> ovečnosti“. Rukopisi se šalju
uredništvu »Čovečnost“ pošt.
A pret. br. 7. Rukopisi se ne vra-
> ćaju, Oglasi i rukopisi iz mjesta

= mogu se predati knjiž. ,Jadran“

> Godina 1.

la zapadna demokratija«,

u NE

FARIEI SRA Ae
ze oat PROBINIS
kJ VIE A y





Vlasnik i izdavač: Odbor ,Čo-



ČOV



EČNO

NEZAVISNI LIST











Društvena pravda.

> Na mesto zvučnih principa Slo-

bode, Jednakosti i Bratstva koje
su istakli vodji Francuske Revo-
lucije, novi socialni pokreti ističu
lozinku društvene pravde. Više
nas ne zadovoljava sloboda misli,
udruživanja i pisanja — sloboda
često samo na hartiji, naročito u

primitivnim  demokratijama kao
sto je nasa -—; niti se _ možemo.

zadovoljiti jednakošću pred zako-
nom —- koja je iluzorna za one
koji svoje gradjanstvo ne mogu
potkrepiti snažnom pomoći mate-
rialnog bogatstva —; ne zanosi-
mo se zabludom da mogu biti
bratski raspoloženi jedan prema
drugom veliki kapitalist i njegov
radnik. |

Da bi ljudi mogli biti slobod-
ni, jednaki i braća, važno je da
se najpre ostvari prayda u njiho-
vim medjusobnim odnosima, Ne
jednakost, koja je nemogućna u
društvu. kaošto je nema u prirodi,
već pravda, što znači: jednake
mogućnosti za sve ljude da se
razvijaju i da društvu dadu svoj
najveći i najbolji prinos.

Mi ne tražimo pravdu iz hriš-
čanskih ili bolećivih razloga, već
zato što nepravda ubija energije
i sprečava decu siromašnih rodi-
telja da postanu potpunim  lju-
dima, harmoničnim bićima. Prav-
du tražimo dakle u interesu same
društvene zajednice.

Ne radi se više o apstraktnoj
Pravdi, o boginji čije suze i. uz-
dasi ispunjuju sve vekove. Mi da-
nas govorimo o jednoj novoj prav-
di za koju n'“u znali stari narodi,
koja je čedo našega veka: o dru-
štvenoj pravdi.

Viši interes društva zahteva da

svaki njegov član u prvom redu

svaki radnik i seljak, bude čovek
da može živeti čovečnim životom.
Dok je dete i mladić on treba da
razvija svoje proizvodjačke  spo-
sobnosti i da dobije dovoljno
opšte kulture da bi mogao uče-
stvovati u savremenoj civilizaciji.
Kao odrastao čovek -— ili od-
rasla žena, za nas se apsolutna
jednakosti spolova  podrazumeva
— on se mora udružiti sa svojim
drugovima po zanatu ili po po-
ložaju i profesionalnom. solidar-
nošću, u sindikatu“i u koopera-
tivi, održavati jedan pristojan novi
život, osloboditi se biča bolesti,
nezaposlenosti, nedovoljnog < ili
prekomernog rada u nezdravoj
sredini. |
U životu svakog čoveka treba
da bude ostavljeno jedno mesto
za porodične i više duhovne ra-
Smisao. 8.
8 februar biće verovatno zabe-
ležen u našoj političkoj. historiji
kao datum rešene bitke u borbi
za prevlast, koja već šest godina
drži zemlju u teškoj hroničnoj
krizi i koči svaku njenu e!
sku, socialnu i kulturnu aktivnost.
Tada će se na biralištu sukobiti
dva fronta, front Srba i front Ne-
srba. Predstavnici srpske manjine
čine odlučne pokušaje da putem
vlasti, koju svu imaju u rukama,
8 februara izidju brojno nadmocć-
niji od drugog fronta, koji za sada
okuplja većinu gradjana Jugosla-
vije. To je jedan od prvih i naj-
glavnijih ciljeva februarskih izbora.
Ali ne treba zaboravljati da će

se 8 februara posredno na neki
način vršiti tako reći probni ple-



bisciti po nekim drugim stvarima.

Dubrovnik, 7. Februara 192



konom-|







=

POŠTARINA PLAĆENA U GOTOVU

ST

Izlazi 2 puta mesečno Pretplata
iznosi god. 40 Din. polugod.
20 Din. za tri mjeseca 10 Din.
Za inozemstvo 100 Din. godiš-
nje. Plativo i tuživo u Dubro-
vniku. Oglasi prema pogodbi



Broj 2.







5.
dosti, nekoliko časova odmora
dnevno kada će radnik biti otac
i muž gradjanin, duhovno biće,
učesnik u progresu kulture, sara-
dnik na delu lepšanja života.
Oblast misli i lepote koja je
već danas vrlo razvijena rezervi-
sana je za vrlo mali broj ljudi,
i to za one koji imaju preimuć-
«tvo novca. Tehnička < sredstva
dopuštaju danas < kino, tele-
grafija bez žica, novine, knjige
-— da sve klase dodju do jednog
višeg, punijeg i harmoničnijeg
života. |

To zahteva društvena pravda.
To zahteva interes samog  druš-
tva, čija civilizacija će ako ne dobije
iz radnog naroda hranu zdrave

| ljubavi i ne bude osvežena milo-

vanjem onih koji su čovečanstvu

nužni kao hleb i voda, iščileti

kao cvet u pustinji.
.D. |. (Beograd)

februara.

Tu je drugi smišao. februarskih
izbora. | problem je donekle ova-
ko postavljen: režim mora dobiti
većinu. Otuda su režimu ostav-
ljene slobodne ruke da gazi sve

zarancije, sva prava i sve slobode,

koje čine bitnost kulturnog sveta
i moderne demokratije. Jer na
biralište nisu sišli samo g. N.
Pašić i g. Pribičević, nego i neki
drugi faktori, koji ne smeju biti
tučeni.

Jedino kad se imaju u. vidu
ove činjenice može se shvatiti
pravi smisao 8 februara. Ako re-
žim vršeći grubo nasilje nad na-
rodnom voljom, parama kupujući
glasove i savesti domoralisanog
naroda, zavodeći ga laži, uspe
ipak da skrpari nekakvu većinu,
ipak njegov uspeh biće prava





IPirova pobeda. Režim neće moći

dugo da se održi na vlasti, jer
će se u tom slučaju gotovo auto-
matski pojaviti i kod nas slična
situacija, kao u Italiji i u Španiji,
gde slični režimi, izolovani, bez
kontakta sa ostalim predstavnici-
ma naroda, bez moralnog autori-
teta, svu snagu troše, da što du-
že odgode dan svoga neminovnog
pada.S druge strane,ako i današnja
opozicija dobije većinu, može se -
smatrati da ni ona -nije odnela
odlučujuću pobedu, jer u Beo-
gradu ima izvestnih faktora, koje
imaju faktičnu vlast u rukama i
neće se pokoriti volji narodnoj,
ako ona bude nepovoljna po njih.
U tom slučaju dogodilo bi se
možda ono što se izdaleka nago-
veštava i pod posljednjem uda-
rom pala bi i sama lažna fasada
parlamentarizma.

Kad se ovako postavi današ-
nji politički problem onda on iz-
gleda nerešljiv, što je očevidno
nemoguće. Rešenje naravno pos-
toji, ali se ono ne vidi odmah
jer su u izbornoj borbi i haosu
problemi deplasirani. Po svemu
izgleda borba se vodi za vođ-
stvo Jugoslavije, kad najpre treba
da se reši pitanje vodjstva Srbije.
Jer najveći deo današnjih nedaća
dolazi otud što Srbiju vode njeni
najnesposobniji i teško kompro-
mitovani predstavnici. Tek kada
autentičniji vodji budu ponova
poneli smisao srpske historije i
kada čistiji predstavnici budu tu-
mačili volju srpskou naroda i tež-
nje njegove ko“ “nosti, onda
će oni doneti stvarnu slobodu i
jednakost u kojoj će najbolji i
najsposobniji predstavnici i Srba
i Hrvata i Slovenaca zajednički
voditi državne poslove. Jer tada
će definitivno biti skinuto s dnev-

=...



e

LENJIN >

(Povodom godišnjice njegove smrti).
Koncem januara 1924, Lenjinevi
posmrtni ostaci preneseni su uz pri
sustvo od tri četvrtine milijuna lju-

di, u mauzolej, Svetska je štampa,

komentarišući značaj Lenjinove smr-

ti, podvlačila da  »socijaldemokrat- |

ski car« (kako ga je jedared nazvala
Angelika Balabanova) umire u istom

momentu kad u Engleskoj dolazi na

vladu Mac Donald. A nakon Mac

Donalda došao je Herriot, Umorstvo
Giacoma Matteotija i mnogi neus-
pesi u unutarnjoj i vanjskoj, naroči-
to ekonomskoj, politici doveli su vla-
du Musolinija u težak. položaj. Maro-
kanski neuspjesi vojničke naravi |!
formiranje jake demokratsko- repu-
blikanske opozicije,  grupisane. oko
imena Miquel de Uranumo i Blasco
Ibanez slabili su prestiž Direktorija

“u Španjolskoj. Kod nas bili smo u

 dvečerje pokušaja jedne vlade 2
a zap Zar je odi

osta, ovaj put definitivno, F sa 08

Boci!“ :cakelju i zar je, na is) način,



linija »socijalpatriota, = reformista,
oportunista, građanskih demokrata«
konačno odnela pobedu nad maksi-
malizmom revolucionarnim kojega je
najdoslednije i neuporedivo najsnaž-
nije zastupao Vladimir Ilić? Kad pi-
šemo ove retke, onda se u Italiji po-
kušava da se prenese borba protivu
fašizma na neki »buržoaski blok« li-
berala sviju nijansa sa Monteciiorija
i Aventina, U Engleskoj se konser-
vativni kabnet Stanleya Baldvina
sprema da za celu britsku imperiju
uvede zaštitne carine, Žestoka opo-
zicija protiv Herriota u pariškom
parlamentu dobiva snažnu pomoć u
Senatu. A kad je jednog momenta
došao u opasnost, ako ne život Her-
riotov, a ono bar njegova sposobnost
za rad, onda smo videli koliko je ma-
lo nutarnje kompaktnosti u tom kar-
telu Levice! Dr. Luther u Nemačkoj
izvodi restauraciju vlade desnice ka-
pitala i veleposeda, a u pruskom
Loadtagu pada vlada weinarske ko-
alicije. Kad nas na Balkanu: gg, Bra.
tianu, Cankov, Pašić, etc, — Zar će-



mo se istrčati ako ustvrđimo do još





ni izdaleka nije sigurno da će demo-
kratija evolucionim putem uspeti da
ostvari bar neke, bliže ideale novog
društva? A ko taj eksperimenat ne
uspe, ako se on ne proširi na sve na-
rode, zar nije opravdano verovati da
će.u tom slučaju novi ekonomski i
politički sukobi stvoriti takav me-
đunarodni položaj, tavke prilike unu-
tar pojedinih država da će predviđa-
nja velikog vođe ruske revolucije

| biti u potpunosti potvrđena? Zar ni-

je apsolutno jasno da će se demokra-
tija morati poslužiti revolucionarnim
metodama ako ne uspe evolucionim
putem?

Još je prerano, bar na ovom me-
stu, da govorimo o čistoj, naučnoj
vrednosti Lenjinovske analize  ljud-
skog društva, Ono što nas na ovom
mestu i u ovom trenutku više inte-
resuje, to su njegove duhovne osobi-
ne koje ga čine jednom od najvećih
pojava u istoriji čovečanstva i jednim
od najvećih učitelja. budućnosti. -

Samo na tom evrarijskom tlu, u
*.' zemlji gđe široke narodne m-<e
još nemaja nikakvih velik“ "radici:



nekolikih desetina hiljada aristokra-
ta veleposednika i kapitalista u ve-
likim centrima, i naroda  razasutog
po širokoj ruskoj zemlji, — samo u
toj sredini se mogao roditi i razviti
covek sa takvom nadčovečjom spo-
sobnošću da prevlada sve tradicije,
Sve društvene spone i da, pokušavši

| uništiti u sebi i oko sebe sve elemen-

te prošlosti, iz osnova počne dizati
stupove i traverze nove društvene
konstrukcije. Može mu se prebaciti,
malograđanskom zlobom; i neinteli-
gentnost, Ali se mora priznati đa je
jedino čovek takvih kvaliteta mogao,
u teoriji # u praksi, da neizbežni ele-
mentarni sukob dvaju klasa u Rusiji
dosledno izvede i da mu dade izraza
u -* formulama »brutalno jednostav.
nim«, Ndista trbao Je za takav po-
sao čovek unutarnje dinamike i spc:
ljašne aktivnosti takvih - dimenzija
kao kod Lenjina... rao
Herriot je za njega napisao da je
bio čovek »silne enciklopedijsko ob-
razovanovita. lspitivao je svom po-

omnia Sađnako velke ekonomske
otranstormacije u ljudskom društvu