Poštarina plaćena u em ga x Sea BROJ 199 Po uzoru sredovjekovnih in- kvizitora novi gospodar Njemačke pali na lomači sve tvorevine slo- bodnog duha, prebija kosti 1 uni- štava egzistencu svojih političkih protivnika 1 svih ovih koji nisu htjeli da se poklone kukastom krstu, simbolu modernih barbara u srcu Evrope. A Hitlerova uniformisata štampa koja je sve do juče dije-. lila lekcije o ,,pravdi“ i ,,slobodi“ za svakoga 1 koja za ,,balkanske | zločince“ nije imala dovoljno ocrnila — sada se je sva stavila u službu nacionalsocijalističke satrapije. Ona se šta više i po- nosi zločinstvima Hitlerovih hor- da koje su nadmašile fašistički teror inaugurisan poslije pozna- “tog teatralnog marša na Rim... Odlike FMitlerove Sile ne mogu se uporediti sa ni jednom dikta- turom koja se je pojavila od vre- mena rata do danas. . Kao naročiti dokumenat nje- mačkog građanskog i političkog odgoja, najnoviji broj poznatog njemačkog časopisa ,,Die Woche" donosi nam seriju snimaka koje prikazuju život političkih zarob- ljenika u raznim koncentracionim logorima i postupak sa ovim ro- bovima _ modernih inkvizitora. Tako nam se pruža prigoda za- virimo malo dublje u njemačku soldačku dušu, na koju smo do sada gledali sa nekim divljenjem ojačao DUSLOVNIK, 24 APRIL 1033 a u srcu Evrope kvalifikujući na osobiti način ve- ličinu ,,njemačkog duha“ i ,,nje- mačku demokratiju“ koja je st- vorila vajmarski ustav, da ga u najodlučnijem času pusti onako kukavno sahraniti. Na sreću, ipak jednom pru- žena je Svijetu mogućnost da se otrese iluzija 1 da iupozna pra- šumske instinkte fašizma, koji s glavom i nogama žive u rimskom brlogu, a sa Hitlerovštinom — svojom produženom rukom — pokušava da u brlogu zadavi ev- ropsku demokratiju koja stoji na putu obnovi — svete inkvizicije... šk i *k Pred par dana taj isti instinkt prašume zakrenuo je vratom jed- nom od najstarijih listova u cen- tralnoj Evropi, koji je prestav- ljao jednu malobrojnu manjinu. To je organ Lužičkih Srba ,SERBSKE NOWINY“ — os novan g. 1842. Laužičkim Srbima» dignuto je iz ruku jedno važno sredstvo sa kojim su gajili svoje slavenske tradicije; svoja kultur- na i nacijonalna obilježja. Lužički Sokol, koji je u sebi udružio lužičko-srpsku omladinu bez razlik€ staleža i vjerske pri- padnosti — a to je crvena krpa za fašističku inkviziciju — bio je prisiljen da likvidira, ma da je djelovao otvoreno kao nepoli- tička i državi vjerna organizaci- ja. To su sredstva onih koji su ,manjinsko pitanje“ stalno izvlačili, kadgod je trebalo na- pasti druge i sebe pfikazati kao žrtvu. U bjesnom naletu fašizma i- ma da zaglavi narod Lužičkih Srba. Pred ovom činjenicom, je= dan zagrebački list pažljivo i uč- tivo pita: ,Što bi njemci rekli kad bi neko sličnim mjerama — recimo u kojoj slavenskoj drža- vi — postupio sa njemačkim manjinama?“. Zagrebačkom listu mi ćemo odgovoriti, da bi u tom slučaju g. Hitler i svi Hitleri_ s njim imali za nas više respekta. Ova- ko, u koliko se mi pokažemo više neosjetljiviji ili evropskiji — apetit modernih barbara ra- stiće automatski do granica gdje ga neće biti lako zaustaviti. Prije nego se to dogodi, povu- cimo prijeko potrebne -Rkonse- kvence koje će pokazati na našu gotovost da u obranbenom stavu primimo i odgovorimo na svaki izazov. Na divljanje fašističkih hor- da, koje spremaju pohod na Sla- venstvo, odgovorimo suspenziom svih sentimentalnosti demokrat- skih obzira i ugovornih klauzula, koje su oni sami satrapski izbri- > KORUPCIJA -- GROBNICA f Nedavno suđenje činovnicima Min, Finansija daje povoda da se učini nekoliko razmatranja o Rkorup= ciji uopšte, kao pojavi svojstvenoj skoro svim državama sveta. Taj sudski pretres pretresan je i.u našoj javnosti. Pohitalo se da se objasni ova narodna nesreća, da se pokaže gde je, prema postojećim zakonskim propisima skoncentrisana odgovornost, rasvetli tehnička nesa- vršenost računovodstva i administra- cije, nekako opravdaju šefovi, a osude niži činovnici: ukratko, govo- rilo se isključivo o krivičnoj odgo=« vornosti vezanoj za konkretan slučaj. Drugim rečima, izgorila je kuća, krivci su pohvatani i Ražnjeni, a afera likvidirana. A zašto je Ruća izgorela i da li ne preti opasnost da se sutra upali susedna, pa možda Požar bukne — ta se stvar, izgleda, nije ticala društva, jer to može i da ne bude. I Eto, takva rezonovanja skoro u svima državama prate ovakva ne- dela sebičnih pojedinaca i čine da narodi idu u sudbonosnu neizves« nost. da nedovoljno reagiraju izne- nađani napadom i sami sebe ube- đuju da su njihove patnje došle si- lom prilika, a ne zato što ih sami nisu hteli i umeli predvideti. Da li je korupcija izraz ratom izmučenih naroda, koji su za svoje ideale dali sve najbolje građane, pa se preostao društvenih ološ sad bezumno bacio na tizička uživanja i pomahnitao u divljačkom egoizmu, ili je korupcija izum okrutnih mate- rijalista i bednih ratnih bogataša — to je sporedno. Glavno ie, da se ona posle rata svom silinom svalila na narode kao neka nevidljiva ave- tinja koja im krv siše. Razume se, da bi se ona ogra“ ničila na sramotu i ruglo sali. M. malog broja činovnika, kad bi či- novnički aparat u borbi sa njom pokazao jak i nesalomljiv otpor. Tako je bilo u predratnoj Sr- biji, Rada je javno mnjenje oštrim okom pratilo rad toga aparata i katkad pravilo neopravdane uzbune čim bi samo nasluilo Rkakvu aferu. Tako je bilo u toj maloj, ali idealno nacjonalnoj Kraljevini Srbiji, Rada su šefovi nadleštva na ponudu da« vanja mita, reagirališamarima. Zašto tako grubo i primitivno? Zato što su takve ponude uzimali kao nepo=« sredan atak ne na državu, već na sopstvenu ličnost, Rao povredu vla= stite ćasti, sa pred time ljudi, pa bili najkulturniji, često ne biraju sredstva da sebi ne pribave satisfakciju. Ti požrtvovni čuvari narodnog dobra i svesni branioei kulta prema državi znali su dobro, da kroz njihove akte diše narod iz koga su ponihli, Nastavak na str. 2 Cijena je ovom broju Din. %*— Godina V PEROM I OLOVKOM Razo je: svršilt — ,,kvesiion“? Jedan neosporno dobar i praktičan kato- lik piše nam na otvorenoj dopisnici i pita: »Rako je svršila kvestion sa in'erpelacijom g, Dr: Metikoša itd?“. Svršila je Rvestion, dragi prijatelju. A kako je svršila, to nama — običnim smrtni- cima — nije dano da saznamo. Ali ako pom- njivo čitate ,,Nar, Svijest“ i našu ,,Tribunu“. Vi ćete ipak nešto od tog svršetka razu- mjeti a što se _ običnim govorom — nemo- že reći. U ostalom, Vi ste dragi prijatelju dobar katolik i znate da na svijetu nije baš ništa vječno, pa ni ova Rvestion. Vječan je samo dobri Bog; ne samo vječan nego i trpeć. A kad ih On trpi, trpimo ih i mi... Trpimo ih toliko koliko ih bude trpio dobri Bog, a za narod je lako, jer se je on trpeć rodio. NA SLOBODAN TEREN, ČASNI OČE Casni otac franjevac Blažić, zaključio je nekidan ciklus svojih propovjedi sa jednom pretežno političkom desertacijom. Polemisao je časni otac sa svima, pa i s nama. Njegov položaj nije bio težak jer je božanska tišina pratila njegove ,,argumente“, dokazujući, da napadnuti imaju vezana usta i da if svetost mjesta stavlja u nemogućnost, da stanu li- cem u lice časnog oca.. Prije nego ma što rečemo o desertaciji časnog oca, potrebno je naglasiti, da su pro- povjedi u Crkvi Malobraćana nekad imale sasrim drugi značaj. Ali, to je bilo u onim ljepim prošlim vremenima kad je u samos= tanu Malebraće vladao duf starih fratara gospara, Koji su već umrli, ill su đanas — živi mrtvaci. I ti fratri«gospati ne dolaze danas do riječi i teško da će do_nje ikada siše doći. Međa tim fratrima živi i danas fratat-gospar, rođen na teritoriji Dubrovačke Republike: Urban Talija živi fratar naučnik Koji je znao strogo razlikovati Crkvu i Vjeru od svega što stoji izvan Vjere'i izvan Crkve. Zato je fratar-gospar Urban Talija u neda« vnoj prošlosti prihvatio diskusiju sa protive nikom, socijalistom Kristanom — ali ne sa proganjao, nego sa bine Bondinog Tea- ra Ako časni otac Blažić dopušta da mu je- dan Urban Talija može viti učitelj — neka ga slijedi. Mi časnog oca Blažića čekamo da se javi na jednom slobodnom terenu da mu odgovorimo i da ga za odgovor zamolimo.. Inače časnom ocu ostaje na čelu žig—re- cimo — netaktičnosti. Traži se zastupnik Domaća tvornica parnih pe- karskih peći traži zastupnika za Južnu Dalmaciju i Hercegovinu. U obzir dolaze samo agenti ili komisionari brašna. Cij. ponude na naslov: Mirko Škrinjar — Zagreb — Kazi- mirova ul. 2. Ukusan, uređen, pečen, izdašan kruh svih vrsta dobijete dvapu- ta dnevno svježe kod prve pekarne BALDO BRBORA DUBROVNIK 1 ZUZERINA ULICA kao i prvorazredno luksuzno pecivo, kruh za sengviće dvo- pek, čajni beškot, kekse it. d. Kruh i dvopek za diabetičare iz aleuronatskog brašna dobi- jete samo u ovoj radnji.