Lumer: č iza gvere. e ie: za Dubrov- ie primaju festanjuli, a za estero Jovica. koji pri- ma sve posibile munite. Svaki lumer kosta samo 30 solada u tvrdo, ili 1 , 888 franak u meko. g88 OSINJAK | Dragi moji leturi! Sikur sam, apena me ugledate više nego jedan će zaškripat zubima, i proklet čas i uru, kad sam izišo. Ma fala Bogu ne obadam ja za to, perke biću sinćer i rijet Vam, da nebi bio još izišo, da nije bila dopo tanto ova naša stara festa. Izlazim iz kurijozi- tati nešto radi feste a nešto jopet za da vidim moje stare prijatelje, poslje četiri godišta gvere, Da vam se ne počne zijehat, rijeću Vam in poke pa- role moju storiju: Del 1914 primio sam invit (a mislio sam da je za bal), da se ponesen u ,Bijeli Dvorac“ u Lapad. *) / ponio sam se — naturalo po nogama, gje sam -našo manjifiku kumpaniju. Imagiinajte se, Konte Iva, Dotura Stijepa, Gospara Luka, Dotura Jova, redatura Krista, prota Gjilda, konsi- ljere Mišu i Iva a ko bi Vam ih sve Bi da se ne izgubi i ovi famozi dokumenat (jerbo se sad lako gubu) publikavamo ga na vječnu uspomenu : Gospodin ,Osinjak“ Dubrovnik. Pozivlje se V. G. da se Bezodvlačno po- nesete u Hotel Lercha ,Bijeli Dvorac“ i da .se tamo predstavlte odaslaniku C. K. Kotar- skog Poglavarstva, a to pod prijetnjom zakon- skih posljedica. C. K. Namjestni savjetnik: RENKIN., izlazi za festu sv. Vlaha. nabrojio ..... pa i današnjega moga redafira:... : Iza tega učinio sam lijepu gjitu do Spljeta, Šibenika, Zadra — pa put Viene. Bio sam superab perke sam imo samnom ,gvardie d'onore“ i aju- tanta. St6 sam u najprvim otelima, insoma — živio sar kako bubreg u loju. Sikome sam malo risolut, moj. ajutanat nije me ćio puštavat nadvor, da nebi insolento kakvoga u galuni- ma, pa onda eto diplomatskog kon- flikta. Ala fine, počeli. su mi nekakvi imponjavat da im zaimjen solada za gveru, budući sam im rifjuto, poslali su oni mene u gveru. Imagjinajte se karikaturu ->soldata — kad su me obukli. Upala mi je bareta do uši, tabar mogo sam se u njemu 5 puta zamotat, a u crevlje mogo sam uzet jednoga afituala, a gaće bile bi veli- ke i popu Danku (u ono doba kad je bilo bire.) Dali su mi nekakve tudeš- ke karte, koje nijesam razumio un fiko seko, samo što sam vidio na nji- ma dva velika crljena slova P. WY. Ima bit, da, će to rijet uno Waljan, perke su me subito spediškali u gve- ru. Kalumali su mi sve što je posi- bilo bagalja, dali su mi dobru pre- 'tuć. I eto ti nRJljll Manoskriti se ne vraćaju, perke nema bula u abun- darici. Denuncije bacamo u koš, perke više ne kuru. Avize štampavamo, ako se pogodimo i to u večer (i iza 10 ura. nI 1 diku kako se imam tamo komportat. Život bio je vražiji, apena sam ari- vo, prezento sam se s facom od kom- pasjuna liječniku od išpecijoni kad mi je prolego dokumente, iskrivio se na mene, da sam zdrav kć zec, samo da sam uno Wruć pa da će mi se sami nervi kalmat, kad se počmem me u gveri. Možete se imagjinat, kako sam se dobro podnio, bio bi i avanco i dobio koju dekora- cijon, perke mi je svak govorio da sam Pun Wrlin4, ma je prije finula gvera. Finalmente vratio sam se do- ma, ma ne kako što je Pavo: kašun: pošo kašun se vratio, perke sam se naučio tuć se, i nekoliko riječi tude- ški. Kad sam arivo u grad, mislio sam da neću susresti one simpatike face... a kad tamo apena sam monto u tran- vaj, našo sam one ,stare prijatelje“ i to su peču kokarde — koji su mi se još smijali u facu. Bio bih ih zakinuo kako toka ali sam se pripo, da mi ne imponjaju da se jopet ponesem — u ,Bijeli Dvorac“. I tako jezik za zube i bjež doma.... i evo me apena da- nas i to per poki gjiri. Poću se grli- čat i molit Sv. Vlaha da prosvjetli pamet našijem gosparima, da čim pri- FELJETON. Dubrovački folji od pazarđ. (Jedna memorija na njih i današnje čirkostance.) Dubrovnik — grad pazar4, nije ču- da, da slijedeći stope svojijeh stari- jeh — od okazijoni do okazijoni imo je koragja, da štampava i folje od pazara. Intencijon mi je, da ih ovdi u kratko prikažem, i to baš ovega puta, kad prvi put u libertati slavimo: Sv. Vlaha. Dunkue prvi folj, koji je izišo, bio je: »Pradelj“ (g. 1901.) vražija živinica, svi je poznamo. U- vuče ti se zimi u robu i svu ti je rovina i napuni mašine. Učinila nam je puno štete, perke ti je učinila ko- nošencu s grizlicama i rovinala nam kašune i kašune dokumenat4, koji bi nam sad valjali što hoćeš. Bilo bi ih puno kojijem bi. valjalo skakat iz Grad 222 ,Brenculja“ (istoga godišta) izišla je iz uske ulice, sva sreća, da su je subito smečili, a da ne, bila bi koga infetala, osvem onijeh debelije, koji su je puštili da izagje. sko 4 < Mbo iilino ,Labara“ (g. 1904) urtala je kontra muškijem. Mnogijem prisio je objed i večera, ma sasvijem tijem nijesu se svadili — ženska je vrag. »Zuvrćoka“ (g. 1906) malo nas je uznervala — ali jopet pofalila je koga je tokalo, pa su ne- kako obedvije bande bile kontente, osvem onijeh koji su u difetu. »Klempesalo“ (istoga godišta) ćio je odviše zaklempesat, pa su mu gospari subito zavrnuli vratom. Jopet je izišo — ma malašan i šugav. Ima- gjinajte se — u njihovu štampariju ardiškat štampat: da su sve žene iste, kad se ugasi svijeća“. slambirin“ (g. 1908.) od njega su se najviše pripale ženske. Čuli smo : ,»Ne jedi se, pušti jadna Kundurarija to je gadna! Samo umjet fino sakrit I iz grada brzo partit !“ .Bumba“ (g. 1909.) ćela nam je prišit, da je Adam, na- kon samijeh 6 dana bio magjoren i NARODNA #iEPL i počeo vagigjat Evu. Kad mu je jedan put x igri ispo lis od smokve, tokalo ga je iščerat iz raja. Svak je reko : 10 je bumba !“ Kate luda“ (g. 1910) ona je upravo izlazila svake subote (ne u prošnju!) 910 izišla je in una okazjone i zakantala nam: Kunduricu isovat _ To-bravura nije, _S niome kundurovat To bravura nije. Surgat koga u tamnicu To je bravura Skuhat mu ,poparicu“ To je bravura. (N.B, Ovega puta u Novembru u- mrla je jadna ,Kate“ d'una morte tragica, užegla se. Bog jom se duše poplašio !) »Preulin“ (g. 1910.) bio je pun putina i rutina. Sforco se je. da nam spjega: Kad se živinice miču. Rebuškalo mu je sentencijat: da se djevojčice malo udavaju, perke dok su mlade puno pribiru, a poslje pribiru muški. še VJ x