenat tro ruke i
zavirivo u komin.

Kad su bili svi skupljeni, kapitava in
pompa Knez Božo vas inbakukan od zime, a
za njime mali Luko noseći mu štap 1 šal.

Svi su se digli na noge i puni rispeta ofrr-
li mu mjesto.

Knez se digo i pozdravio svečano skup-
ljene, a slina mu je na usta dolazila radi vonja
iz komina. Luko mali se pripo, perke je mi-
slio, da Knez plače, te mu ofrio faculet, a
Knez ga bacio.

x

+

Nominan je Knego, da drži protoko, i de-
ćidava se, da se konstata kako stoji kolonija.
Javilo se svima, da su Zuanić i 'fedeski
otišli u Bihać gojit vintuše za koloniju, a kedo
i Arnauuć, da su angadani u Dubrovniku za
dvije raprezentacioni od rat i Patašona u io-
nad siromana, da je Posidel traslokan u Du-
brovnik, da pomogne gosparu Matici, a Ulde-
riko, da se vratio u Cavtat, Makijedo u Gra-
čanicu, a Baldo Pitarević, da je partio neće
de raste slama za metle, te da se na gornje
ne može riiletit za festanjule.

Dalje se konstatalo, da su u koloniju ulje-
gli kapetan Rajčević i Pero Pilić iz Cavtaia.

U to kapitava Pepo i otvara vrata i subiio
Pita jesu li izabrani festanjuli. Knez ga rim-
pioverava, da je sveđ u ritardu, a Pepo se
skužava, da je zaspo u klubu.

Vlaho Šutilo lega iz liste propostu, da se -
učini misa in terca i da se uzmu popovi pri- |

latelji dubrovčana, a Pepo odgovara, da bi to
bile velike spenze i govori, da sam Dum Niko
Fantela reče misu in terca, a po tarifi za jed.
noga popa. Prima se.

Misa je u četvrtak na 3 febrara u 9 ura
s grlićanjem u jezuvita, a onda se ide na ku-
Picu i fjelicu u Rafa doma. f

ma, u zimskoj bašći Hotel Evrope, a davace
se>Tri Arte« od Kaznačića. Kuplete će kan-
tat Rafo s ombrelom župskom ispod pazuha.

. Ako Tedeski vrati lumere, igraće se tom-
bula. Radio konćerat i bal s orkestrom.

Kad je došo momenat za nominat festa-
njule, Pepo predlaže, da se ovo godište učinu
za festanjule dvije sinjorine.

Ovu propostu svi rifjutavaju.

Diže se Knez i govori, da on nalazi per
inspirationem et adorationem, da se ovo go-
šte izaberu gospari: Rafo  Talentino 1 Luko
Jurica. Pepo šapće Jaku, da je Luko odviše
mlad za ovu karijeru, a Jako ga štipa, da
muči.

U toliko svi se dižu i nazdravljaju festa_
njulima: >Živjelil« a Luko brzo  pripaljiva
Knezu lulu. ž

Pepo moli festanjule, da se sjetu ovo go-
dište s kojim soldom njegovijeh susjeda duma-
na od Sigurate, jerbo kad je bio malašan, ža
jim je jedanput opario pandišpanj s funjestre.
Većinom se prima, samo Milo njorgeta, đa
nije pravo da svi plaćamo slatko dumnama,
kojega je Pepo nazad  četrestijedno godište
izijo.

Onda se diže dotur Vlaho i proponjava,
da se nađe lokal sa koltrinama od pliša i ta-
Pitima, kako se to pristoji pravijem gospari-
ma i da dva lakeja dočekivaju gospare i gos-
pođe; da se uredi gvardaroba, da ne buđe
kontuzijoni ko svako godište, da ko ne ostane
bez tabara i predlaže, da se za ovo zazove
nase Arnautić iz Grada,

Knez persvada, da će se Arnautić vralit,
a za lokal uzimlju kariku on i Milo.

Dolazi pitanje foja i dećidava se, da toj
iziđe, a ova se stvar rakomandava Milu i Os-
karu.

Milo muči i vadi iz špaga Zakon o štampi,
a Oskar čitava paragrate o bužama i multama.

Dr. Perušina kaže, da se nikoga ne ofen-
dava i da on prima na se responsabilitat, pa

> z če a
+1]. yečer ng: 8.uma. relikassečero S inyiti-





Pi zn Kopar